Vesti – 04.09.2025

Događaji koji su obeležili današnji dan

Marija Nenadić-Zurka, 04.09.2025, 18:08

Rumunija podržava usvajanje dodatnih sankcija protiv Rusije, izjavio je u četvrtak rumunski predsednik Nikušor Dan na platformi X. Šef države pozdravio je „transatlantsko jedinstvo i koordinaciju“ prema Rusiji, nakon samita „Koalicije voljnih“ kojem je virtuelno prisustvovao iz Bukurešta. „Cenim kontinuirane napore i napredak postignut u pružanju čvrstih bezbednosnih garancija za Ukrajinu“, rekao je rumunski predsednik. Takođe je rekao da „snažna bezbednost Ukrajine i dalja konsolidacija pozicije NATO-a na istočnom krilu i na Crnom moru idu ruku pod ruku“. Lideri „Koalicije voljnih“ – koju čini preko 30 zemalja, uglavnom evropskih, koje vojno podržavaju Ukrajinu – sastali su se kako bi razgovarali o bezbednosnim garancijama koje će ponuditi Kijevu. Stiv Vitkof, specijalni predstavnik predsednika Sjedinjenih Američkih Država Donalda Trampa, bio je prisutan na ovom sastanku, kojim su u Parizu kopredsedavali francuski predsednik Emanuel Makron i britanski premijer Kir Starmer.

Četiri predloga za izglasavanje nepoverenja koje je podnela Alijansa za ujedinjenje Rumuna (AUR, nacionalistička opozicija) protiv koalicione vlade koju predvodi liberal Ilije Boložan, a koji se odnose na četiri od pet zakona za koje je izvršna vlast preuzela odgovornost, predstavljeni su danas u Parlamentu. Zdravstvene reforme direktno utiču na pacijente, u zamenu za uštede u državnom budžetu, smatra Alijansa za ujedinjenje Rumuna. Stranka takođe smatra da bi reforma državnih preduzeća predstavljala potpunu politizaciju, a mere predložene za efikasnije autonomne javne uprave navodno su površne i bez stvarnog uticaja na funkcionisanje ekonomije, jer ne uvode kriterijume učinka niti standarde kvaliteta. Debate i konačno glasanje o predlozima za izglasavanje nepoverenja zakazani su za nedelju na zakonodavnom plenumu. Opoziciji je potrebno 233 glasa za da bi raspustila vladu, što je teško postići s obzirom na to da koalicija Socijaldemokratske stranke (PSD), Nacionalne liberalne partije (PNL), Unije spasimo Rumuniju (USR), Demokratskog saveza Mađara u Rumuniji (UDMR) i nacionalnih manjina uživa veliku većinu. U suprotnom, projekti se smatraju usvojenim, a primena mera postaje obavezna za izvršnu vlast.

Protesti zaposlenih u rumunskom obrazovanju protiv socijalne i politike plata vlade se nastavljaju. Sindikalni lideri su najavili da će nastavnici bojkotovati početak školske godine, nezadovoljni, između ostalog, povećanjem broja časova nastave, povećanjem broja učenika u odeljenju i spajanjem škola. Ministar prosvete, Danijel David, izrazio je uverenje da će učenici biti dobrodošli u škole u ​​ponedeljak, 8. septembra, čak i ako bi se oblici bojkota mogli pojaviti u nekim jedinicama. Zamolio je direktore da obaveste roditelje da li će se održati proslava dobrodošlice učenicima na otvaranju nove školske godine.

Sudije Visokog kasacionog suda i suda pravde odlučile su u četvrtak da upute tužbu Ustavnom sudu Rumunije u vezi sa neustavnošću Zakona o izmenama posebnog penzionog sistema za sudije i tužioce, za koji je Vlada preuzela odgovornost u Parlamentu. Vrhovni sud optužuje, između ostalog, da je „ponovo ignorisan značaj penzije za službu u ekonomiji principa nezavisnosti sudstva“. Premijer Ilije Boložan izjavio je u ponedeljak, tokom plenarne sednice Parlamenta na kojoj je preuzeta odgovornost za pet zakona iz drugog paketa reformi, da rumunske sudije odlaze u penziju sa 48-49 godina, a prosečna penzija u pravosuđu prelazi 24.000 leja (oko 4.800 evra). Istovremeno, mnoge penzije dostižu 35.000 leja (oko 7.000 evra) – 40.000 leja (oko 8.000 evra), posebno za sudije koje su obavljale i rukovodeće pozicije. Predloženom reformom biće uspostavljen prelazni period od 10 godina, na kraju kog će sudije odlaziti u penziju sa 65 godina, što je standardna starosna granica za penzionisanje u Rumuniji. Istovremeno, dužina radnog staža potrebna za penzionisanje povećaće se sa 25 na 35 godina. Do sada je iznos penzije bio 100% poslednje neto zarade, ali je ovaj procenat ograničen na 70% neto prihoda za poslednji mesec. Čak i sa ovim smanjenjem, penzije sudija ostaju značajne, rekao je Ilije Boložan.

