Vesti 05.10.2017

Broj potvrdjenih slučajeva obolelih od malih boginja je premašio 9.400 u Rumuniji, saopštio je danas Nacionalni Centar za nadzor i kontrolu prenosivih bolesti.

Florentin Căpitănescu, 05.10.2017, 18:28

Prema Nacionalnom Centru za nadzor i kontrolu prenosivih bolesti u Rumuniji, broj smrtnih slučajeva zbog malih boginja ostao je nepromenjen- 34. Danas, takodje, nacrt zakona o organizovanju i finansiranju aktivnosti vakcinisanja primio je zeleno svetlo Komisije rumunskog senata za ustavnost. Normativni dokument bi trebalo da stupi na snagu od 1. januara 2018. godine.

U Bukureštu je održana nova runda pregovora izmedju predstavnika Ministarstva zdravlja i sindikalaca, koji protestuju protiv propisa o dodatcima, Jedinstvenog zakona o platama i transfera plate socijalnog doprinosa od poslodavca na račun zaposlenih. Sindikati su upozorili da će primena propisa u sadašnjem obliku dovesti do smanjenja primanja osoblja u zdravstvenoj oblasti, što su priznali i predstavnici Ministarstva zdravlja, koji kažu da traže rešenja za ovu situaciju. Predstavnici demonstranata su najavili da će nastaviti protestne akcije i pokrenuti procedure za generalni štrajk. Razgovori sa vladom biće obnovljeni u petak, kada su programirani i pregovori izmedju predstavnika vlade i sindikata o kontroverznom transferu plate socijalnog doprinosa od poslodavca na račun zaposlenih. Više hiljada nezadovoljnih sindikalaca iz Federacije Kartel Alfa protestovalo je u sredu ispred sedišta Rumunske vlade.

Ministar delegat za Evropske poslove u Bukureštu, Viktor Negresku, je izjavio da Rumunija je u naprednoj fazi priprema za preuzimanje predsedništva Saveta Evropske unije početkom 2019. godine. Prema njegovim rečima, biće direktno uključeno 1.500 osoba, koje će obučavati rumunski eksperti i eksperti Evropske komisije. Rumunija želi da bude aktivnija na evropskom nivou te će pokušati da iskoristi period u kojem predsedava Savetom Evropske unije, dodao je Negresku.

Rumunija i Bugarska pristupale su Šengenskom sistemu informacija o vizama. Odluka u tom smislu izglasana je u sredu u Evropskom Parlamentu, na predlog Saveta Evropske unije. Prema sajtu euractiv.ro, Rumunija i Bugarska moći će da vide i provere podatke u ovom sistemu, ali neće imati pravo da unesu nove informacije, da izmene ili brišu postojeće informacije. Nakon izglasanja u Strazburu, predsednik Evropskog parlamenta Antonio Tajani je izjavio da Rumunija i Bugarska treba da se pridruže Šengenskom prostoru što brže moguće. Još 2011. godine, Parlament je usvojio rezoluciju po kojoj pomenute dve zemlje su spremne za pristup zoni slobodnog kretanja, ali je Evropska komisija rekla da ne ispunjavaju tehničke kriterjume pristupanja. Krajnju političku odluku treba da daju svi članovi Evropskog saveta, ali zemlje poput Holandije, Nemačke i Francuske imaju još uzdržan stav.

Nacrt o izmeni zakonodavstva o sudstvu bila je jedna od tema razgovora izmedju rumunskog resornog ministra Tudorela Toadera i ambasadora Nemačke u Bukureštu Korda Majera-Klodta. Prema kominikeu ministarstva, Toader je rekao da će se u vezi sa procedurom imenovanja na rukovodećim funkcijama Javnog Ministarstva zahtevati ocenu Venecijske Komisije. Što se tiče Sudske inspekcije, on je naglasio neophodnost konsolidacije njene nezavinosti, kako od Vrhovnog Saveta Sudstva, tako i od Ministarstva Pravosudja. Sa svoje strane, nemački ambasador je istakao poseban značaj garantovanja nezavisnosti sudstva, koja je u velikoj meri doprinela sticanju poverenja stranih partnera u konsolidaciju pravne države u Rumuniji. Oštro kritikovan od strane opozicije, gradjanskog društva i medija i negativno ocenjen u Vrhovnom Savetu Sudstva, nacrt Tudorela Toadera predvidja, izmedju ostalog, da predsednik zemlje neće više imenovati šefove Generalnog Tužilaštva, Nacionalne antikorupcijske direkcije (DNA) i Direkcije za borbu protiv organizovanog kriminala i terorizma (DIICOT), prelazak Sudske inspekcije u nadležnost Ministarstva Pravosudja i povećanje radnog staža za promovisanje pravobranilaca.

Britanac japanskog porekla Kazuo Isiguro je ovogodišnji dobitnik Nobelove nagrade za Književnost- saopštila je danas Švedska akademija. Prema žiriji, nagrada je dodeljena za «njegove romane sa posebnom emocionalnom silom, koji na videlo dana dovode ambis iza našeg iluzornog osećaja povezivanja sa svetom». Rodjen 1955. godine u Nagasakiju, Kazuo Isiguro je jedan od najčuvenijih savremenih autora fikcije u anglofonskom svetu.

Rumunske teniserke Simona Halep i Sorana Karstea igraju u petak, u četvrt finale WTA turnira u Pekingu, sa ukupnim nagradnim fondom u iznosu od 6,3 milliona dolara. Karstea će igrati protiv Julije Ostapenko iz Letonije, a Halep, druga teniserka sveta, protiv Darije Kasatkinje iz Rusije.