Pregled glavnih društveno-političkih dogadjaja nedelje (09-13.07.2018)
Predsednik Rumunije Klaus Johanis učestvovao je u sredu i četvrtak u radovima samita Severoatlanske alijanse koji su se odvijali u napetoj atmosferi izazvanoj insistiranjem lidera Bele kuće, Donalda Trampa, na povećanju izdataka za odbranu. Posle samita šef rumunske države je izjavio da je naša zemlja postigla dve veoma važne stvari: operacioni komandni centar i poboljšanje statusa multinacionalne brigade stacionirane na rumunskoj teritoriji. Predsednik Johanis je istakao da će oko 400 oficira iz svih zemalja Alijanse biti prisutno u Rumuniji. Što se tiče multinacionalne brigade, šef države je rekao da ova ima sada stalni status i da će Rumunija pregovarati i dalje sa članicama NATO-a o što jačem prisustvu. Ovom prilikom Rumunija je saopštila da će iduće godine povećati broj vojnika u Avganistanu sa 770 na 950. ‘Ovo je za nas veliko povećanje jer smo odavno uvereni da NATO ne znači samo primanje bezbednosti već i pružanje bezbednosti, izjavio je Johanis. U radovima samita na inicijativu Rumunije organizovan je skup posvećen Crnom moru. Glavna tema skupa lidera Severoatlanske alijanse, koji se odvijao iza zatvorenih vrata, bili su izdaci zemalja članica za odbranu. Na kraju predsednik Donald Tramnp, koji je insistirao na činjenici da se izdvajanje 2% bruto nacionalnog proizvoda za odbranu ostvari u najkraćem roku, uspeo je da izdejstvuje obežanje o povežanjuizdataka za 33 miliarde dolara.
România Internațional, 14.07.2018, 18:36
Predsednik Rumunije Klaus Johanis učestvovao je u sredu i četvrtak u radovima samita Severoatlanske alijanse koji su se odvijali u napetoj atmosferi izazvanoj insistiranjem lidera Bele kuće, Donalda Trampa, na povećanju izdataka za odbranu. Posle samita šef rumunske države je izjavio da je naša zemlja postigla dve veoma važne stvari: operacioni komandni centar i poboljšanje statusa multinacionalne brigade stacionirane na rumunskoj teritoriji. Predsednik Johanis je istakao da će oko 400 oficira iz svih zemalja Alijanse biti prisutno u Rumuniji. Što se tiče multinacionalne brigade, šef države je rekao da ova ima sada stalni status i da će Rumunija pregovarati i dalje sa članicama NATO-a o što jačem prisustvu. Ovom prilikom Rumunija je saopštila da će iduće godine povećati broj vojnika u Avganistanu sa 770 na 950. ‘Ovo je za nas veliko povećanje jer smo odavno uvereni da NATO ne znači samo primanje bezbednosti već i pružanje bezbednosti, izjavio je Johanis. U radovima samita na inicijativu Rumunije organizovan je skup posvećen Crnom moru. Glavna tema skupa lidera Severoatlanske alijanse, koji se odvijao iza zatvorenih vrata, bili su izdaci zemalja članica za odbranu. Na kraju predsednik Donald Tramnp, koji je insistirao na činjenici da se izdvajanje 2% bruto nacionalnog proizvoda za odbranu ostvari u najkraćem roku, uspeo je da izdejstvuje obežanje o povežanjuizdataka za 33 miliarde dolara.
Takodje u Briselu, premijerka Rumunije, Viorika Dančila razgovarala je sa predsednikom Evropske komisije, Žan Klod Junkerom, u prisustvu podpredsednika Komisije, Fransa Timermansa i komesarke za regionalnu politiku, Korine Krecu. U vezi sa rumunskim pravosudjem, predsednik Junker je izjavio da Evropska komisija pažljivo prati evolucije posredstvom Mehanizma saradnje i provere. Evropski zvanićnik je insistirao da je veoma važno da se ne naprave koraci nazad. Junker i Dančila razgovarali su i o Krivičnom zakonu i Zakonu o krivičnom postupku, koje vladajuća koalicija želi da primeni u pravosudnoj praksi. Viorika Dančila je izjavila:,,Razgovarali smo o Krivičnom zakonu i Zakonu o krivičnom postupku, objasnila sam da su ovi zakoni rezultat skoro jednogodišnjih rasprava u Parlamentu Rumunije. Konsultovani su pravobranioci, sudije i svi koji imaju nešto da kazu u vezi sa ovim pitanjem. Tražila sam da, ako postoje nejasnoće i zabrinjavajuće stvari, razgovaramo kako bismo mogli da ispravimo ove stvari.
Tokom susreta razmatrana su i pitanja priprema Rumunije za Predsedništvo Saveta Evropske unije u prvoj polovini naredne godine, o budućem budžetu Evropske unije i Bregzitu. Predsednica rumunske vlade razgovarala je i sa komesarom za poljoprivredu i ruralni razvoj Filom Hoganom i komesarom za budžet i ljudske resurse Ginterom Etingerom.
Predsednik Rumunije Klaus Johanis potpisao je na početku tekuće nedelje dekret o opozivu šefice Nacionalneantikorupcijske direkcije Laure Kodruce Kjoveši. Šef države je bio primoran na ovaj korak posle kontroverzne odluke Ustavnog suda koji je konstatovao da je izmedju šefa drzave i vlade došlo do sukoba ustavne prirode jer je Johanis odbio zahtev Ministra pravde Tudorela Toadera da opozove šeficu Nacionalne antikorupcijske direkcije.Posle potpisivanja dekreta, Kjoveši je u izjavi za javnost govorila o radu ove institucije:,, Nacionalna antikorupcijska direkcija je dokazala da su pred zakonom svi jednaki i da niko nije nedodirljiv. Nezavisni tužioci počeli su istrage protiv naizgled nedodirljivih ljudi, bez obzira na njihove funkcije, društveni položaj i imovinsko stanje. Istragama smo dokazali stanovništvu opasnost koju predstavlja fenomen korupcije. Brutalni način na koji se menjaju krivični zakoni dokazuje da ovi žele zaštitu za njihovu prošlost, sadašnjost i budućnost.“ Na upražnjeno mesto šefice Nacionalne antikorupcijske direkcije generalni tužilac Augustin Lazar imenovao je za vd Anku Zurmu, tužitelja sa bogatim iskustvom. Ona je ovom prilikom precizirala: ,,Direkcija ima ogromnu odgovornost jer treba da ispuni svoju nadležnost, da suzbije korupciju na visokom nivou. U ovom smislu Direkcija treba da bude i dalje jaka, nezavisna i relevantna institucija sve dok se Rumunija suočava sa fenomenom korupcije“
Smena Laure Kodruce Kjoveši na insistiranje levoorijentisane vlasti izazvala je i reakciju Evropske komisije koja je upozorila da bi mogla da preispita zaključak o održivosti borbe protiv korupcije u Rumuniji, ako bi se pod znak pitanja stavio kapacitet Nacionalne antikorupcijske direkcije da nastavi dobre istorijske rezultate.
