Pregled glavnih zbivanja nedelje (23.02.01.03.2015)

Predsednik Rumunije Klaus Johanis, posetio je ove nedelje susednu Republiku Moldaviju i Nemačku, prve destinacije posle preuzimanja predsedniškog mandata. Johanis je vodio razgovore sa svojim kolegama iz Moldavije i Nemačke, Nikolajem Timoftijem i Joakimom Gaukom, novim premijerom iz Kišinjeva, Kirilom Gaburićem i kancelarkom Angelom Merkel. U Kišinjevu predsednik je izjavio da će Bukurešt podržavati evropski i demokratski put Republike Moldavije. Sa svoje strane, Nikolaje Timofti je obečao da reforma pravosuđa, borba protiv korupcije i ekonomski razvoj ostaju i dalje prioritetni zadaci administracije u Kišinjevu. U Berlinu razgovori Johanisa sa nemačkim zvaničnicima usredsredili su se uglavnom na bilateralnu ekonomsku saradnju i pristup Rumunije šengenskom prostoru. Šef rumunske države ukazao je na veliki razvojni potencijal ekonomskog partnerstva između dve države preko povećanih investicija i unapređenja trgovinske razmene. Kada je reč o ulasku Bukurešta u Šengen, kancelarka Angela Merkel nije se izjasnila o mogućem ulasku Rumunije ove godine. O Ukrajinskoj situaciji predsednik Rumunije je razgovarao i u Kišinjevu i u Berlinu. Klaus Johanis, Nikolaje Timofti i Angela Merkel izrazili su preokupaciju prezma razvoju situacije u Ukrajini koja bi mogla da ugrozi stabilnost i bezbednost regiona.

Vlada je ove nedelje usvojila završnu varijantu Master plana saobraćaja Rumunije. Ovim dokumenom postavljeni su infrastrukturni prioriteti do 2020. godine za drumske, železničke, pomorske i vazdušne projekte, predviđeno je izdvajanje 45 milijardi evra. Master plan predviđa između ostalog izgradnju 1300 km. autoputeva u narednih 15 godina, 1800 ekspresnih puteva kao i 3000 km. trasnregionalnih i transevropskih puteva. U železničkom saobraćaju predviđeni su radovi rehabilitacije, 3000 km pruga, elektrifikacija 425. km deonioca i razvoj pojedinih sektora brzih pruga. U pomorskoj oblasti predviđa se izgradnja 752 km. plovnih puteva, a u vazdaušnom saobračaju modernizacija 14. aerodroma. Generalni Master plan saobraćaja Rumunije biće predstavljen Briselu u martu, izjavio je resorni ministar Joan Rus, a odluka Evropske komisije biće dostavljena rumunskim vlastima u aprilu ili maju.


Poreska politika Rumunije nema kontinuitet, predvidljivost i stratešku planifikaciju, a stepen prikupljanja PDV-a ostaje ozbiljan razlog za zabrinutost, navodi se u izveštaju Evropske komisije za 2015. godinu koji je objavljen u Briselu u četvrak. Dan ranije Evropska komisija je odlučila da otvori postupak za makroekonomski debalans u slučaju Rumunije i Portugala, dve od 16 zemalja Evropske unije koje su u novembru 2014 identifikovane sa ekonomskim debalansima. Evropski komesar, nadležan za ekonomsko-monetarne poslove, Pijer Moskovisi objasnio je da je jedan od razloga postavljenja Rumunije na ovom spisku, odluka vlasti u Bukureštu da ove godine odustanu od programa spoljne finansijske pomoći. Prema saopštenju Evropske komisije, Rumunija beleži makroekonomske debalanse koje nalažu monitoring i preduzimanje pojeinih mera. U vreme aranžmana sa Evropskom unijom i MMF-om spoljni unutrašnji debalansi smanjeni su u velikoj meri. Ipak, rizici zbog smnajenih međunarodnih investicija i smanjenog izvoznog kapaciteta na srednji rok nalažu posebnu pažnju. Stabilnost finansijskog sektora pozitivno je ocenjena, ali ostaju i dalje unutrašnje i spoljne vulnerabilnosti bankarskog sistema.

2014. godina bila je godina premijera i rekorda Nacionalne antikorupcijske direkcije, izjavila je glavni tužilac ove institucije Laura Kodruca Keveši na sednici na kojoj je predstavljen bilans institucije. Prema bilansu, tužioci su prošle godine završili 4100. dosjea, imali su najveći broj funkcionera pod istragom u jednoj godini, najveću zaplenu od 310. miliona evra, tri puta veću nego godinu dana ranije i to sa samo 86 tužilaca koliko ima od osnjivanja direkcije u 2002. godini. Poverenje u Nacionalnu antikorupcijsku direkciju dostiglo je najviši nivou u 2014. godini, a broj prijava građana povećana je za skoro 80%, dodala je Keveši koja je obečala da će se istrage nastaviti i u 2015. godini bez obzira na političku ili administrativnu funkciju osumnjičenih osoba. Kodruca Keveši je dodala da su prioriteti usredsređeni na zloupotrebe u oblastima javnih nabavki, evropksih fondova, kao i na korupciju u poslovnim krugovima, pravosudnom sistemu, vaspitanju, zdravstvu sa posebnim naglaskom na nadoknadu štete.

