(21.08-27.08.2017)

Rumunija je posle ulaska u Evropsku uniju postigla zapažene rezultate naročito u poslednje vreme u pravosudju, koje je pod budnom pratnjom Brisela. Sada Evropska komisija traži od Vlade u Bukureštu detalje o nacrtu korenite reforme pravosudnog sistemana, predlog ministra pravde Tudorela Toadera koji je izazvao žustre reakcije. Nepovratni karakter postignutih rezultata naše zemlje u borbi protiv korupcije u poslednjoj deceniji ima izuzetan značaj za Evropsku komisiju, navodi se u izmedju ostalog u deklaraciji evropske Vlade. Nacrt reforme, koji opozicija u Bukureštu oštro kritikuje, po oceni predsednika države Klausa Johanisa predstavlja ,,napad na pravnu državu’’ Inicijativa koja dolazi šest meseci posle pokušaja Vlade u Bukureštu da relaksira zakone protiv korupcije predvidja sužavanje nadležnosti Nacionalne antikorupcijske direkcije (DNA) tako da ova institucija ne bi mogla više da vodi istragu protiv sudija. Izmene su korenite, počev od načina na koji se imenuju glavni tužioci, pa sve do osnivanja jedne specijalne jedinice za praćenje krivičnih dela pravobranilaca. ,,Ako će Vlada usvojiti ovu kombinaciju i kasnije i Parlament, napori Rumunije ulozeni u poslednjim godinama bice jednostavno izbrisati, a pravosudni sistem podredjen politickom faktoru’’ ,ocnio je sef države.U skladu sa zakonima na snazi predsednik imenuje glavne tužioce, na predlog resornog ministra i posle saglasnosti Viskokog saveta pravobranilaštva (CSM), tela koje garantuje nezavisnost pravosudja. Toader je predložio da ministar pravde, koji je politički imenovan, preuzme od Visokog saveta pravobranilaštva kontrolu nad specijalnom pravosudnom inspekcijom. Analitičari smatraju da bi ovakav potez omogučio umešanost političkog faktora u pravosudni sistem. Generalno tužilastvo ocenjuje da su ovi predlozi alarmni signal i da tužioci nisu konsultovani.

Corina Cristea, 25.08.2017, 13:10

Rumunija je posle ulaska u Evropsku uniju postigla zapažene rezultate naročito u poslednje vreme u pravosudju, koje je pod budnom pratnjom Brisela. Sada Evropska komisija traži od Vlade u Bukureštu detalje o nacrtu korenite reforme pravosudnog sistemana, predlog ministra pravde Tudorela Toadera koji je izazvao žustre reakcije. Nepovratni karakter postignutih rezultata naše zemlje u borbi protiv korupcije u poslednjoj deceniji ima izuzetan značaj za Evropsku komisiju, navodi se u izmedju ostalog u deklaraciji evropske Vlade. Nacrt reforme, koji opozicija u Bukureštu oštro kritikuje, po oceni predsednika države Klausa Johanisa predstavlja ,,napad na pravnu državu’’ Inicijativa koja dolazi šest meseci posle pokušaja Vlade u Bukureštu da relaksira zakone protiv korupcije predvidja sužavanje nadležnosti Nacionalne antikorupcijske direkcije (DNA) tako da ova institucija ne bi mogla više da vodi istragu protiv sudija. Izmene su korenite, počev od načina na koji se imenuju glavni tužioci, pa sve do osnivanja jedne specijalne jedinice za praćenje krivičnih dela pravobranilaca. ,,Ako će Vlada usvojiti ovu kombinaciju i kasnije i Parlament, napori Rumunije ulozeni u poslednjim godinama bice jednostavno izbrisati, a pravosudni sistem podredjen politickom faktoru’’ ,ocnio je sef države.U skladu sa zakonima na snazi predsednik imenuje glavne tužioce, na predlog resornog ministra i posle saglasnosti Viskokog saveta pravobranilaštva (CSM), tela koje garantuje nezavisnost pravosudja. Toader je predložio da ministar pravde, koji je politički imenovan, preuzme od Visokog saveta pravobranilaštva kontrolu nad specijalnom pravosudnom inspekcijom. Analitičari smatraju da bi ovakav potez omogučio umešanost političkog faktora u pravosudni sistem. Generalno tužilastvo ocenjuje da su ovi predlozi alarmni signal i da tužioci nisu konsultovani.

Predsednik Francuske Emanuel Makron je obraćajući se prisutnima u ambasadi Francuske u Bukuređtu upozorio je da u sadašnjoj formi predlozi u vezi sa izmenama zakona o pravosudju nisu u skladu sa obećanim nastavljanjem borbe protiv korupcije. Francuski predsednik je u četvrtak boravio u svoju prvu posetu Bukureštu, tokom koje je vodio razgovore sa rumunskim kolegom Klausom Johanisom o produbljavanju strateškog partnerstva izmedju dve države. Ovom prilikom potpisano je više sporazuma, uključujući porazum o proizvodnji raketnog sistema najnovije generacije. Predsednik Klaus Johanis je izrazio interes Bukurešta za povećanje obima francuskih investicija i za saradnju na planu jačanja evropskog projekta. Klaus Johanis je podsetio i na želju Rumunije za ulazak u Šengen. Šef rumunske države je naglasio da Rumunija već deluje kao odgovorna članica Šengena i solidarno učestvuje u svim naporima za jačanje spoljnih granica Evropske unije. Pristupanje Rumunije ojačaće zajedničku bezbednost i uputiti snažan signal podrške evropskoj konstrukciji. Sa svoje strane Emanuel Makron je izjavio: ,, Odlučni smo u nameri da radimo zajedno na mapi puta za budućnost Evropske unije, evrozone i svih inicijativa koje treba preduzeti, jer znamo d čvrsto želite da se Rumunija integriše u Evropu koja korača napred, a evrozona predstavlja u ovom slučaju element konvergentnosti’’

Tokom posete Bukureštu Emanuel Makron se sastao i sa rumunskim permijerom Mihajom Tudoseom.

Rumunija je zajedno sa saveznicima iz Severoatlanske alijanse pozdravila saopštenje američkog predsednika Donalda Trampa o intenziviranju vojne kampanje protiv avganistanskih pobunjenika. Lider Bele kuće isključio je i najmanju mogućnost brzog povlačenja SAD iz ove zemlje i izrazio uverenje da bi brzo povlačenje stvorilo vakuum koji Al Kaida i teroristička grupa Islamska država iskoristile.U Bukureštu ministar odbrane Adrijan Cucujanu je precizirao da bi i Rumunija, koja je četvrta po broju vojnika Alijanse u ovoj državi, mogla da poveća vojne efektive za misiju ,,Resolute Support’’. Ove nedelje vojnici pešadijskog bataljona za zaštitu snaga ,, Brave Herts’’ iz grada Fokšani preuzeli su rumunsku misiju na ratnom poprištu u Avganistanu od rumunskog bataljona ,,Crni vukovi’’. Kontingent od 600 rumunskih vojnika usresrediće se uglavnom na obezbedjivanje baze Kandahar, patroliranje zajedno sa vojnicima koalicije i avganske policije. Rumunski vojnici pobrinuće se i za bezbednost najvećeg aerodrome južnog Avganistana. Ova zona i dalje ima bezbednosne probleme. U najnovijem incidentu ranjen je jedan rumunski vojnik, a prema podacima Ministarstva odbrane u Bukureštu u Avganistanu je od 2001.godine do sada poginulo 25 rumunskih vojnika i preko 100 je ranjeno.