Pregled glavnih društveno-političkih dogadjaja nedelje (05.04.2025)
4.maja u Rumuniji je startovala izborna kampanja za majske predsednicke izbore. Od 11 kandidata četvorica su nestranački kandidat: Nikušor Dan, Viktor Ponta, Danijel Funeriu i Džon Jon Banu-Musčel. Elena Laskoni, Lavinija Šandru, Djordje Simion, Krin Antonesku, Kristijan Terheš, Sebastijan Popesku i Silviju Predoju su kandidati političkih stranaka ili uživaju podršku partija.
Corina Cristea и Mircea Mihai, 05.04.2025, 00:00
4.maja u Rumuniji je startovala izborna kampanja za majske predsednicke izbore. Od 11 kandidata četvorica su nestranački kandidat: Nikušor Dan, Viktor Ponta, Danijel Funeriu i Džon Jon Banu-Musčel. Elena Laskoni, Lavinija Šandru, Djordje Simion, Krin Antonesku, Kristijan Terheš, Sebastijan Popesku i Silviju Predoju su kandidati političkih stranaka ili uživaju podršku partija. Stalna izborna komisija donela je strožija pravila i objavila vodič za sprečavanje dezinformisanja na društvenim mrežama. U slučaju organizovanja drugog kruga predsedničkih izbora, kampanja počinje danom objavljivanja rezultata prvog kruga i završava se 17. maja u 7 sati. Predsednički izbori u maju ove godine organizuju se posle odluke Ustavnog suda Rumunije od 6 decembra o poništenju predsedničkih izbora zbog konstatovanih nepravilnosti.
Nove američke carine na proizvode trgovinskih partnera uticaće negativno uglavnom na evropske države, uključujući Rumuniju. Iako u ukupnom izvozu u SAD Rumunija učestvuju sa samo 2%, smatra se će rumunska privreda biti pogodjena zbog povezanosti sa ostalnlim evropskim ekonomijama koje izvoze u SAD. Vlada u Bukureštu uputila je dva izaslanika u Vašington na razgovore sa američkom administracijom. Premijer Marčel Čolaku je na sednici vlade saopoštio da vlada priprema mere podrške svim pogodjenim industrijama američkim carinama. ,,Ove mere državne podrške treba da budu efikasne i jednostavne za primenu da bi se efekti osećali u najkraćem mogućem roku’’, izjavio je premijer Čolaku. Rumunija beleži suficit od u trgovinskoj razmeni sa SAD. Prošle godine naša zemlja je izvozila proizvode u visini od 2,2 miliarde dolara. I saveznici kao i trgovinski protivnici SAD kritilkovali su najavu Donalda Trampa o uvodjenju uvoznih carina na proizvode iz celog sveta. Eksperti tvrde da će eskalacija trgovinskog rata izazvati poskupljenje proizvoda i smanjiti privredni rast.
Povećanje investicija u odbranu bila je glavna tema skupa ministara spoljnih poslova u Brisleu. Na skupu je učestvovao i šef rumunske diplomatije Emil Hurezeanu. Okupljeni ministri razgovarali su o junskom samitu u Hagu i o vrućim bezbednosnim temama. ,,SAD neće napustiti NATO’’- poručio je na skupu u Briselu američki državni sekretar Marko Rubio. On je okvalifikovao medjunarodnom histerijom glasine da Vašington neće biti ni na koji način uključen u NATO, ali je ponovo naglasio da ostali saveznici treba da povećaju vojne izdatke na 5% bruto nacionalnog proizvoda. Na ministarskom skupu u Brisleu održan je i susret Saveta NATO- Ukrajina. Saveznici će i dalje uputiti snažnu podršku Kijevu, kako bi Ukrajina učvrtsila položaj i postigla trajan mir. Na pres konferenciji održanoj nakon dvodnevnog skupa u Briselu, generalni sekretar Severnoatlanskog saveza Mark Rute je pozdravio napore Alijanse usperene na pravedan i trajan prekid rata u Ukrajini. Rute je gvorio o solidnoj podršci NATO-a Kijevu od 20 miliardi evra, koju su saveznici obećali na početku godine.
U Bukureštu zhtev suveranističkih partija, Alijanse za ujedinjenje Rumuna (AUR) i Partije mladih ljudi (POT), za utvrdjivanje političke odgovornosti ministra unutrašnjih poslova Katalina Predojua je odbijen. Za zahtev u Poslaničkom domu glasali su i predstavnici opozicionih parija Unija spasiste Rumuniju (USR) i S.O.S Rumunija. Tokom rasprave, potpisnici zahteva su izjavili da je svojim akcijama ministar pretvorio Ministarstvo unutrašnjih poslova u političku policiju. Ministar je odbio sve optužbe za koje je rekao da su neosnovane. Katalin Predoju je dodao da su ovo teške optužbe na račun ove fundamentalne institucije rumunske države i ,,da je poverenje u Rumunsku policiju iz godine u godinu sve veće, a u ovom trenutku je od skoro 55%’’.
Rumunija je na dobrom putu da ispuni sve tehničke analize za pristupanje OECD-u u sledećih 12 meseci, saopštio je generalni sekretar Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj Matijas Korman u video poruci upučenoj konferenciji na kojoj su učestvovali rumunski zvaničnici. Godinu ipo dana nakon zvaničnog podnošenja kandidature, Bukurešte je ispunio 14 uslova, skoro 50 % potrebnih, za pristupanje OECD-u. Rumunija želi da se proces integracije u Organizaciju za ekonomsku saradnju i razvog okonča sledeće godine.
