Pregled glavnih političnih zbivanja nedelje (27.11. – 03.12. 2017)

Takođe ove nedelje, Vrhovni savet odbrane (CSAT) odlučio je da budžet Ministarstva odbrane i u 2018. godini bude 2% BDP-a. Vrhovni savet odbrane odlučio je da će Rumunija poslati 1.775 vojnika u krizna žarišta za 286 više nego ove godine. 1.878 žandara i policajaca biće raspoređeno u misijama EU, OEBS-a, NATO-a i UN-a, za 340 više nego ove godine. Prema rečima Predsedničke administracije, glavni napori će i dalje biti učešće u operacijama NATO u Avganistanu, u operacijama NATO KFOR i EU ALTHEA na Balkanu. Učestvujući u takvim misijama, rumunska država aktivno učestvuje u promovisanju regionalne i globalne stabilnosti i bezbednosti i u borbi protiv međunarodnog terorizma.

România Internațional, 02.12.2017, 16:29

Predsednik Rumunije Klaus Johanis potpisao je Zakon o nabavci sedam američkih antiraketnih sistema Patriot. Podsećamo da je zakon usvojen prošle nedelje u Poslaničkom domu nakon zelenog svetla Senata. Rumunija želi da kupi od Amerikanaca sedam Patriot raketa u vrednosti od 3,9 milijardi dolara. Prema navodima ministra odbrane Mihaja Fifora, prvi sistem treba da stigne i postane operativan polovinom 2020. Rumunska vojska planira da nabavi i oklopne transportete 8×8 Piranija. Trideset transportera nabaviće se iz SAD, dok će ostali izaći sa proizvodne trake Mehaničkog zavoda u Bukureštu.

Takođe ove nedelje, Vrhovni savet odbrane (CSAT) odlučio je da budžet Ministarstva odbrane i u 2018. godini bude 2% BDP-a. Vrhovni savet odbrane odlučio je da će Rumunija poslati 1.775 vojnika u krizna žarišta za 286 više nego ove godine. 1.878 žandara i policajaca biće raspoređeno u misijama EU, OEBS-a, NATO-a i UN-a, za 340 više nego ove godine. Prema rečima Predsedničke administracije, glavni napori će i dalje biti učešće u operacijama NATO u Avganistanu, u operacijama NATO KFOR i EU ALTHEA na Balkanu. Učestvujući u takvim misijama, rumunska država aktivno učestvuje u promovisanju regionalne i globalne stabilnosti i bezbednosti i u borbi protiv međunarodnog terorizma.

Deset godina nakon pristupanja komunitarnom bloku, većina Rumuna nastavlja da veruje u Evropsku uniju (57%), navodi se u nedavnoj studiji koju je objavilo Predstavništvo Evropske komisije u Bukureštu. Po mišljenju Rumuna, glavne prednosti Unije su dobri odnosi između njenih članica, demokratija i poštovanje ljudskih prava i pravne države, kao i sposobnost da promoviše mir i demokratiju van sopstvenih granica. Činjenica da većina Rumuna (54%) misli da se njihov glas čuje u EU dokaz je da oni postaju aktivni evropski građani. Kada je reč o budućnosti, Rumuni veruju da su glavne opasnosti i izazovi borba protiv terorizma (65%), odnosi sa Rusijom (46%) i migraciona politika (41%). Istraživanje je pokazalo da se, po mišljenju Rumuna,glavne prednosti ulaska njihove zemlje u komunitarni klub odnose na pronalaženju posla u drugoj državi članici, pristup širokom tržištu i pozitivan uticaj evropskih fondova na region u koji žive. Što se tiče nedostataka, to su smanjenje kupovne moći, kupovina zemljišta ili nekretnina od strane stranaca i egzodus visokokvalifikovane radne snage.

Izmena zakona o pravosuđu i dalje izaziva oprečna mišljenja u Rumuniji. U Bukureštu, poslanici specijalnog Odbora za pravosuđe usvojili su u poslednjih nekoliko dana, niz amandmana koji su izazvali nezadovoljstvo desničarske opozicije. Pravosudne reforme predložene od strane socijaldemokrata su osporene od strane demonstranata, jedan deo građanskog društva, izmene koje kako kažu demonstranti će osigurati zaštitu korumpiranih političara. I predstavnici zaposlenih u pravosuđu kažu da će izmena zakona duboko uticati na napore za iskorenjivanje korupcije. Najnoviji signal stigao je iz Vašingtona, američka diplomatija je izrazila zabrinutost zbog činjenice da parlament Rumunije priprema zakon koji bi mogao uticati na borbu protiv korupcije i može da oslabi nezavisnost pravosuđa. Koalicija na vlasti je bila iritirana ovom izjavom dok je desničarska opozicija trijumfovala. Ministar pravde Tudorel Toader, rekao je da se parlamentu ne može braniti da izradi zakone, a lideri vladajuće koalicije Socijaldemokratske stranke, Liviu Dragnea i Alijanse liberala i demokrata, Kalin Popesku Taričeanu, izradili su zajedničku deklaraciju prema kojoj „rasprave, odluke i glasanje se u Parlamentu odvija u ime suvereniteta naroda i ne podležu nikakvom obliku pritiska“. Komentatori su istakli da je do reakcije SAD došlo nakon što je Evropska komisija ocenila da tempo reformi u rumunskom pravosuđu stagnira a izazovi u pogledu nezavisnosti predstavljaju ozbiljan izvor zabrinutosti.

Počev od četvrtka Rumuni imaju, povodom Svetog Andreje, zaštitnika Rumunije i 1 decembra, Dana državnosti, četvorodnevni raspust. Većina su izabrali da ovaj produženi vikend provode u planinskim odmaralištima iz Doline Prahova, Meridionalnih Karpata, Bukovine, kao i u banjskim odmaralištima. Budžet za putovanja u zemlji je iznosio oko 170 evra po osobi. Rumuni koji su se odlučili da miniraspust provode u inostranstvu izdvojili su po 320 evra po osobi. 1. decembar, Dan državnosti Rumunijie je i ove godine bio prava prilika da se Rumuni u zemlji ali i u inostranstvu raduju ovom prazniku. I ove godine centralni deo praznika bila je vojna parada koja je održana u centru Bukurešta. Pored oko 3500 rumunskih vojnika, 50 aviona i 300 borbenih vozila na paradi je učestvovalo i preko 300 vojnika iz: SAD, Kanade,Turske, Ukrajine, Republike Moldavije, Francuske, Nemačke, Italije, Poljske, Grčke i Velike Britanije. U Bukureštu, povodom 1. decembra su organizovani koncerti i predstave na otvorenom.