(18.09-23.09.2023)
Širu zonu Crnog mora treba zaštititi od posledica ruskog rata protiv Ukrajine, izjavio je predsednik Rumunije Klaus Johanis za govornicom 78. Generalne skupštine Organizacije ujedinjenih nacija. Obraćajući se prisutnima, šef rumunske države je naglasio da je ,,ovaj rat dokazao da Crnom moru treba poklanjati mnogo više pažnje na globalnpm nivou jer je zona od strateškog interesa za transatlansku bezbednost“. Klaus Johanis je istovremeno tražio da Rusija deblokira prevoz ukrajinskih žitarica Crnim morem i optužio Moskvu za produbljavanje svetske krize hrane. O ukrajinskim žitaricama razgovaralo se i za vreme susreta sa predsednikom Ukrajine Volodimirom Zelenskim, predsednicom Evropske komisije Ursulom fon der Lajen i podpredsednicom Vlade Bugarske Marijom Gabrijel. Šef rumunske države je istakao da su pronadjena rešenja za upravljanje izvozom ukrajinskih žitarica i da će se formirati sistem dozvola kako izvoz ne bi pogodio rumunske farmere. U govoru pred svetskim liderima na Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija, Klaus Johanis je naglasio da je Rumunija preokupirana posledicama klimatskih promena, zagadjenja ali i energetskom nesigurnoscu i da ulaže velike napore za suzbijanje ovih posledica.
Corina Cristea, 23.09.2023, 15:10
Širu zonu Crnog mora treba zaštititi od posledica ruskog rata protiv Ukrajine, izjavio je predsednik Rumunije Klaus Johanis za govornicom 78. Generalne skupštine Organizacije ujedinjenih nacija. Obraćajući se prisutnima, šef rumunske države je naglasio da je ,,ovaj rat dokazao da Crnom moru treba poklanjati mnogo više pažnje na globalnpm nivou jer je zona od strateškog interesa za transatlansku bezbednost“. Klaus Johanis je istovremeno tražio da Rusija deblokira prevoz ukrajinskih žitarica Crnim morem i optužio Moskvu za produbljavanje svetske krize hrane. O ukrajinskim žitaricama razgovaralo se i za vreme susreta sa predsednikom Ukrajine Volodimirom Zelenskim, predsednicom Evropske komisije Ursulom fon der Lajen i podpredsednicom Vlade Bugarske Marijom Gabrijel. Šef rumunske države je istakao da su pronadjena rešenja za upravljanje izvozom ukrajinskih žitarica i da će se formirati sistem dozvola kako izvoz ne bi pogodio rumunske farmere. U govoru pred svetskim liderima na Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija, Klaus Johanis je naglasio da je Rumunija preokupirana posledicama klimatskih promena, zagadjenja ali i energetskom nesigurnoscu i da ulaže velike napore za suzbijanje ovih posledica.
U Nju Jorku predsednik Rumunije govorio je i na Samitu o trajnom razvoju. Klaus Johanis je izjavio da je Rumunija dostigla 62% nacionalnih ciljeva o implementaciji Agende 2023 za trajni razvoj i da je postigla zapažene rezultate u zaštiti čovekove sredine i ograničavanju klimatskih promena. Predsednik Johanis je prisutnima rekao da je Rumunija njihov partner u stvaranju trajnog društva i trajne ekonomije i upozorio da u ovih 7 preostalih godina do 2023. medjunarodna zajednica treba da intenzivira saradnju jer akcije koje donose rezultate nisu moguće bez jedinstva, solidarnosti i snažnog učešća na multilateralnom planu.
Posle dvomesečnih konsultacija u koalicionoj vladi socijaldemokrata i liberala, Ministrstvo finansija u Bukureštu uputilo je na javnu raspravu Nacrt zakona o novim fiskalno-budžetskim merama. Vlada će preuzeti odgovornost za ovaj nacrt koji predvidja porez od 1% na ukupnni prihod malih i srednjih preduzeća koje ostvaruju do 60 000 evra godišnje, a preko ovog iznosa porez od 3%. Ovaj procenat porimenjuje se i u slučaju kompanija koje se bave softverom, pravnim aktivnostima ili medicinskim uslugama. Za zaposlene u gradjevinarstvu i prehrambenoj industriji uvodi se doprinos za zdravstveno osiguranje, i porez na dohodak za radnike u industriji IT koji zaradjuju preko 2000 evra mesečno. Uvodi se i porez na ukupni prihod velikih kompanija, a u slučaju banaka predvidjen je dodatni porez od 1%. Pdv povećava se na stanove, sunčane panele, bezalkoholno pivo i namirnice sa visokim sadržajem sečera. Povećavaju se akcize na duvan, a od 1. januara sledeće godine poreske uprave oporezivaće se sa 70% primanja koja se ne mogu opravdati. Visina vaučera za godišnji odmor povećava se od iduće godine na oko 320 evra ali samo za radnike koji zaradnjuju manje od 1600 evra mesečno. Kada je reč o smanjenju rashoda, nacrt perdvidja smanjenje broja dražavnih sekretara za najmanje 25%, blokiranje upražnjenih mesta i ograničenje broja rukovodećih funkcija u javnom sektoru kao i u autonomnim institucijama sa državnim kapitalom. Vlasti tvrde da će nove fiskalne mere doprinositi smanjenju budžetskog deficita i eliminisati eventualni gubitak evropskih fondova od više miliardi evra.
U Poslanickom domu Parlamenta Rumunije odbijena je ove nedelje inicijativa opozicije za utvrdjivanje političke odgovornosti ministra zdravlja , socijaldemokrate Aleksandrua Rafile. Inicijativa koja nosi potpise 56 članova Unije spasite Rumuniju (USR) i Snage desnice (PFD) razmatrana je na sednici Poslaničkog doma. Pokretaci inicijative imaju primedbe na način na koji ministar upravlja zdravstvenim sistemom i posebno na gradnju novih bolnica. Dve parlamentarne stranke kritikuju Rafilu jer već dve godine odbija da objavi norme za primenu Zakona o nozokomijalnim infekcijama i za jednostavno unistenje nacionalnog programa protiv raka. Ministar zdravlja, prvi predstavnik Vlade koji se suočava sa inicijativom za utvrdjivanje politiške odgovornosti na početku zasedanja, odbio je sve kritike i optužio potpisnike za demagogiju.
U Bukureštu odvijaju se poslednji dani 26. Medjunarodnog festivala klasične muzike ,, Djordje Enesku“. Na sceni festivala nastupalo je više od 3500 umetnika na 90 koncerata. Tematikama festivala bile veliki svetski orkestri, rumunski orkestri i orkestri koji se obraćaju porodici i deci. Geslo ovogodišnjeg izdanja bilo je ,,Velikodušnost kroz muziku“ , naglasio je novi umetnički direktor, maestro dirigent Kristijan Mačelaru citirajuci reći Djordja Eneskua. ,,U umetnosti, književnosti i muziki ništa nije tvoje sve dok ne poklanjaš drugom“. Ova razmena je ta koja kreira umetnost.
