Vesti 04.03.2022
Predsednik Rumunije, Klaus Johanis, saopštio je, u petak, da se antipandemijsko stanje pripravnosti neće produžavati posle 8. marta
Newsroom, 04.03.2022, 18:18
Predsednik Rumunije, Klaus Johanis, saopštio je, u
petak, da se antipandemijsko stanje pripravnosti neće produžavati posle 8.
marta. Epidemija KOVID-19 je u ubrzanom padu, a 5 talas virusa je pred kraj,
objasnio je šef države. Predsednik je prethodno održao sastanak o upravljanju
epidemijom KOVID-19, kojem su prisustvovali premijer Nikolaje Ćuka i članovi
Kabineta. Uvođeno u maju 2020. godine, nakon dva meseca vanrednog stanja,
izazvanog pandemijom KOVID-19, stanje pripravnosti je uključivalo brojna
ograničenja, koja su uticala i na ekonomski razvoj i na društvenu koheziju u
Rumuniji. Od izbijanja pandemije, u Rumuniji je registrovano preko 2,7 miliona
slučajeva zaraženih KOVIDom-19, a umrlo je više od 63 hiljade ljudi sa
dijagnozom novog korona virusa. Zemlja ima drugu najnižu stopu vakcinacije među
27 članica Evropske Unije, posle Bugarske.
Rumunski ministar spoljnih poslova, Bogdan Auresku,zatražio
je,u petak preispitivanje koncepta pozicije NATO-a na istočnom boku. On je u
Briselu učestvovao na specijalnom sastanku ministara spoljnih poslova NATO-a,
kojem su prisustvovali i ministri spoljnih poslova Švedske i Finske, kao i Visoki
Predstavnik Evropske Unije za spoljnu politiku i bezbednost Đozep Borel. Kako
je saopšteno iz Ministarstva Inostranih Poslova u Bukureštu, razgovori su bili
fokusirani na vojnu agresiju Rusije na Ukrajinu, uticaj ove krize na bezbednost
u istočnom susedstvu Alijanse, posebno na Crnomorski Region i na Evropskom i Evroatlantskom
nivou, kao i na odgovor Severnoatlantske Alijanse, sa fokusom na mere za
jačanje odvraćanja i odbrane na istočnom boku. Šef rumunske diplomatije je
istakao ozbiljne bezbednosne implikacije, bez presedana, koje direktno
proističu iz odluke Rusije da naruši međunarodni poredak zasnovan na pravilima,
kako za crnomorski region, tako i na evropskom, evroatlantskom i globalnom
nivou. On je ponovio potrebu da se razmeštanjem savezničkih snaga značajno
ojača, barem na srednji rok, položaj odvraćanja i odbrane na istočnom boku,
posebno na Crnom moru, i ponovo pozvao na ubrzano formiranje Rumunske borbene
grupe. Auresku je naglasio potrebu za kontinuiranom podrškom susednoj Ukrajini
i izneo mere Rumunije u tom pogledu, uključujući stvaranje logističkog centra
(regionalnog čvorišta) za prikupljanje i olakšavanje tranzita humanitarne
pomoći Ukrajini. Ministar se osvrnuo i na značaj daljeg jačanja podrške koja
se pruža partnerima Alijanse – Ukrajini, Republici Moldaviji i Gruziji, kako bi
se povećala njihova otpornost.
Proruski separatistički režim u Pridnjestrovlju
(istočni deo Republike Moldavije), zatražio je u petak je ponovo od Kišinjeva
da pokrene dijalog o, kako oni nazivaju o konačnom civilizovanom rešavanju
odnosa zasnovanih na mirnom, dobrosusedskom postojanju .dve nezavisne države
potpisivanjem sveobuhvatnog međudržavnog sporazuma. Pridnjestrovlje je de facto
izašlo iz kontrole centralnih vlasti
1992. godine, nakon oružanog sukoba koji je rezultirao stotinama mrtvih i
prekinut intervencijom moskovskih snaga na strani separatista. Njihov zahtev
dolazi dan nakon što je Republika Moldavija odlučila da podnese zahtev za
članstvo u Evropskoj uniji. Separatisti tvrde da odluka kišinjevskih vlasti
znači spremnost da se suverenitet Republike Moldavije prenese na nadnacionalne
organe u Briselu i prelazak na konačnu vojno-političku i ekonomsku upotrebu teritorije
Republike Moldavije od strane zapada.
U Rumuniji se danas, obeležilo 45 godina od
zemljotresa koji se dogodio 4. marta 1977. godine., jačine 7,2 stepena
Rihterove skale. Zemljotres iz 1977.,bio
je najopasniji koji je pogodio Rumuniju, kada je poginulo 1.570 ljudi, uglavnom
u Bukureštu, a prouzrokovao je štetu procenjenu na više od dve milijarde
dolara. Oko 230.000 domova je uništeno ili teško oštećeno, a stotine
preduzeća je zatvoreno. Zemljotres je izazvao ekonomsku i društvenu krizu
koju, prema istoričarima, tadašnja komunistička diktatura nije mogla da
prevaziđe sve do njenog kolapsa koji se odigrao 1989. Stručnjaci upozoravaju da
bi u slučaju zemljotresa sličnog onom iz 1977. godine, da bi se moglo srušiti stotine
trenutno postojećih zgrada u Bukureštu. Svake godine se u Rumuniji dogodi preko
100 zemljotresa jačine preko 3 stepena Rihterove skale.
.
