21.03.’27.03.2016.

Rumunija se pridružila medjunarodnoj zajednici koja je oštro osudila terorističke napade u Briselu, u kojima je poginulo više desetina osoba, a nekoliko stotina je ranjeno. Medju ranjenim osobama nalaze se i četvorica naših državljana. U spomen na žrtve napada, za koji je odgovornost preuzela teroristička grupa Islamska država, u Rumuniji je u četvrtak proglašena Nacionalna žalost. U znak solidarnosti, zgrada vlade u Bukureštu je osvetljena u bojama belgijske zastve, dok je u belgijskoj ambasadi otvorena Knjiga žalosti u kojoj su se upisali predsednik države Klaus Johanis, premijer Dačijan Ćološ, političari, strani ambasadori akreditovani u Bukureštu, obični gradjani. Šef države je izjavio da se terorizam može suzbijati solidarnošću i jedinstvom, dok premijer smatra da je rešenje za ovakve situacije jačanje saradnje medju članicama Evropske unije.

România Internațional, 26.03.2016, 13:54

Rumunija se pridružila medjunarodnoj zajednici koja je oštro osudila terorističke napade u Briselu, u kojima je poginulo više desetina osoba, a nekoliko stotina je ranjeno. Medju ranjenim osobama nalaze se i četvorica naših državljana. U spomen na žrtve napada, za koji je odgovornost preuzela teroristička grupa Islamska država, u Rumuniji je u četvrtak proglašena Nacionalna žalost. U znak solidarnosti, zgrada vlade u Bukureštu je osvetljena u bojama belgijske zastve, dok je u belgijskoj ambasadi otvorena Knjiga žalosti u kojoj su se upisali predsednik države Klaus Johanis, premijer Dačijan Ćološ, političari, strani ambasadori akreditovani u Bukureštu, obični gradjani. Šef države je izjavio da se terorizam može suzbijati solidarnošću i jedinstvom, dok premijer smatra da je rešenje za ovakve situacije jačanje saradnje medju članicama Evropske unije.

Tokom svoje dvodnevne zvanične posete Ankari, u sredu i četvrtak, predsednik Klaus Johanis i njegov turski kolega Redžep Tajip Erdogan oštro su osudili terorizam i izjasnili se za solidarnost. Johanis je ocenio da je potreban zajednički i jasan odgovor na pravcu suzbijanja atentata. Po njegovoj oceni, turska država, koja je na svojoj teritoriji primila veliki broj izbeglica, može da odigra ključnu ulogu u rešavanju migrantske krize sa humanitarnog stanovišta, kao i kontrole protoka migracije i suzbijanja trafikinga osoba. Klaus Johanis: «Ova poseta odvija se u jednom geopolitičkom i regionalnom složenom kontekstu. Imamo brojne bezbednosne rizike i izazove na koje treba da pronadjemo odgovor. Ja sam uveren da, u skladu sa strateškim partnerstvom izmedju Rumunije i Turske, možemo uspešnije da se odupremo ovim rizicima. Naši gradjani žele bezbenost i prosperitet.» Suzbijanje terorizma i migrantska kriza bile su i teme susreta predsednika Johanisa sa premijerom Ahmetom Davutogluom. Strane su postigle saglasnost o jačanju bilateralnih odnosa. Johanis i Davutoglu su razgovarali o jačanju bilateralne saradnje na bazi strateškog partnerstva izmedju dve države, saradnje u Crnom moru i u okviru Severo-atlantske alijanse. Poseban naglasak stavljen je na ekonomsku saradnju, jer je Turska najveći partner Rumunije van Evropske unije i peti na svetskom nivou. Dve države nastoje da ubuduće trgovinska razmena dostigne 10 milijardi dolara godišnje. Klaus Johanis se sastao u Istanbulu i sa predstavnicima rumunske zajednice u ovoj zemlji.

Posle skoro pet meseci od katastrofalnog požara u bukureštanskom klubu Kolektiv, gde su život izgubile 64 osobe i skoro 200 su ranjena, Kontrolna komisija premijera objavila je izveštaj u kojem se navodi da je hitna intervencija posle izbijanja požara u velikoj meri bila nekoordinisana akcija, sa elementima improvizacije. Do ovakve situacije je došlo zbog odsustva vežbe u slučaju hitnih slučajeva, zbog zakonskih neuskladjenosti i slabe materijalne baze. U izveštaju se navodi da crveni interventni plan nije ažurno realizovan, već samo posle birokratskih etapa. Dokument navodi da su pojedine institucije na odgovarajući način izvršile obaveze, dok su druge pokazale brojne propuste, a medju ovima se nalazi i Inspektorat za urgentne situacije.

Skoro 12 hiljada zdravstvenih radnika stupilo je ove nedelje u japanski štrajk. Zdravstveni radnici su nezadovojni jedinstvenim zakonom o platama, dodatcima i nepoštovanjem radnih normi i vremena za odmor. Od četvrtka su u štrajk stupili i porodični lekari, koji upozoravaju da su izdvajanja za primarnu medicinu veoma niska, a informatički sistem ima velike propuste i negativno utiče na njihovu aktivnost. Podpredsednica Nacionalnog društva porodične medicine Sandra Aleksiu je izjavila: «Najvažniji problem sa kojim se suočavamo je višegodišnje nedovoljno finansiranje, ove godine još slabije nego do sada, koje zaostaje za evropskim prosekom. Znamo da se u Evropi izdvaja 9 odsto za porodičnu medicinu, a kod nas samo 5,8, što pogadja normalno funkcionisanje primarne medicine.» Japanski štrajk u koji je stupilo zdravstveno osoblje je prvi od serije najavljenih protesta zdravstvenih sindikata.