28.04.- 04.05.2014.

Počev od 28. aprila, državljani Republike Moldavije, bivše sovjetske sa većinskim rumunofonskim stanovništvom, mogu putovati bez viza u zemlje članice Evropske unije, izuzev Velike Britanije i Irske, plus zemlje Šengen zone koje nisu članice unije, a to su Island, Norveška, Švajcarska i Lihtenštajn. Ovim režimom raspolažu vlasnici biometričnih pasoša, tačnije oko 750 hiljada od ukupno 2,5 miliona moldavskih državljana, koji mogu putovati samo u turističke svrhe za najviše 90 dana. Kišinjev je počeo pregovore sa Evropskom unijom o liberalizaciji viznog režima pre četiri godine, posle dolaska sadašnje pro-evropske alijanse na vlast. Liberalizacija viznog režima obeležena je nizom manifestacija, medju kojima i simbolični susret premijera Rumunije i Republike Moldavije, Viktora Ponte i Jurija Leanke, u pograničnom punktu na reci Prut. Rumunski premijer je dao osiguranja da će Bukurešt i dalje podržati proces integracije Moldavije u Evropsku uniju, cilj koji Kišinjev želi da ispuni 2019. godine, kada će Rumunija predsedavati komunitarnom organizacijom. Sem bezuslovne podrške, zvaničnici u Bukureštu i Kišinjevu treba da identifikuju načine saradnje u oblasti bezbednosti, jer to nameće pogoršanje situacije u Ukrajini i bezbednosne klime u regionu, smatra premijer Ponta. Premijer Jurije Leanka zahvalio je Rumuniji za doslednu podršku Moldaviji na putu evropskih integarcija. On je istovremeno naglasio značaj realizacije zajedničkih projekata u oblastima infrastrukture i energije.

Corina Cristea, 03.05.2014, 12:06

Počev od 28. aprila, državljani Republike Moldavije, bivše sovjetske sa većinskim rumunofonskim stanovništvom, mogu putovati bez viza u zemlje članice Evropske unije, izuzev Velike Britanije i Irske, plus zemlje Šengen zone koje nisu članice unije, a to su Island, Norveška, Švajcarska i Lihtenštajn. Ovim režimom raspolažu vlasnici biometričnih pasoša, tačnije oko 750 hiljada od ukupno 2,5 miliona moldavskih državljana, koji mogu putovati samo u turističke svrhe za najviše 90 dana. Kišinjev je počeo pregovore sa Evropskom unijom o liberalizaciji viznog režima pre četiri godine, posle dolaska sadašnje pro-evropske alijanse na vlast. Liberalizacija viznog režima obeležena je nizom manifestacija, medju kojima i simbolični susret premijera Rumunije i Republike Moldavije, Viktora Ponte i Jurija Leanke, u pograničnom punktu na reci Prut. Rumunski premijer je dao osiguranja da će Bukurešt i dalje podržati proces integracije Moldavije u Evropsku uniju, cilj koji Kišinjev želi da ispuni 2019. godine, kada će Rumunija predsedavati komunitarnom organizacijom. Sem bezuslovne podrške, zvaničnici u Bukureštu i Kišinjevu treba da identifikuju načine saradnje u oblasti bezbednosti, jer to nameće pogoršanje situacije u Ukrajini i bezbednosne klime u regionu, smatra premijer Ponta. Premijer Jurije Leanka zahvalio je Rumuniji za doslednu podršku Moldaviji na putu evropskih integarcija. On je istovremeno naglasio značaj realizacije zajedničkih projekata u oblastima infrastrukture i energije.

Rumunski ministar inostranih poslova, Titus Korlacean obavio je 29. i 30. aprila posetu Sjedinjenim Američim Državama, gde je učestvovao na konferenciji posvećenoj evropskim pitanjima. Povodom konferencije, šef rumunske diplomatije razgovarao je sa zvaničnicima američke administracije, predstavnicima Američkog kongresa i članovima rumunske zajednice. Naglasak je postavljen na saradnju u oblasti bezbednosti, kao i na situaciju u Ukrajini. Tokom razgovora sa državnim sekretarom, Džonom Kerijem, Titus Korlacean dao je osiguranja da Rumunija, članica Evropske unije i NATO, u kontekstu situacije iz Ukrajine bezrezervno podržava usvajanje strogih sanckija protiv Rusije. Šef rumunske diplomatije smatra da sankcije Zapada treba da budu popraćene i solidnim vojnim prisustvom zapadnih zemalja u Istočnoj Evropi. U Bukureštu, za vreme razgovora sa Frankom Rouzom, zamenikom američkog asistenta za svemirsku i odbrambenu politiku državnog sekretara, predsednik Trajan Basesku je izrazio preokupaciju pogoršanjem medjunarodne situacije u zoni Crnog Mora i eventualnih posledica po Rumuniju i NATO. Trajan Basesku je izjavio da Rumunija neće oklevati da preuzme evropske i evroatlantske odgovornosti radi garantovanja sopstvene bezbednosti i bezbednosti saveznika, ali i za nametanje neophodnih sanckija Ruskoj Federaciji, u složenom regionalnom kontekstu koji su izazvali dogadjaji u Ukrajini.

Papa Franja je u Vatikanu, pred više stotina hiljada vernika, održao svećanu ceremoniju kanonizacije bivših rimo-katoličkih poglavara, Andjela Rokalija i Karola Vojtile, dvojice emblematičnih lićnosti katoličke crkve posleratnog perioda. Papa Jovan 23. organizovao je Vatikanski koncil, koji je katoličku crkvu otvorio prema modernom svetu i drugim religijama, dok je Jovan Pavle drugi, prvi Poljak koji je postao poglavar, bio neumorni glasnik hrišćanske ljubavi u celom svetu i doprineo padu komunističkog režima. Na svećanostima u Vatikanu učestvovao je i mitropolitski nadbiskup Bukurešta i predsednik Konferencije katoličkih episkopa iz Rumunije, Joan Robu, kao i mnogi sveštenici, kaludjeri, kaludjerice i vernici. Rimokatolička nadbiskupija podseća da su oba rimokatolička poglavara proglašena svetim posetili Bukurešt. Jovan Pavle drugi bio je u istorijskoj poseti Rumuniji u maju 1999. godine, u prvu posetu jednog rimokatoličkog poglavara zemlji sa većinskim pravoslavnim vernicima. I Italijan Andjelo Ronkali je posetio Rumuniju 1930. i 1932. 1944. godine, u svojstvu apostolskog delegata u Turskoj, na zahtev rabina šefa Jerusalima, pomogao je rumunskim Jevrejima deportovanim u Pridnjestrovlju, upućujući pomoć u logorima i izdajući krštenice. Monsenjor Rokali je intervenisao kod turskih vlasti da omoguće prolazak broda sa rumunskim Jevrejima kroz teritorijalne vode Turske i na ovaj način spasio živote 750 rumunskih Jevreja, većinom dece.