România Internațional, 27.02.2015, 14:17

Predsednik Rumunije Klaus Johanis, posetio je ove nedelje susednu Republiku Moldaviju i Nemačku, prve destinacije posle preuzimanja predsedniškog mandata. Johanis je vodio razgovore sa svojim kolegama iz Moldavije i Nemačke, Nikolajem Timoftijem i Joakimom Gaukom, novim premijerom iz Kišinjeva, Kirilom Gaburićem i kancelarkom Angelom Merkel. U Kišinjevu predsednik je izjavio da će Bukurešt podržavati evropski i demokratski put Republike Moldavije. Sa svoje strane, Nikolaje Timofti je obečao da reforma pravosuđa, borba protiv korupcije i ekonomski razvoj ostaju i dalje prioritetni zadaci administracije u Kišinjevu. U Berlinu razgovori Johanisa sa nemačkim zvaničnicima usredsredili su se uglavnom na bilateralnu ekonomsku saradnju i pristup Rumunije šengenskom prostoru. Šef rumunske države ukazao je na veliki razvojni potencijal ekonomskog partnerstva između dve države preko povećanih investicija i unapređenja trgovinske razmene. Kada je reč o ulasku Bukurešta u Šengen, kancelarka Angela Merkel nije se izjasnila o mogućem ulasku Rumunije ove godine. O Ukrajinskoj situaciji predsednik Rumunije je razgovarao i u Kišinjevu i u Berlinu. Klaus Johanis, Nikolaje Timofti i Angela Merkel izrazili su preokupaciju prezma razvoju situacije u Ukrajini koja bi mogla da ugrozi stabilnost i bezbednost regiona.

Vlada je ove nedelje usvojila završnu varijantu Master plana saobraćaja Rumunije. Ovim dokumenom postavljeni su infrastrukturni prioriteti do 2020. godine za drumske, železničke, pomorske i vazdušne projekte, predviđeno je izdvajanje 45 milijardi evra. Master plan predviđa između ostalog izgradnju 1300 km. autoputeva u narednih 15 godina, 1800 ekspresnih puteva kao i 3000 km. trasnregionalnih i transevropskih puteva. U železničkom saobraćaju predviđeni su radovi rehabilitacije, 3000 km pruga, elektrifikacija 425. km deonioca i razvoj pojedinih sektora brzih pruga. U pomorskoj oblasti predviđa se izgradnja 752 km. plovnih puteva, a u vazdaušnom saobračaju modernizacija 14. aerodroma. Generalni Master plan saobraćaja Rumunije biće predstavljen Briselu u martu, izjavio je resorni ministar Joan Rus, a odluka Evropske komisije biće dostavljena rumunskim vlastima u aprilu ili maju.


Poreska politika Rumunije nema kontinuitet, predvidljivost i stratešku planifikaciju, a stepen prikupljanja PDV-a ostaje ozbiljan razlog za zabrinutost, navodi se u izveštaju Evropske komisije za 2015. godinu koji je objavljen u Briselu u četvrak. Dan ranije Evropska komisija je odlučila da otvori postupak za makroekonomski debalans u slučaju Rumunije i Portugala, dve od 16 zemalja Evropske unije koje su u novembru 2014 identifikovane sa ekonomskim debalansima. Evropski komesar, nadležan za ekonomsko-monetarne poslove, Pijer Moskovisi objasnio je da je jedan od razloga postavljenja Rumunije na ovom spisku, odluka vlasti u Bukureštu da ove godine odustanu od programa spoljne finansijske pomoći. Prema saopštenju Evropske komisije, Rumunija beleži makroekonomske debalanse koje nalažu monitoring i preduzimanje pojeinih mera. U vreme aranžmana sa Evropskom unijom i MMF-om spoljni unutrašnji debalansi smanjeni su u velikoj meri. Ipak, rizici zbog smnajenih međunarodnih investicija i smanjenog izvoznog kapaciteta na srednji rok nalažu posebnu pažnju. Stabilnost finansijskog sektora pozitivno je ocenjena, ali ostaju i dalje unutrašnje i spoljne vulnerabilnosti bankarskog sistema.

2014. godina bila je godina premijera i rekorda Nacionalne antikorupcijske direkcije, izjavila je glavni tužilac ove institucije Laura Kodruca Keveši na sednici na kojoj je predstavljen bilans institucije. Prema bilansu, tužioci su prošle godine završili 4100. dosjea, imali su najveći broj funkcionera pod istragom u jednoj godini, najveću zaplenu od 310. miliona evra, tri puta veću nego godinu dana ranije i to sa samo 86 tužilaca koliko ima od osnjivanja direkcije u 2002. godini. Poverenje u Nacionalnu antikorupcijsku direkciju dostiglo je najviši nivou u 2014. godini, a broj prijava građana povećana je za skoro 80%, dodala je Keveši koja je obečala da će se istrage nastaviti i u 2015. godini bez obzira na političku ili administrativnu funkciju osumnjičenih osoba. Kodruca Keveši je dodala da su prioriteti usredsređeni na zloupotrebe u oblastima javnih nabavki, evropksih fondova, kao i na korupciju u poslovnim krugovima, pravosudnom sistemu, vaspitanju, zdravstvu sa posebnim naglaskom na nadoknadu štete.