(21.10.-27.10.2013.)
Premijer Rumunije, Viktor Ponta boravio je ove nedelje u zvaničnu posetu Sjedinjenim Američkim Državama, gde je razgovarao sa američkim podpredsednikom Džo Bajdenom i predstavnicima velikih američkih kompanija. Ponta je precizirao da je za Rumuniju energetska nezavisnost strateški cilj i da će vlada u Bukureštu podržavati sve eksploatacije nekonvencionalnih resursi, ako ne ugrožavaju čovekovu sredinu. Tokom susreta sa podpredsednikom Bajdenom, Ponta je američkom zvaničniku dao osiguranja da se u Rumuniji neće ponoviti ustavne krize i da se pravosudje neće uplitati u političke borbe. Sa svoje strane, američki zvaničnik je izjavio da uspeh Rumunije, kao demokratskog partnera i jake pravne države je vitalan za stvaranje jedne dobre poslovne atmosfere, što je od obostranog interesa. On je zahvalio premijeru na konstantnoj podršci u rešavanju regionalnih problema, u Avganistanu i za prihvatanje antiraketnog sistema na rumunskoj teritoriji. Učešće rumunskih vojnika u Avganistanu, američki antiraketni štit i bilateralno strateško partnerstvo bile su i teme telefonskog razgovora izmedju podpredsednika Bajdena i šefa rumunske države Trajana Baseskua. Američki zvaničnik je pozdravio početak radova u bazi u Deveselu gde će biti postavljeni elementi antiraketnog štita. Bajden je naglasio da Rumunija u narednim godinama ima veliki kapacitet ekonomskog rasta, pod uslovom da razvija predvidljivu i transparentnu ekonomsku klimu. Bilateralni odnosi predstavljaju jednu od najsnažnijih bezbednosnih garancija za bezbednost Rumunije i regionalnu stabilnost, podvukao je predsednik Trajan Basesku. On je ukazao i na važnost američkih investicija sa posebnim naglaskom na oblasti koje mogu doprinositi ekonomskom razvoju, odnosno industriji IT-a, poljoprivredi, prehrambenoj industriji, auto industriji i industriji naftne opreme.
România Internațional, 26.10.2013, 13:10
Radovi Evropskog Saveta, u kojima je učestovao i predsenik Rumunije Trajan Basesku, bili su posvećeni realizaciji jedinstvenog tržišta telekomunikacija i rešavanju migracionih pitanja. Šefovi država i vlada zemalja Evropske unije usvojili su zajedničku deklaraciju u kojoj se naglašava da jedinstveno telekomunikacijsko tržište treba da funkcioniše od 2015. godine. U pomenutoj deklaraciji naglašen je i veliki značaj investicija u istraživanja, inovaciju i profesionalno usavršavanje u oblasti IT-a, koja može da zaposli više od 900 hiljada radnika do 2015. godine. Sa druge strane, Francuska i Nemačka su predložile zajedničku inicijativu za početak razgovora sa Sjedinjenim Američkim Državama o postizanju sporazuma o aktivnostima tajnih službi. Inicijativa dolazi nakon informacija da su američke tajne službe prisluškivale telefonske razgovore nemačke kancelarke Angele Merkel i nekoliko miliona pretplatnika u Francuskoj.
Delegacija Medjunaronog monetarnog fonda, Evropske komisije i Svetske banke, doputovala je u Bukurešt na reviziju novog stendbaj aranžmana iz predostrožnosti. Predstavnici delegacije vode razgovore sa rumunskim zvaničnicima, sastaju se sa predstavnicima političkih partija, sindikata, poslovnih krugova, banaka i nevladinih organizacija. Bord MMF-a usvojio je u septembru pismo o namerama rumunskih vlasti u vidu postizanja novog stendbaj aranžmana iz predostrožnosti, vredan 2 milijarde evra.
Rumunska država je u utorak počela prodaju 15 odsto akcija najvećeg rumunskog proizvodjača i dostavljača prirodnog gasa na bukureštanskoj i londonskoj berzi. Od ove prodaje država očekuje izmedju 300 i 400 miliona evra. Jedna tranša od 15 odsto akcija biće rezervisana za male investitore, a razlika od 85 za institucionalne investitore. Romgaz raspolaže sa više od 50 odsto rezerve prirodnog gasa. 30. juna 2013. godine, neto rezerve kompanije bile su od 62 milijarde kubnih metara i neto procenjene rezerve od 13,1 milijardu kubnih metara.
Bivši komandant komunističkog logora u Rumuniji bio je optužen za genocid pod sumnjom da je odgovoran za smrt 100 političkih zatvorenika. 85 godišnji Jon Fičior bio je komandant logora Periprava u Delti Dunava od 1958. do 1963. godine. On je, po dokazima Instituta za proučavanje komunističkih zločina, uveo represivni režim u zatvoru. Jon Fičior je drugi šef zatvora optužen za genocid u Rumuniji.
(Autor: Lejla Keamil. Prevod: Teodora Kristez)
