(29.06-04.07.2020)

Daniela Budu, 04.07.2020, 01:00

Posle odluke o odlaganju mera relaksacije zbog povečanog broja zaraženih novim koronavirusom, vlasti u Bukureštu predstavile su nove programe ekonomskog oporavka. Plan liberalne vlade, koji se proteže na 10 godine, predvidja nove autoputeve i ekspresne puteve, podizanje regionalnih bolnica, više modernih županijskih i stotine gradskih bolnica, preko hiljadu novih zdravstvenih ustanova u seoskim sredinama, stotine dečijih obdaništa, škola i studenskih domova. Od ukupno 100 miliardi evra, 80% predstavljaju investicije u saobraćajnu, zdravstvenu, obrazovnu i energetsku infrastrukturu. Takodje, plan predvidja i podsticajne mere za privredne grane pogodjene koronavurusom, od grantova za mala i srednja preduzeća, pa sve do digitalizacije i otvaranje novih radnih mesta. Novac za ove namene izdvojiće se iz nacionalnog budžeta i evropskih fondova. Predsednik države Klaus Johanis govorio je na predstavljanju plana o ovom ,,projektu od izuzetnog značaja za Rumuniju sutrašnjice“. Opozicija kritikuje plan Vlade za koji kaže da ne predlaže realna rešenja za privredni oporavak, da su mnogi predlozi zastareli i populistički i da za realizacuju ne postoje finansijski resursi. Sa svoje strane Narodna banka Rumunije navodi da u sadašnjim uslovima cilj vlasti treba da bude povećanje deviznih rezervi. Centralna banka brine o stabilnosti cena i fiskalnoj stabilnosti i poslebno deviznom kursu. Predstavnici Narodne banke smatraju da je veoma važna i domaca štednja u nacionalnoj moneti, jer se realna ekonomija i Vlada baziraju na finansiranje iz bankarskih depozita stanovništva i kompanija.

Nacionalna strategija odbrane zemlje za 2020-2024 godinu, odobrena na sednici Vrhovnog saveta odbrane, usvojena je i na sednici Parlamenta. Strategija se odosi na medjunarodne okolnosti, pretnje na račun Rumunije i potrebne korake za odbranu zemlje. Strategija sadrži pet poglavlja, a temelj za spoljnu i bezbednosnu politiku je pripadnost Evropskoj uniji i Severoatlanskoj alijansi, ali i Strateškom partnerstvu sa SAD. Liberalni poslanik Paul Viktor Dobre je naglasio da je strategija zemlje korektna sa ovog stanovišta. Za Strategiju glasali su i predstavnici Socijaldemokratske partije (PSD), koji medjutim ocenjuju da je bila potrebna i rasprava u spoljnopolitičkim komisijama o pretnjama upočenim Rumuniji. Parlamentarci Unije spasite Rumuniju (USR) uzdržali su se od glasanja jer su smatrali da strategija nema kao prioritet borbu protiv korupcije.

Rumunija se odlučno zalaze za snažne transatlanske i solidarne odnose, izjavio je predsednik Klaus Johanis da prijemu u Bukureštu povodom Dana nezavisnosti SAD. Šef države je naglasio da će Rumunija uvek biti američki strateški saveznik I prijatelj od poverenja i upzorio da postojeće velike pretnje u sadašnjem globalnom kontekstu imaju negativan uticaj na transatlanske partnere: ,,Na ove provokacije odgovor Rumunije je solidarnost u bilateralnim odnosima u okviru strateškog partnerstva sa SAD, solidarnost u okviru Evropske unije i solidarnost u transatlanskim odnosima.“

Premijer Ludovik Orban je precizirao da će Rumunija i dalje delovati na planu intenzifikacije odnosa sa SAD i da će biti američki saveznik od poverenja. Ambasador SAD u Bukureštu Adrijan Zukerman je podvukao da SAD i dalje ohrabruju Rumuniju na putu jačanja pravne države i stvaranja povoljnih uslova za prosperitet stanovnika zemlje.

1.jula u Rumuniji je na snagu stupila potpuna liberalizacija tržišta prirodnog gasa. Drugim rečima država neće vise propisati cene gasa, već ce se cena utvrditi na berzi. Liberalizacija dolazi u vreme kada je tržište snabdevanja energijom koncentrisano samo na dve kompanije koje imaju 90% ukupnog broja individualnih potrošača. Stručnjaci tvrde da bi posle liberalizacije trebalio da se smanji cena I savetuju potrošače da pažljivo analiziraju ugovore i narocito da se detaljno informišu. Nedelju dana ranije i ministar energije Vidjil Popesku je izjavio za Novinsku agenciju Adjerpres da je logično da se posle liberalizacije cena prirodnog gasa za individualne potrošače smanji za 10-15%. Ako se cena gasa neće smanjiti, prema Zakonu o konkurenciji Vlada može intervenisati na tržište. I tržište električne energije liberalizovaće se u Rumuniji od naredne godine.

Dobitnik Velike nagrade Gale Gopo, koja nagradjuje najbolja rumunska filmska ostvarenja iz prethodne godine, je ,,La Gomera“, film reditelja Kornelijua Porumbojua. Film je osvojio i nadrade za najbolju režiju i najbolji scenario. Nagrada za najbolju glavnu mušku ulogu pripala je Julijanu Postelniku za ulogu u filmu ,,Zatvor“ reditelja Andreja Kona, a za najbolju glavnu žensku ulogu Juditi State, protagonistkinji filma ,,Čudovište“ reditelja Katalina Mituleskua. Nagrada za najbolji dokumentarni film ,,Razmak medju nama “ pripala je Dani Bunesku i Moni Nikuara.