(24.07-29.07.2027)
Ekstremne prirodne nepogode zahvatile su ove nedelje teritoriju Rumunije. Najveće temperature od preko 40 stepeni Celzijusa zabeležene je u sredu na istoku i jugoistoku zemlje i ovde su progašeni crveni, marandjasti i žuti meteoaalarmi na tropske vrućine. U pojedinim zonama proglašeno je i crveno upozorenje na obilne padavine, praćene gradom i olujnim vetrom. U centru Temišvara poginula je jedna osoba kada je oluja oborila stablo na njeno vozilo, a u gradu Botošani, na severoistoku zemlje, poginula su dva braća od udara groma. U okrugu Hargita, u centralnom delu zemlje, železnički saobraćaj je blokiran nakon obaranja nekoliko stabala na železnicku prugu. Orkanski vetar odneo je i krov bazena u gradu Mjerkurea Čuk. Vetar je dan ranije odneo i krov Univerzitetske biblioteke i gradu Oradea kao i solarne panele. Više potrošaca ostalo je bez stuje. U okrugu Jaši, na istoku zemlje, nekoliko naselja je ostalo bez vode za piće, a zbog olujnog vetra zatvorena je crnomorska luka Konstanca. Spasilački timovi intervenisali su u gradu Tulča i evakuisali ljude koji su ostali blokirani u vozila u snažnim bujicama. Podsećamo da ovih dana rumunski vatrogasci učestvuju u gašenju masovnih požara u Grčkoj.
Corina Cristea, 28.07.2023, 11:08
Ruska vojna invazija na Ukrajinu približila se ovih dana rumunskoj granici. Prvi put od izbijanja rata, Rusija je u ponedeljak u rano jutro napala dve ukrajinske luke na Dunavu, uništila skladišta žitarica i ubila više osoba. Napadnuta je luka Reni, koja se nalazi na udaljenosti od samo 20 kilometara od rumunske granice. Rumunske vlasti su oštro osudile ruski napad na dunavske luke. Napadi su izvršeni u vreme kada je Dunav jedna od glavnih ruta za prezoz ukrajinskih žitarica posle izlaska Rusije iz sporazuma o bezbednoj plovidbi brodova natovarenih ukrajinskim poljoprivrednim proizvodima. U Bukureštu Ministarstvo odbrane saopštilo je da u ovom trenutku ne postoji direktna vojna pretnja po nacionalnu teritoriju ili teritorijalne vodame. Ministarka spoljnih poslova Rumunije Luminica Odobesku izjavila je da Rumunija, članica Severnoatlanskog saveza i Evropske unije, raspolaze najvažnijim i najsolidnijim bezbednosnim garancijama u rumunskoj istoriji. Šefica rumunske diplomatije razgovarala je telefonski sa američkim državnim sekretarom Entonijem Blinkenom i zajedno osudili nedavne ruske napade na ukrajinsko civilno stanovništvo, rečnu i pomorsku infrastrukturu. Osudili su i ciničan način na koji Ruska Federacija ugrožava globalnu bezbednost hrane.
Budžetski deficit Rumunije dostigao je polovinom godine 2,34% bruto nacionalnog proizvoda i veći je za jedan indeksni poen u odnosu na isti period 2022. godine. Budžetski prihodi su povećani za 12%, a rashodi za 16,5%. Prema podacima Ministarstva za finansije pozitivan rast zabeležile su investicije koje su povećane za 56%. Ciljni deficit na kraju godine je od 4,4% i u ovom smislu Vlada priprema poreski paket. Predložene su mere za povećanje poreza i eliminisanje poreskih olakšica kao i ukidanje 200 000 upražnjenih radnih mesta uporedo sa smanjenjem ministarskih troškova. Računa se i na eliminisanje oslobadjanja od plaćanja doprinosa za zdravstveno osiguranje za radnike IT-a, gradjevinsratva i poljoprivrede kao i o ostajanju na snazi dve takse na dodatu vrednost od 5% i 19%.
Vlada u Bukureštu usvojila je nacionalni plan o sprečavanju i suzbijanju raka, plan koji bi se u narednih 5 godina primenio u tri etape. Novi program obezbedjuje lakši pristup pacijanata prevenciji, dijagnozi, lečenju i paliativnim uslugama. Ministar zdravlja Aleksandru Rafila izjavio je da će se investirati u onkologiju i da će usluge za pacijente biti besplatne, uključujuci naprednu radioterapiju. Vlada će finansirati i fond za inovaciju namenjen onkološkim pacijentima. Predstavnici Federacije asocijacija onkoloških bilesnika kritikovali su vlast zbog nepostojanja metodoloških normi za primenu ovog plana jer se još ne zna koliko je vremena potrebno da prodje od dijagnoze do početka lečenja. U ovom kontekstvu Federacija navodi da namerava da tuži Ministarstvo zdravlja.
Rumunski takmičari Konstantin Popović i Katalin Petru Preda osvojili su u četvrtak prve medalja za rumunsku delegaciju na Svetskom prvenstvu u plivanju u Fukuoki. Popović i Preda osvojili su zlatnu ,odnosno srebrnu medalju u skokovima u vodi sa visine od 27 metara. U Fukuoki osmanaestogodišnji rumunski plivač David Popović, svetski šampion 2022. godine na 100 i 200 metara slobodno, nije uspeo da se domogne nijedne medalje.
