(24.04-29.04.2017)

Rumunija će obavestiti Evropsku komisiju o svojoj nameri da blokira izvoz vakcina zbog epidemije malih boginja koja pogadja skoro 5000 osoba, saopštio je u četvrtak ministar zdravlja Florian Bodog. On je dodao da vlasti nameravaju da traže i saglasnost za blokadu izvoza drugih lekova predvidjenih nacionalnim programom koji su neophodni za lečenje raka i dečije leukemije. Bodog je izjavio da ne želi da se defavorizaciju rumunski pacijenati u odnosu na pacijente iz drugih država u kojima su lekovi skuplji. Premijer Sorin Grindeanu je izrazio podršku ministru zdravlja za rešavanje krize vakcina. Grindeanu je precizirao da će Rumunija imati višegodisnji plan nabavke lekova i integralnu mendžmensku strukturu kako bi imunizacija postala nacionalni prioritet.

România Internațional, 29.04.2017, 18:25

Rumunija će obavestiti Evropsku komisiju o svojoj nameri da blokira izvoz vakcina zbog epidemije malih boginja koja pogadja skoro 5000 osoba, saopštio je u četvrtak ministar zdravlja Florian Bodog. On je dodao da vlasti nameravaju da traže i saglasnost za blokadu izvoza drugih lekova predvidjenih nacionalnim programom koji su neophodni za lečenje raka i dečije leukemije. Bodog je izjavio da ne želi da se defavorizaciju rumunski pacijenati u odnosu na pacijente iz drugih država u kojima su lekovi skuplji. Premijer Sorin Grindeanu je izrazio podršku ministru zdravlja za rešavanje krize vakcina. Grindeanu je precizirao da će Rumunija imati višegodisnji plan nabavke lekova i integralnu mendžmensku strukturu kako bi imunizacija postala nacionalni prioritet.

Loši zatvorski uslovi u Rumuniji u suprotni su sa odredbama Evropske konvencije o ljudskim pravima i imaju strukturne disfunkcije koje nalažu preduzimanje generalnih mera- zaključio je Evropski sud za ljudska prava. Sud je Rumuniji dao rok od šest meseci da pronadje rešenje za prentrpanost zatvora. Pilot-odlukom Sud je u utorak sankcionisao Rumuniju sa 17 850 evra i doneo odluku da suspenduje sudjenje po sličnim zalbama zatvorenika dok vlasti neće predstaviti neophodne mere za rešenje situacije. Prema zvaničnim podacima Rumuniji nedostaje oko 11 000 zatvorskih mest, a stepen popunjenosti je od 200% u 8 od ukupno 44 zatvora. Kao eventualne mere pominju se izgradnja novih zatvora ili povećanje postojećih kapaciteta, pomilovanje zatvorenika osudjenih na kratkotrajne zatvorske kazne ili plasman zatvorenika u kučni pritvor. Pomilovanje i kučni pritvor ne rešavaju pitanje pretrpanosti zatvora na duži rok — upozorava direktor Nacionalne uprave zatvora Marijus Vulpe koji se zalaže za gradnju novih zatvora. Eksperti tvrde da bez obzira na cenu ovih mera, ove mogu da budu profitabilne, jer je rumunska država platila više od 2 miliona naknadu zatvorenicima koji su dobili spor pred Evropskim sudom za ljudska prava zbog loših zatvorskih uslova.

Predsednik Socijal-demokratske partije (PSD) Liviu Dragnea izjavio je u utorak da će se zaliti Evropskom sudu za ljudska prava i Evropskom sudu pravde na odluku Vrhovnog kasacionog suda Rumunije koji je u ponedeljak odbacio zahtev za poništenje odluke o dvogodišnjoj uslovnoj zatvorskoj kazni za umešanost u aferu Referendum. Odluka suda je konačna. Advokati Liviua Dragne tražili su da sud poništi odluku jer su se dve sudije sudskog veća penzionisale pre objavljivanja obrazloženja odluke i umesto ovih potpisale su druge sudije. Advokati su precizirali da nije ispoštovan ni 30-todnevni rok za objavljivanje obrazloženja. Predsednik Socijal-demokratske partije osudjen je u aprilu 2016. godine na dve godine uslovno jer pre i u vreme referenduma o smeni tadasnjeg perdsednika Trajana Baseskua uveo sistem za ispunjavanje kvoruma za smenu predsednika države. Kvorum nije ispunjen i Trajan Basesku je ostao predsednik.

Rumunija je u 2016. godini zabeležila budžetski deficit od 3%-saopštio je Evropski statistički biro Eurostat. Rumunija je preuzela obavezu da ne probije ovu granicu iznad koje Evropska unija može pokrenuti proceduru za prekomerni deficit. Prošle godine brto nacionalni proizvod Rumunije bio je od 170 miliardi evra, a deficit nešto veći od 5 miliardi. Tri države Evropske unije postigle su deficit od 3% ili nešto veći: Velika Britanija, Francuska i Španija. Eurostat istovremeno javlja da je Rumunija prošle godine bila u društvu zemalja sa najnižim vladinim dugom od 37,6% u odnosu na bruto nacionalni proizvod. Sporazum iz Mastrihta predvidja da je gornja granica zaduživanja za ulazak u evrozonu od 60%. Evropska komisija upozorava Rumuniju da bi u 2017. godini mogla da zabeleži najveće povećanje budžetskog deficita, iako je imala najveći privredni rast u Evropi. Prema prognozi Komisije budžetski deficit Bukurešta bio bi od 3,6% ove godine, a ekonomski rast od 4,4%., za 0,8% niži od prognoze rumunske vlade.

Rumunska ministarka za evropske poslove Ana Birčal učestvovala je u četvrtak u Luksemburgu na skupu Saveta za opšte poslove 27-morice, prvom skupu bez Velike Britanije. Gospodja Birčal je izjavila da je prioritetni zadatak u sklopu pregovora sa Ujedinjenim Kraljevstvom postizanje uravnoteženog sporazuma u koji bi se sve četiri slobode jedinstvenog tržišta, uključujuci pravo na slobodan protok ljudi,odražavale obijektivno i pravedno. Skup u Luksemburgu je orgnizovan posle saopštenja Velike Britanije o nameri da se povuče iz Unije.