Vesti – 09.02.2026
Događaji koji su obeležili današnji dan
Dragana Diamandi и Newsroom, 09.02.2026, 15:41
Ove sedmice očekuje se finalizacija trećeg paketa reformi, koji je pripremila izvršna vlast u Bukureštu, a koji treba da donese smanjenje rashoda u javnoj administraciji i mere za podršku preduzećima. Vlada namerava da u prvoj sednici usvoji istovremeno oba zakonska predloga. Oni su usko povezani, jer će sprovođenje jednog obezbediti sredstva neophodna za drugi, a njihov uticaj biće uključen i u proračune za državni budžet za ovu godinu. Plan podrške kompanijama već je razmatran u Vladi prošle sedmice, a predviđene mere trebalo bi da podstaknu pre svega ulaganja u istraživanje i u sektore sa trgovinskim deficitom, a manje potrošnju. Premijer Ilije Boložan najavio je da će razgovori o budžetu za ovu godinu biti završeni, kako bi oko 20. februara bio upućen Parlamentu.
Najveća multinacionalna vežba u Evropi, sa artiljerijom Kopnenih snaga Sjedinjenih Država, održava se na poligonu Ćinku u okrugu Brašov do petka. U aktivnostima učestvuju i strukture iz Rumunije, Poljske i Francuske. Cilj akcije je testiranje regionalnih planova NATO-a. Multinacionalna vežba „Dinamični front 26“ odvija se istovremeno u nekoliko savezničkih država i smatra se velikim testom za snage NATO-a kako mogu da deluju koordinisano na istočnom krilu, u složenom bezbednosnom scenariju, koji karakteriše potreba za brzim i integrisanim odgovorom. Na gađanjima na poligonu Ćincu učestvuju rumunski i poljski lanseri HIMARS, kao i samohodne haubice raspoređene u Rumuniji u okviru multinacionalne borbene grupe
Šefica diplomatije u Bukureštu, Oana Coju, danas je započela dvodnevnu radnu posetu Londonu, u kontekstu napora Rumunije da konsoliduje politički dijalog i bilateralnu saradnju sa Ujedinjenim Kraljevstvom, navodi se u saopštenju Ministarstva spoljnih poslova Rumunije. Agenda posete uključuje sastanke sa njenom britanskom koleginicom Ivet Kuper, članovima interparlamentarne grupe za Rumuniju i predstavnicima rumunske zajednice u Londonu. Istovremeno, Oana Coju će posetiti Univerzitet u Oksfordu, gde se nalazi lektorat za rumunski jezik, koji finansira rumunska vlada – projekat integrisan u okviru Fakulteta za lingvistiku-filologiju i fonetiku ove prestižne akademske institucije. Poseta Londonu ponovo potvrđuje čvrstu posvećenost Rumunije dijalogu, saradnji i snažnim partnerstvima, u međunarodnom kontekstu obeleženom bezbednosnim izazovima i značajnim geopolitičkim promenama, navodi se u saopštenju Ministarstva spoljnih poslova.
Trgovinski deficit — odnosno razlika između izvoza i uvoza Rumunije — smanjen je prošle godine za 2 odsto u odnosu na 2024. godinu, prema podacima koje je u ponedeljak objavio Nacionalni institut za statistiku (INS). Ekonomski analitičari navode da su u drugoj polovini prošle godine uvozi zabeležili usporen rast, pre svega zbog kontinuiranog pada potrošnje, koji je započeo u avgustu, nakon primene prvog paketa fiskalnih mera koje je usvojila Vlada. Tokom cele 2025. godine izvoz je porastao za 4,2 odsto, dok je uvoz povećan za svega 2,6 odsto. Uprkos tome, deficit trgovinskog bilansa smanjen je za samo 2 odsto. Prošle godine sektori sa najvećim trgovinskim deficitom ostali su hemijski proizvodi, prerađena roba i mineralna goriva, dok je i prehrambeni sektor nastavio da beleži značajan deficit.
Predsednik Rumunije Nikušor Dan objavio je da je dobio poziv za učešće na prvom sastanku Saveta za mir, koji će se održati u Vašingtonu 19. februara. Rekao je da Bukurešt pozdravlja napore Bele kuće u promociji mira i da će odluka o učešću biti doneta nakon konsultacija sa američkim partnerima kako bi se razjasnila kompatibilnost Povelje Saveta za mir sa međunarodnim obavezama koje je Rumunija već preuzela. Mađarski premijer Viktor Orban, bliski poverenik Donalda Trampa, koji je u januaru na Svetskom ekonomskom forumu u Davosu potpisao osnivački dokument Saveta, već je najavio svoje prisustvo na sastanku. Međutim, većina bitnih zemalja je odbila poziv ili je objavila da ga još razmatra. Da bi država stekla status stalnog člana, mora da uplati članarinu u izmosu od 1 milijarde dolara. Rumunija je, zauzvrat, dobila poziv da se pridruži ovom međunarodnom telu, ali još nije dala odgovor.
