Pregled glavnih društveno-političkih dogadjaja nedelje (16.11.2024)
Premijer Rumunije Marčel Čolaku boravio je ove sedmice u dvodnevnu posetu Ujedinjenom Kraljevstvu, prvu posetu jednog premijera Rumunije Velikoj Britaniji u poslednjih 17 godina.
Ştefan Stoica и Mircea Mihai, 16.11.2024, 00:00
Premijer Rumunije Marčel Čolaku boravio je ove sedmice u dvodnevnu posetu Ujedinjenom Kraljevstvu, prvu posetu jednog premijera Rumunije Velikoj Britaniji u poslednjih 17 godina. Razgovori sa svojim britanskim kolegom Kijir Starmerom usresredili su se na ekonomska, energetska i bezbednosna pitanja. Strarmer je poručio Rumuniji i ostalim evropskim državama, naročito zemljama na istočnom boku Alijanse da Velika Britanija želi da saradjuje sa savim ovim zemljama u odbrambenoj oblasti, odnosno da uputi vojnike koji će trenirati zajedno sa vojnicima istočng boka u ovom veoma složenom bezbedbnosnom kontekstru sa sve agresivnijom Rusijom. Rumunija i Velika Britanija potpisale su dogovor o saradnji u odbrambenoj oblasti, koji izmedju ostalog predvidja britanski doprinos Regionalnom centru za pomorsku obuku u Rumuniji gde se obučavaju ukrajinski vojnici. Predsednik Vlade Rumunije je učestvovao I na Rumunsko-britanskom ekonomskom forumu.
U Briselu je održano saslušanje Roksane Minzatu, predložena od strane Rumunije za podpredsednicu Evropske komisije. Roksana Minzatu biće zadužena u novoj evropskoj vladi za socijalnu oblast i obrazovanje. Ona smatra da Evropska unija ima najravnoteženiji i najbolji socijalni model na svetu, ali ovo ne znači da nema i slabih strana koje se mogu porodubiti. Roksana Minzatu obećava da će u prvoj godini svog mandata razgovarati sa svim socijalnim faktorima zemalja članica, polazeći od vada, sindikata pa sve do omladinskih organizacija i običnih ljudi. Rumunska kandidatkinja za podpredsednicu Evropske komisije izjavila je da će se usresrediti na tri stuba, na profesionalno pripermanje, kvalitetna radna mesta i socijalnu pravdu.
Rumunska privreda u trećem tromesečju tekuće godine stagnirala u odnosu na prethodno tromesečje, a u odnosu na 2023. godinu bruto društveni proizvod je smanjen za 0,2%. Istovremeno stopa inflacije bila je u blagom porastu u oktobru sa 4,62% u septembru na 4,67%. Narodna banka Rumunije je korigovala na gore stopu inflacije na kraju godine sa 4% u avgustu na 4,9%. Guverner Narodne banke Mugur Isaresku je naglasio da način na koji će se izvršiti budžetsko-fiskalna korekcija za smanjenje deficita uticaće na evoluciju inflacije. Samanjenje deficita, insistirao je Isaresku, predpostavlja prilagodjavanje unutrašnje potrošnje kredibilnom i jasnom makroekonomskom program, koji treba da ima političku podršku i da bude socijalno prihvaćen. Mugur Isaresku je objasnio da na evoluciju cena utiču brojni rizici i neizesnosti u vezi sa fiskalnim politikama i povećanjem ličnih dohodaka kao i spoljni faktori, kao što su evolucija evropskih ekonomija sa kojima Rumunija ima komercijalne odnose, zatim dinamika cene nafte na medjunarodnom tržištu u kontekstu geopolitičkih tenzija i načina na koji će evoluirati sukobi u Ukrajini i na Srednjem istoku.
Senat Rumunije usvojio je u sredu Nacrt zakona o nabavci aviona F-35 od vlade SAD. Prema nacrtu zakona Rumunija će nabaviti 32 aviona najnovije generacije F-35 u ukupnoj vrednosti od 6,5 miliardi dolara, što predstavlja najveći izdatak u istoriji Rumunske vojske. Nacrt zakona predvidja nabavku motora, logističku podršku, obuku pilota i pomoćnog osoblja, simulatore leta kao i municiju. Prvi avioni F-35 biće isporučeni Rumuniji u 2030. godini. U utorak general Gjorgica Vad, načelnik Generalptaba rumunske vojske, izjavio je da pokazatelji aktuelne bezbednosne situacije upozoravaju da mir nije sigurna stvar na evropskom kontinentu. On je dodao da suprotno normama medjunarodnog humanitarnog prava, akcije Rusije podstiču negativnu progresiju pretnji i bezbednosnih rizika. U crnomorskoj zoni, koja je od strateškog interesa za NATO, postoji kriza u odbrambenoj oblasti. Vojska Rumunije, naglasio je Gjorgica Vlad, izvršila je rekonfiguraciju defanzivne arhitekture. Prilagodjenene su procedure, uskladjen je kapacitet reakcije snaga i ojačane strukture namanjene stalnoj borbenoj službi kaoi vazdušna policija.
Rumunija se nalazi u punom jeku izborne kampanje za prvi krug perdsedničkih izbora zakazanih 24. novembra i zakonodavnih izbora 1. decembra. Ministarka spoljnih poslova Rumunije Luminica Odobesku i predsednik Stalne izborne komisije Toni Grebla predstavljali su detalje organizovanja izbora u inostranstvu. Rumunski državljani van granica zemlje mogu glasati na 950 otvorenih glasačkih mesta. Skoro 7000 rumunskih državljana primilo je koverte za dopisno glasanje i ovi treba da pošalju njihov glas najkasnije dva dana pre početka fizičkog glasanja. 24. novembra istovremeno sa predsedničkim izborima stnovnici Bukurešta, izlaze na referendum koji je sazvao gradomačelnik rumunske prestonice. Stanovnici Bukurešta treba da se izjasne o tri pitanja, dva pitanja o podeli novca medju sektorima i na pitanje kako iskoreniti konzumiranja opojnih droga u školama.
