(19.09-24.09.2022)
Predsednik Rumunije Klaus Johanis, kustos rumunske Kraljevske krune princeza Margareta i princ suprižnik Radu učestvovali su na državnoj sahrani kraljice Elizabete Druge. Na najvećem skupu svetskih lidera na jednom mesto prsustvovalo je više od 2000 zvanica. Nakon prisustva na sahrani, predsednik Klaus Johanis je na društvenoj mreži podvukao da u ime rumunskog naroda izrazava saočešće nakon smrti kraljice Elizabete. U poruci Kraljevske kuće Rumunije izmedju ostalog se navodi da je za ,, Njeno veličanstvo princezu Margaretu kraljica Elizabeta Druga bila svetionik, model kraljevskog upravljanja i hrabrosti“. Oba sina kraljice Elizabete i kralja Mihaja Prvi bili su rodjaci drugog kolena, a novi Kralj Velike Britanije, Čarls Treći, je veliki prijatelj Rumunije. U ,,Plavoj kući “, vlašnistvu Kralja Čarlsa u rumunskom naselju Viskri, u okugu Brašov, ambasador Velike Britanije Andrew Noble i predstavnici zajednice odali su počast preminuloj Kraljici Elizabeti Drugoj.
Daniela Budu, 24.09.2022, 12:37
Na 77. Generalnoj skupštini Organizacije ujedinjenih nacija predsednik Rumunije govorio je o potrebi pronalaženja zajedničkih rešenja za prevazilaženje globalnih izazova, polazeći od situacije u Ukrajini pa sve do klimatskih promena i pristupa obrazovanju. Razmatralo se i pitanje energetske bezbednosti, kojim povodom predsednik Johanis je naglasio da energija ne treba da bude instrument ucene i dodao: ,,Energetska bezbednost je globalna preokupacija koja nalaže zajednička rešenja i odgovorne akcije. Treba da izbegnemo da koristimo energiju kao instrument ucene. Energetska bezbednost nalaže strateške investicije u obnovljive izvore, nuklearnu energiju, nove projekte okrenute budićnosti kao i male nuklearne modularne ili hidrogenske reaktore. Pored toga cene energije treba da budu pristupačne svim našim državljanima. Veza izmedju klimatskih promena, mira i bezbednosti treba da zauzme centralno mesto u našim razgovorima, pa i u Savet bezbednosti.“
Na skupu u Nju Jorku šefovi država ili vlada osudili su bezrezervno invaziju Ukrajine. ,,Rumunija će i dalje podržavati Ukrajinu“, izjavio je predsednik Klaus Johanis na plenumu Generalne skupštine Ujedinjenih nacija i podsetio da je Bukurešt pružio humanitarnu pomoć ukrajinskim izbeglicama. Od Ruske agresije, u Rumuniju je ušlo više od 2,3 miliona ukrajinskih izbeglica. Predsednik Rumunije je dodao da ne postoji nikalkvo opravdanje za vojnu agresiju na jednu suverenu državu, sa napomenom da su demokratija i univerzalna ljudska prava legitimne težnje celog sveta.,, Rumunija ponovo poziva Rusiju da bez odlaganja prekine agresiju na Ukrajinu i da povuče sve svoje oružane snage“
Nakon odluke predsednika Vladimira Putina o mobilizaciji više hiljada rezervista za rat u Ukrajini, šefovi diplomatija članica Evropske unije okupili su se u sredu u Nju Jorku na hitnoj sednici. U Završnoj deklaraciji šefovi diplomatija osudili su nedavne ruske akcije, neopravdanu i nelegalnu agresiju na Ukrajinu. Šef rumunske diplomatije Bogdan Auresku je oštro osudio nedavne akcije Kremlja, odluku o delimičnoj mobilizaciji i oranizavanje nelegalnih referenduma u ukrajinskim okupiranim zonama. Auresku je naglasio da ovo predstavlja povredu nezavisnosti, suvereniteta i teritorijalnog integriteta susedne Ukrajine, medjunarodnog prava, Povelje Organizacije ujedinjenih nacija i principa na kojima se bazira medjunarodni poredak. Auresku je precizirao da je potpuno neopravdana pretnja nuklearnim oružijem. O razvoju situacije u Ukrajini i uticaju na evropsku i evroatlansku bezbednost razmatralo se i na Formatu Bukurešt 9, održanog na margini Generalne skupštine Ujedinjenih nacija. Bogdan Auresku je izjavio da je B9 bio korisni instrument za transatlansku koordinaciju posle ruske agresije na Ukrajinu.
Premijer Rumunije Nikolaje Čuka i ministri energije regiona identifikovali su u četvrtak u Bukureštu rešenja za osiguranje potrebnih kolicina gasa u regionu, dok su članovi Ekonomske komisije Senata Rumunije razmatrali sa dostavljačima energije i nadležnim vlastima mere predvidjene Hitnom uredbom Vlade Rumunije o regulisanju tržišta energije. Do usvajanja odluke, Rumunija se i dalje nalazi na začelju zemalja po preuzetim merama za ublažavanje posledica energetske krize. U Izveštaju grupe za analizu iz Brisela navodi se da je za ovu namenu Nemačka izdvojila više od 100 miliardi evra, a Rumunija samo 7 miliardi. U medjuvremenu stranke vladajuće koalicije dogovorile su se do kraja godine produže subvencije za gorivo u maloprodaji. Sa druge strane ministar rada Marijus Budaj javlja da bi se penzije mogle povećati za najmanje 10% od 1. januara naredne godine. Sa sindikatima i poslodavstvom razgovaraćemo im o povećanju bruto minimalne plate u privredi, rekao je ministar rada. Podsećamo da je Evropski parlament zaključio da zemlje članice treba da garantuju minimalne plate koje će omoguciti radnicima pristojan život. U Rumuniji minimalni lični dohodak sada iznosi nešto manje od 500 evra.
