(26.06-02.07.2023)
Poslednju nedelju pre završetka redovnnog zasedanja Parlament Rumunije posvetio je usvajanju Penzijskog zakona. U ponedeljak poslanici i senatori eliminisali su posebne penzije parlamentaraca i najzad odustali od ove privilegije, koju štampa i javno mnjenje smatraju nemoralnom. U sredu su usvojena još dva važna nacrta zakona. Nacrt zakona o istovremenom primanju penzije i ličnog dohotka u javnom sistemu. Ovom zakonu ne podležu medjutim lokalni izabranici i parlamentarci, prosvetni i zdravstveni radnici kao i zaposleni u Rumunskoj akedemiji, Nacionalnoj banci i pojedinim nacionalnim agencijama. Izglasan je i Nacrt zakona o reformi službenih penzija koje se samo delimično baziraju na doprinosu za penzijsko osiguranje. Ove penzije uživaju pravobranioci, vojno osoblje, diplomate, funkcioneri, osoblje Revizorskog suda i avijatičari. Posle mnogobrojnih usvojenih amandmana primena reforme odlaže se za pet godina, tako da do 2028. godine pravobranioci, sudije i vojnici mogu da se penzionišu po starom zakonu. Postepeno se povećava granica za starosnu penziju i za pravo na penziju pravobraniocima je potreban radni staž od najmanje 25 godina u ovoj struci. Penzije veće od prosečne plate u privredi oporezivaće se sa 15%. Opoziciona Unija spasite Rumuniju (USR), zagovornica eliminacije svih posebnih penzija, glasala je protiv nacrta zakona sa napomenom da će u Rumuniji i posle stupanja ovog zakona na snagu posebne penzije uživati 210 000 osoba. Visoki kasacioni sud Rumunije smatra da su pomenuti zakoni u suprotnosti sa ustavom zemlje. Reforma službenih penzija predvidjena je i Nacionalnim programom oporavka i otpornosti.
Ştefan Stoica, 01.07.2023, 13:39
Poslednju nedelju pre završetka redovnnog zasedanja Parlament Rumunije posvetio je usvajanju Penzijskog zakona. U ponedeljak poslanici i senatori eliminisali su posebne penzije parlamentaraca i najzad odustali od ove privilegije, koju štampa i javno mnjenje smatraju nemoralnom. U sredu su usvojena još dva važna nacrta zakona. Nacrt zakona o istovremenom primanju penzije i ličnog dohotka u javnom sistemu. Ovom zakonu ne podležu medjutim lokalni izabranici i parlamentarci, prosvetni i zdravstveni radnici kao i zaposleni u Rumunskoj akedemiji, Nacionalnoj banci i pojedinim nacionalnim agencijama. Izglasan je i Nacrt zakona o reformi službenih penzija koje se samo delimično baziraju na doprinosu za penzijsko osiguranje. Ove penzije uživaju pravobranioci, vojno osoblje, diplomate, funkcioneri, osoblje Revizorskog suda i avijatičari. Posle mnogobrojnih usvojenih amandmana primena reforme odlaže se za pet godina, tako da do 2028. godine pravobranioci, sudije i vojnici mogu da se penzionišu po starom zakonu. Postepeno se povećava granica za starosnu penziju i za pravo na penziju pravobraniocima je potreban radni staž od najmanje 25 godina u ovoj struci. Penzije veće od prosečne plate u privredi oporezivaće se sa 15%. Opoziciona Unija spasite Rumuniju (USR), zagovornica eliminacije svih posebnih penzija, glasala je protiv nacrta zakona sa napomenom da će u Rumuniji i posle stupanja ovog zakona na snagu posebne penzije uživati 210 000 osoba. Visoki kasacioni sud Rumunije smatra da su pomenuti zakoni u suprotnosti sa ustavom zemlje. Reforma službenih penzija predvidjena je i Nacionalnim programom oporavka i otpornosti.
Sa 49 od ukupno 51 zacrtanog cilja Rumunija je položila ispit pred Evropskom komisijom koja je odobrila drugi zahtev naše zemlje za isplatu tranăe predvidjene Nacionalnim programom oporavka i otpornosti u visini od 3,22 miliarde evra. Zbog dva neispunjena cilja iz energetske oblasti Bukurešt će uknjižiti oko 53 miliona evra manje od Evropske unije, ali ima na na raspolaganju šest meseci nadoknadi nedostatke. Premijer Marčel Čolaku je izjavio da pozitivna procena evropske komisije ohrabruje Vladu Rumunije i obećao da će se brzo ostvariti ovi energetski ciljevi. Za realizaciju Plana oporavka i otpornosti Rumunije Evropska unija izdvaja 29 miliardi evra i do sada je odobrila dve tranše u ukupnoj vrednosti od 3,8 miliardi evra.
Evropska unija izdvojiće 10 miliona evra pomoći farmerima pogodjenim masovnim uvozom jeftinih žitarica iz Ukrajine. Ova druga pomoć farmerima izdvaja se iz Rezervnog fonda Unije. Od ukupno pet članica Evropske unije koje se granice sa Ukrajinom ili se nalaze u neposrednoj blizini ove zemlje, Poljskoj i Rumuniji namanjeni su najveći fondovi. Poljskoj je odobren iznos od 40 miliona evra a Rumuniji 30 miliona. Ova dva paketa pomoći Rumuniji iznose 40 miliona evra, a Vlada naše zemlje ima i saglasnost Evropske komisije da duplira ovu pomoć.
Lideri zamalja članica Severnoatlanskog saveza i generalni sekretar Jens Štoltemberg sastali su se u Hagu na skupu o pripremama za saveznički Samit u Vilnjusu polovinom jula meseca. Na skupu je učestvovao i predsednik Rumunije Klaus Johanis koji je u Holandiji ponovo istakao da je Rusija sada i ubuduće neposredna i najdirektnija pretnja po evroatlansku bezbednost. Predsednik Johanis je dodao da saveznici treba da budu sposobni i spremni da još više konsoliduju položaj i da i dalje pruže potrebnu pomoć Ukrajini i najvulnerabilnijim partnerima, posebno Republici Moldaviji. Zbog strateškog položaja, Rumunija je posebno zaiteresobvana za dodatno jačanje istočnog krina NATO-a i to koherentnimm i unitarnim pristupom, strukturama, potrebnom opremom i komandim i kontrolim angažmanima. Ako su saveznici u Bukureštu 2008 godine odlučili da će Ukrajina postati ćlanica NATO-a u Vilnjusu treba napraviti korak napred, smatra šef rumunske države.
Kulturni monopol nedelje pripada 30. Medjunarodnom pozorišnom festivalu u Sibinju. Tokom trajanja festivala, ovaj transilvanski grad koji nosi obeležje saksonskog nasledja ne spava. Zahvaljujući dvoranama Pozirišta ,,Radu Stanka“, nekonvencionalnim zonama, crkvama, trgovima i srednjovekovnim ulicama, Sibinj je bio ponovo velikodušan domaćin umetnosti spektakala.
