30.04./05.05.2018.

Dojna Kornja, simbol antikomunističkog otpora u Rumuniji, preminula je u 88. godini života posle dugačke užasne bolesti. Rodjena 30. maja 1929. godine u Brašovu (u centru Rumunije), u grko-katoličkoj porodici, bila je profesorica na katedri za francuski jezik na Univerzitetu Babeš-Boljaj iz Kluža, pisac, prevodilac, borac za demokratiju. 80. godina postala je poznata po kritikama protiv komunističkog režima, a njena pisma koja su objavile medjunarodne radio stanice izazvala su bes zvaničnika u Bukureštu. Dojna Kornja je bila otpuštena sa Univerziteta, brutalno ispitivana, smeštena u kućni pritvor i maltretirana od strane političke komunističke policije, Sekuritate. U decembru 1989. godine ona je postala jedna od glavnih ličnosti antikomunističke revolucije, bila je medju prvim ličnostima koje su protestovale protiv načina na koji je Front Nacionalnog Spasa (FSN), formiran nakon pada diktature, upravljao zemljom i podnela ostavku na mestu člana u predsedništvu pomenute političke formacije. Papa Jovan Pavle II joj je dodelio Orden Sveti Grigorje Veliki“, a Kralj Mihaj I Krst Kraljevske Kuće Rumunije. Primila je i Orden Zvezda Rumunije“ i Orden Legije Časti od strane Francuske.

Corina Cristea, 05.05.2018, 13:25

Dojna Kornja, simbol antikomunističkog otpora u Rumuniji, preminula je u 88. godini života posle dugačke užasne bolesti. Rodjena 30. maja 1929. godine u Brašovu (u centru Rumunije), u grko-katoličkoj porodici, bila je profesorica na katedri za francuski jezik na Univerzitetu Babeš-Boljaj iz Kluža, pisac, prevodilac, borac za demokratiju. 80. godina postala je poznata po kritikama protiv komunističkog režima, a njena pisma koja su objavile medjunarodne radio stanice izazvala su bes zvaničnika u Bukureštu. Dojna Kornja je bila otpuštena sa Univerziteta, brutalno ispitivana, smeštena u kućni pritvor i maltretirana od strane političke komunističke policije, Sekuritate. U decembru 1989. godine ona je postala jedna od glavnih ličnosti antikomunističke revolucije, bila je medju prvim ličnostima koje su protestovale protiv načina na koji je Front Nacionalnog Spasa (FSN), formiran nakon pada diktature, upravljao zemljom i podnela ostavku na mestu člana u predsedništvu pomenute političke formacije. Papa Jovan Pavle II joj je dodelio Orden Sveti Grigorje Veliki“, a Kralj Mihaj I Krst Kraljevske Kuće Rumunije. Primila je i Orden Zvezda Rumunije“ i Orden Legije Časti od strane Francuske.

Predsednik Rumunije Klaus Johanis vratio je Ustavnom sudu nedavno usvojene zakone o sudstvu. Brzo usvojene u parlamentu u decembru, u obliku koji je predložila većinska koalicija Socijaldemokratske partije (PSD) i Alijanse liberala i demokrata (ALDE), zakoni su dostavljeni šefu države na promulgiranje, ali je Johanis saopštio da je odlučio da ih vrati Ustavnom sudu i da se obrati Venecijskoj komisiji u vezi sa njihovim sadržajem. Prema izjavi šefa države, zakoni nisu prilagodjeni unutrašnjem ustavnom okviru niti uskladjeni sa evropskim standardima kada je reč o statutu pravobranilaca, pravosudnoj organizaciji i funkcionisanju Visokog saveta sudstva (CSM). Klaus Johanis ocenjuje da nova predvidjanja predstavljaju vulnerabilnost za državu i postoji rizik da blokiraju sudske postupke. Istovremeno, po rečima predsednika, osnovane su strukture namenjene zaplašivanju pravobranilaca, jer su eliminisane garancije za organizatorsku nezavisnost sudstva povećanjem uloge resornog ministra na uštrb Visokom savetu sudstva. Vladajuća koalicija smatra da ovim demaršom šef države namerava da odloži primenu zakona o pravosudju. Opozicija, medjutim, je pozdravila odluku predsednika i zatražila ostavku ministra sudstva Tudorela Toadera. U parlamentu, specijalna komisija za zakone o sudstvu počela je debate o izmenama Krivičnog zakonika i Zakonika o krivčnom i gradjanskom postupku.

Evropska komisija zadržava predvidjanja prema kojima će ovogodišnji ekonomski rast biti od 4,5 odsto, a bruto društveni proizvod povećaće se za 3,9 odsto. Istovremeno, Komisija ističe da će 2018. godine budžetski deficit Rumunije dostići 3,4 odsto bruto društvenog proizvoda, a iduće godine 3,9 odsto, pretežno zbog povećanja plata u javnom sektoru. Što se inflacije tiče, Evropska komisija procenjuje da je ona krajem 2017. bila u rastu, trend koji će se nastaviti, da bi se u 2019. godini smanjiti u dotičnoj meri. Na nivou Evropske unije ima i dalje snažan ekonomski rast, koji je doprineo smanjenju stope nezaposlenosti do najnižeg nivoa u zadnjih 10 godina, saopštio je evropski komesar za ekonomske i finansijske poslove Pijer Moskovisi. Privreda Evropske unije i evrozone će imati i dalje održiv ritam od 2,3 odsto ove godine i 2 odsto 2019., ono što potvrdjuje dijagnozu po kojoj nismo samo u etapi ekonomskog oporavka, već u etapi solidnog razvoja, kažu zvaničnici u Briselu.

3. Maj, Svetski dan slobode medija, obeležen je u celom svetu brojnim dogadjima. U svojoj poruci generalni sekretar Organizacije Ujedinjenih Nacija, Antonio Gutereš, istakao je da promovisanje slobodnih medija je pravo svih ljudi da se upoznaju sa istinom. Medjutim, u zadnjim godinama, mediji su suočeni sa brojnim izazovima, poput lažnih vesti («Fake news»), a u nekim zemljama prestižne medijske ustanove su optužene da promovišu ovu pojavu. Prema ovogodišnjem indeksu slobode medija koji je sastavila organizacija Reporteri bez granica, zabeleženo je povećanje mržnje i neprijateljstva prema novinarima. Svetski dan slobode medija je prilika da se oda priznanje preminulim novinarima za vreme izvršenja posla. Prema najnovijem bilansu, 65 novinara je ubijeno u 2017. godini na svetskom nivou. U Rumuniji, prema najnovijem stručnom izveštaju koji je objavio Active Watch, mediji su još uvek upotrebljeni za propagandu, dezinformisanje i uticaj na gradjane. U globalnom indeksu slobode medija, Rumunija zauzima 44 mesto, pred Sjedinjene Američke Države i Italiju, ali iza Južne Koreje.