Bukureštanski parlament osnovao je Specijalnu komisiju „Rumunija bez nasilja“ u kontekstu alarmantnog porasta broja slučajeva porodičnog nasilja. Statistika pokazuje da je samo u prvoj polovini ove godine registrovano preko 61.000 takvih situacija, što je povećanje od 110% u poređenju sa istim periodom prošle godine. Liberalna poslanica Alina Gorgiu, koja je imenovana da predvodi ovu komisiju, rekla je da je veliki broj slučajeva porodičnog nasilja posledica nepoštovanja zaštitnih naloga u poslednje četiri godine. Deo ove strukture biće 25 članova iz svih parlamentarnih grupa. Oni će analizirati zakonske propise, odobravati inicijative o kojima se raspravlja i predlagati nove mere za borbu protiv porodičnog i rodno zasnovanog nasilja.

Predsednik Rumunije, Nikušor Dan, primio je u sredu uveče u Bukureštu predsednika Evropskog saveta, Antonija Koštu, koji je istakao ulogu Rumunije u evropskoj bezbednosti. „Svi Evropljani dobro znaju da naša bezbednost zavisi od bezbednosti na istočnoj granici. Rumunija je ključni stub evropske bezbednosti, tako da svi podržavamo vašu bezbednost. Međutim, podjednako dobro znamo da u velikoj meri zavisimo od bezbednosti Rumunije“ – rekao je evropski zvaničnik. Košta će posetiti većinu zemalja članica Evropske unije do 19. septembra. Ova turneja po prestonicama omogućiće mu da sasluša mišljenja šefova država ili vlada o situaciji u Uniji i da pripremi teren za buduće Evropske savete i međunarodne samite.

Tragedija u Portugalu, u kojoj je najmanje 15 ljudi poginulo, a 18 je povređeno, dogodila se u sredu uveče u glavnom gradu Lisabonu, nakon iskliznuća čuvene uspinjače Glorija iz šina – saopštile su lokalne vlasti, prema navodima međunarodnih novinskih agencijama. Za sada, uzroci nesreće nisu poznati. Operator uspinjače, veoma popularne među turistima, tvrdi da je poštovao sve procedure – javljaju mediji. U prvoj reakciji, Ministarstvo spoljnih poslova u Bukureštu je saopštilo da, do ovog trenutka, nema informacija o postojanju rumunskih državljana među žrtvama i da nisu primljeni zahtevi za konzularnu pomoć. Institucija precizira da je konzul rumunske ambasade u Lisabonu otišao na mesto tragedije, kako bi održao direktan kontakt sa hitnom pomoći koju su organizovale portugalske vlasti.

Dva rumunska umetnika koji su u decembru 2024. godine postavili prvi Ginisov svetski rekord za profesionalni rumunski muzički projekat na Antarktiku, obići će Zemlju po treći put za tri godine zaredom novom koncertnom turnejom. Počev od 5. septembra do 1. oktobra, violinistkinja Dijana Žipa i pijanista Štefan Doniga nastupiće u Ženevi (Švajcarska), Beču (Austrija), Najrobiju (Kenija), Brizbejnu (Australija) i Njujorku (SAD). Dvoje muzičara će se baviti važnim temama za celokupnu svetsku kulturu i istoriju, kako bi naglasili činjenicu da je umetnost, pre svega, izraz stvarnosti i istine čovečanstva. Ove godine, njihova turneja nosi naziv MUSICA PROHIBITA i posvećena je 80. godišnjici završetka Holokausta i Drugog svetskog rata. Stoga će simbolično nastupati samo u gradovima u kojima se nalazi sedište Ujedinjenih nacija, kao znak poštovanja prema radu ove međunarodne institucije koja brani ljudska prava.