Evropski zvaničnici, uključujući šeficu diplomatije u Bukureštu, Oanu Coju, nedavno su učestvovali na sastanku koji su Sjedinjene Države organizovale u Vašingtonu na temu retkih zemnih elemenata i metala. Kina je trenutno vodeća sila u pogledu eksploatacije i prerade ovih materijala od kojih zavisi niz naprednih tehnologija u Sjedinjenim Državama i drugim zapadnim zemljama, a cilj Amerikanaca je, prema Frans presu, da izgrade koaliciju saveznika radi diverzifikacije izvora retkih zemnih elemenata. Sastankom je predsedavao državni sekretar Marko Rubio, a u okviru sastanka obratio se i potpredsednik DŽej Di Vens. Ministarski sastanak okupio je osnovnu grupu koju čine pet ministara spoljnih poslova EU (Rumunija, Italija, Poljska, Holandija i Litvanija), kao i ministre i predstavnike 54 zemlje i Evropske komisije. Retki minerali i retki zemni elementi od ključnog su značajaza najnaprednije tehnologije i postaće još važniji kako veštačka inteligencija, robotika, baterije i autonomni uređaji transformišu ekonomije.
Rumunski predsednik Nikušor Dan čestitao je u ponedeljak novoizabranom predsedniku Portugala Antoniju Žozeu Seguru, ističući u svojoj poruci prijateljstvo između dve zemlje, zasnovano na kulturnom nasleđu, jezičkim srodnostima i živim ljudskim vezama. „Radujem se zajedničkoj saradnji“, napisao je Dan Seguru. Umereni socijalista je u nedelju pobedio u drugom krugu predsedničkih izbora u Portugalu, jasno pobedivši svog krajnje desničarskog protivnika Andrea Venturu. Očekuje se da će početkom marta naslediti konzervativca Marsela Rebela de Souzu, koji je na funkciji već deset godina.
Tri predloga za pokretanje odgovornosti koje je podnela rumunska opozicija biće danas razmatrana u Senatu. Prvi predlog se odnosi na postupak ministra spoljnih poslova u vezi sa sporazumom između Evropske unije i latinoameričkih država, članica Merkosura, drugi na ministra odbrane da ugrožava kredibilitet rumunske odbrambene politike kroz neodgovorne izjave i nedostatak strateške analize u vezi sa mogućim misijama na Grenlandu, a treći na situaciju u obrazovanju, gde funkciju privremenog ministra obrazovanja obavlja premijer Ilije Boložan. On je nedavno najavio da se imenovanje novog ministra prosvete očekuje ove nedelje.
Tri rumunska sportiste nastupiće danas u disciplinama Zimskih olimpijskih igara u Italiji, koje se održavaju od 6. do 22. februara. Korina Buzacoju će se takmičiti u pojedinačnoj sanjkaškoj disciplini, dok će Danijel Kačina i Mihnea Spulber skakati sa normalne skakaonice. Na 25. izdanju Zimskih olimpijskih igara Rumuniju predstavlja 29 sportista u devet disciplina. Predsednik Rumunskog olimpijskog i sportskog komiteta, Mihaj Kovaliu, smatra da bi jedino muška bob posada mogla da se bori za medalju, s obzirom na to da Rumunija tradicionalno nije sila u zimskim sportovima. Uoči otvaranja Igara, među sportskim ličnostima izabranim da nose olimpijsku baklju na poslednjoj deonici trase našao se i trener fudbalskog kluba Inter iz Milana, aktuelnog lidera italijanskog prvenstva, nekadašnji veliki rumunski reprezentativac Kristian Kivu.
Beloruskinja Arina Sabalenka ostaje ubedljivi lider na svetskoj rang listi profesionalnih teniserki (WTA), objavljenoj u ponedeljak. Ona ima preko tri hiljade poena ispred drugo rangirane, Poljakinje Ige Svjontek, dok je njena prednost u odnosu na Kazahstanku Elenu Ribakinu, trećeplasiranu, manja od 500 poena. Sorana Krstea postala je najbolja rumunska igračica nakon trofeja na Transilvania Openu (Kluž, severozapad), popevši se za šest pozicija, na 31. mesto. Žaklin Kristijan je pala samo jedno mesto i nalazi se na 36. mestu, a Gabrijela Ruse ostaje na 72. mestu. Britanska igračica rumunskog porekla Ema Radukanu, finalistkinja u Klužu, popela se za pet pozicija i sada je na 25. mestu. Krstea je takođe najbolja Rumunka u dublu, na 55. mestu, jedno mesto više nego prošle nedelje. Ruse se vratila među 100 najboljih i u dublu, nakon skoka od 16 mesta.
