(28.03-02.04.2022)
Evropa se nalazi u najkomplikovanijem periodu od Drugog svetskog rata, izjavio je premijer Rumunije Nikolaje Čuka u Sofiji na kraju skupa premijera zemalja saveznika iz jugoistočne Evrope. Premijer je precizirao da je opredeljenje Moskve za rat protiv Ukrajine teško ugrozilo bezbednosnu klimu u regionu Crnog mora i na jugoistoku Evrope. Potrebna nam je- dodao je premijer Rumunije-bolja odbrana za efikasnije odvraćanje neprijatelja i jači otpor društva i infrastrukture za solidniju bezbednost. Susret premijera Rumunije, Bugarske, Severne Makedonije i Crne Gore održan je samo nekoliko dana nakom samita Ševeroatlanske alijanse u Briselu. Premijeri su razgovarali uglavnom o snagama od kojih će se formirati dve borbene grupe Severaoatlanske alijanse u Rumuniji i Bugarskoj, u skladu sa odlukom samita. Osim razgovora o bezbednosnoj situaciji razgovaralo se i o snabdevanju energije i premijer Nikolaje Čuka je izrazio zahvalnost Vladi u Sofiji na preuzetoj obavezi da ravrši radove na interkonektoru Bugarska-Grčka koji će koristiti i Rumuniji.
Ştefan Stoica, 01.04.2022, 11:53
Evropa se nalazi u najkomplikovanijem periodu od Drugog svetskog rata, izjavio je premijer Rumunije Nikolaje Čuka u Sofiji na kraju skupa premijera zemalja saveznika iz jugoistočne Evrope. Premijer je precizirao da je opredeljenje Moskve za rat protiv Ukrajine teško ugrozilo bezbednosnu klimu u regionu Crnog mora i na jugoistoku Evrope. Potrebna nam je- dodao je premijer Rumunije-bolja odbrana za efikasnije odvraćanje neprijatelja i jači otpor društva i infrastrukture za solidniju bezbednost. Susret premijera Rumunije, Bugarske, Severne Makedonije i Crne Gore održan je samo nekoliko dana nakom samita Ševeroatlanske alijanse u Briselu. Premijeri su razgovarali uglavnom o snagama od kojih će se formirati dve borbene grupe Severaoatlanske alijanse u Rumuniji i Bugarskoj, u skladu sa odlukom samita. Osim razgovora o bezbednosnoj situaciji razgovaralo se i o snabdevanju energije i premijer Nikolaje Čuka je izrazio zahvalnost Vladi u Sofiji na preuzetoj obavezi da ravrši radove na interkonektoru Bugarska-Grčka koji će koristiti i Rumuniji.
Rumunija bi mogla da postigne ove godine ekonomski rast u visini od 4%, ali rat u Ukrajini će bez sumnje uticati na ovaj rast, ocenio je u Bukureštu evropski komesar za privredu Paolo Djentiloni. Posledice oružanog sukoba se već odražavaju na stopu inflacije, koja je u Evropskoj uniji dostigla 6,2% a u Rumuniji je nešto manja od 8%, dodao je Djenitiloni. Na kratki rok trend se neće preokrenuti. Planovi za oporavak i otpornost-finansirani fondovima Komisije- su istrumenti vidljiviji nego u vreme lansiranja u mirnodopsko vreme. Instrumenti su veoma važni sada jer predstavljaju motore rasta u teškoj situaciji, naglasio je komesar za ekonomiju. On je rumunskim vlastima ponovio da nacionalni plan vredan 29 miliardi evra je jedinstvena prilika koju naša zemlja ne sme da propusti zbog rata. Iako na poslednjim metrima svi ciljevi i orijentiri predvidjeni Nacionalnim planom oporavka i otpornosti za prvo tromesečje tekuće godine su ispunjeni, ocenial je Vlada Rumunije.
Rumunija se sučava sa masovnim talasom izbeglica iz Ukrajine i način na koji je upravljala ovom situacijom je izuzetan, ocenio je evropski komesar za radna mesta i socijalnu zaštitu Nikolas Šmit. On je dao uveravanja da će Evropska komisija pomoći Rumuniji i zemljama koje su suočene sa izbeglickom krizom. Ova pomoć neće negativno uticati na pomoć vulnerabilnim katgorijama društva. Razgovori u Ministarstvu rada Rumunije bili su usresredjeni i na socijalne reforme predvidjene Mehanizmom reforme i otpornosti, na nestašicu radne snage u Rumuniji, reforme javne službe za zapošljavanje radne snage i javni penzijski sistem. Evropski komesar je zaključio da je stopa nezaposlenosti u Rumuniji niska, a kvalitet socijalnog dijaloga na visini, sa napomenom da su za povećanje stepena spremnosti radne snage potrebne investicije u digitalnu oblast i obrazovanje.
Vlada u Bukureštu je odobrila ,,Nacionalnu strategiju o društvenoj inkluziji i smanjenju siromaštva“ i Akcioni plan za 2022-2027. godinu. Glavni cilj strategije je smanjenje broja osoba izloženih riziku od siromaštva i društvene ekskluzije za najmanje 7% do 2027. godine u odnosu na 2020. godinu. Prema proslogodišnjim podacima Eurostata broj osoba kojima preti siromaštvo i socijalna ekskluzija u 2019 godini približava se brojci od 6 miliona, odnosno skoro jednoj trečini ukupnog stanovništva zemlje. Nacionalna strategija predvidja mere za suzbijanje siromaštva, pravo na socijalnu pomoć, pristup uslugama od opšteg javnog interesa, šanse za socijalno i ekonomsko učešče vulnerabilnih kategorija kao i mere za oporavak i otpornost socijalnih usluga u kontekstvu pandemije kovida19 ili drugih posebnih situacija.
Ovogodišnja školska godina menja izgled. Polugodišta zameniće 5 obrazovnih modula naizmenično sa kratkim raspustima. Školska godina startovaće 5. septembra i završiće se 16 juna. Ministar prosvete Sorin Kampeanu dao je uveravanja da je odluka doneta posle konsultacija sa ekspertima i dijaloga sa predstavnicima profesora i roditelja. Sve je počelo zbog potrebe da se naizmenicno održe obrazovni moduli od 6,7,8 nedelja sa raspustima, onako kako nalaze moderna pedagogija, precizirao je ministar. Kampeanu je dodao da će biti izmenjen i pravilnik o organizovanju u funkcionisanju preduniverziteskog obrazovanja i da se odustaje od obaveznih pismenih zadataka.
Fudbalska reprezentacija Rumunije remizirala je 2:2 sa reprzentacijom Izraela u gostima u drugoj prijateljskoj utakmici pod vodstvom selektora Edvarda Jordaneskua. Pre četiri dana ,,trikolori“ su u Bukureštu sa 0:1 izgubili od reprezentacije Grčke. U junu naše fudbalere u Ligi nacija očekuje daleko teži zadatak jer su u Grupi 3, Lige B, pored naše reprezentacije rasporedjene i Bosna i Hercehgovine, Finska i Crna Gora.
