Pregled glavnih događaja nedelje (03-09.10.2016)

Nova univerzitetska godina počela je u Rumuniji 3. oktobra sa bezbroj novina, počev od 30 specijalizacija i licenci i 64. programa master studija. Uprkos povećanom broju specijalizacija zaključeno je da se broj studenata naglo smanjuje, prateći trend poslednjih godina. Prema podacima Ministarstva obrazovanja u 2016/2017. godini broj studenata na državnim univerzitetima iznosi 480.000, za 420.000 manje nego pre 10. godina. Smanjena stopa studenata može se objasniti smanjenjem nataliteta i niskom stopom polaganja maturskog ispita. Ne treba zaboraviti da i mnogi učenici nastavljaju studije u inostranstvu. Druga novina tiče se odluke ministarstva obrazovanja da sve doktorske škole koje su do sada funkcionisale imaju samo privremenu dozvolu.

România Internațional, 07.10.2016, 12:54

Nova univerzitetska godina počela je u Rumuniji 3. oktobra sa bezbroj novina, počev od 30 specijalizacija i licenci i 64. programa master studija. Uprkos povećanom broju specijalizacija zaključeno je da se broj studenata naglo smanjuje, prateći trend poslednjih godina. Prema podacima Ministarstva obrazovanja u 2016/2017. godini broj studenata na državnim univerzitetima iznosi 480.000, za 420.000 manje nego pre 10. godina. Smanjena stopa studenata može se objasniti smanjenjem nataliteta i niskom stopom polaganja maturskog ispita. Ne treba zaboraviti da i mnogi učenici nastavljaju studije u inostranstvu. Druga novina tiče se odluke ministarstva obrazovanja da sve doktorske škole koje su do sada funkcionisale imaju samo privremenu dozvolu.

Evropska komesarka za regionalnu politiku, Korina Krecu, koja je ovih dana posetila Rumuniju, govorila je o održivom urbanom razvoju i ulozi evropskih fondova. Ona je upozorila da rumunski gradovi, uključujući i prestonicu, beleže velika kašnjenja sa projektima urbanog razvoja koji se finansiraju evropskim fondovima. Rumuniji, dodala je evropska zvaničnica, potrebni su stručnjaci koji bi realizovali velike projekte finansiranja evropskim novcem koji bi otvorili nova radna mesta. Po oceni gospodje Krecu 36 rumunskih gradova mogu direktno privući 1, 2 milijarde evra za razvoj i uputila apel vlastima u Bukureštu da u najkraćem mogučem roku dostave Briselu projekte i studije izvodljivosti.

Prema prognozi Međunarodnog monetarnog fonda Rumunija će ove godine zabeležiti najveći ekonomski rast u Evropi od 5%. Fond smatra da će se privredni rast Rumunije u 2017. godini usporiti do 3,8%,, ali, ipak, Rumunija će imati najviši ritam u Evropi. Međunarodna monetarna ustanova korigovala je na gore i prognoze o spoljnotrgovinskom deficitu Rumunije u 2016. godini na 2%, i u idućoj godini na 2,8%. Prema procenama fonda stopa nezaposlenosti ove godine biće od 6,4% i u 2017. od 6,2%.

Četvroica optuženih od kojih dvojica poznati poslovni ljudi, Dorin Kokoš i Nikolaje Dumitru, bivši ministar komunikacija, Gabrijel Sandu i bivši gradonačelnik grada Pjatra Neamc, George Štefan osuđeni su na ukupno 14. godina zatvora. Sud je odlučio takođe da se od četvorice konfiskuje 17. miliona evra. Prema navodima Nacionale Antikorupcijske direkcije u aprilu ugovor o unajmljivanju Microsoft-ovih licenci potpisan je pod nepovoljnim uslovima za državni budžet i omogučio plaćenje provizija optuženim osobama. Četvorica se terete za mito od 60. miliona evra i štetu nanetu državi od 27. miliona evra.

Rumunija želi da se pregovori o izlasku Velike Britanije iz EU realizuju u formatu koji će uključiti sve strane i predstavljanje zajedničke vizije 27. i evropskih institucija, podvukao je premijer Dačijan Čološ, koji je ovaj zaključak preneo Mišelu Barnijeu, šefu pregovarača Evropske komisije zadužen za Bregzit. Barnije koji je zvanično preuzeo ovu dužnost 1. oktobra, želi da se upozna sa stavovima zemalja članica prema načinu na koji će se ovaj proces odvijati. Efektivni pregovori počeli bi 2017. godine, nakon zvaničnog zahteva Londona za izlazak iz Evropske unije. Najdelikatnija pitanja su: pristup evropskom jedinstvenom tržištu i pristup na britanskom tržištu rada. U vezi sa ovom poslednjom tačkom Rumunija je odlučno poručila da neće napraviti nikakav kompromis.

Rumunija treba da iskoristi prednosti jedne solidne dijaspore i rumunski poslovni ljudi van granica zemlje pozivaju se da investiraju u rumunsku privredu, poruka je predsednika Klausa Johanisa i premijera Dačijana Čološa na Dijapsora biznis samitu ,,Zajedno za Rumuniju, održanog u Bukureštu. Na samitu su se okupili rumunski poslovni ljudi i preduzetnici iz zemlje i inostranstva sa ciljem da se upoznaju sa poslovnim povoljnostima investicija u Rumuniji. Ovim skupom se ohrabruje uspostavljanje ponovnih veza između Rumuna iz dijaspore sa Rumunijom. U skladu sa studijom ,,Rumuni iz dijaspore, krajem prošle godine, 62% ispitanika izjavilo je da nameravaju da ulažu u rumunsku privredu, posebno u poljoprivredi i turizmu.

Rumunija je počasni gost 27. međunarodnog umetničkog festivala EUROPALIJA u Belgiji na koji se svake 2. godine predstavljaju suštinski elementi kulturne baštine jedne države. Festival će od oktobra 2019. do januara 2020. godine u Briselu i drugim belgijskim gradovima, predstavljati sve vrste rumunske umetničke manifestacije: muziku, film, pozorište, likovnu unetnost, ples, književnost, arhitekturu, dizajn, modu i gastronomiju. Osnovica učešća Rumunije postavljena je u utorak, kada je u Bukureštu potpisan memoradnum o sporazumevanju za organitovanje festivala EUrOPLALIJA Rumunija. Prema navodima vlasti u Bukureštu ovaj događaj je posebna šansa za promovisanje kulturnog nasleđa tradicija, stavralačkog potencijala i stvaralačkih industrija.