Vesti – 11.02.2026
Događaji koji su obeležili današnji dan
Dragana Diamandi и Newsroom, 11.02.2026, 15:10
Premijer Rumunije Ilie Boložan najavio je da će reformu javne uprave, uključenu u treći paket mera usmerenih na smanjenje budžetskog deficita, vlada usvojiti najkasnije sledeće nedelje. Takođe je izjavio da mere o kojima je vlada odlučila ne podrazumevaju samo smanjenje troškova. Izjave su date usred protesta zaposlenih iz stotina gradskih kuća širom zemlje, koji su u utorak stupili u štrajk upozorenja. Oni su nezadovoljni najavljenim smanjenjem broja radnih mesta i plata, s obzirom na to da je, kažu, već nedovoljan broj zaposlenih i da su smanjeni prihodi.
Rumunija je u velikom riziku da izgubi preko 230 miliona evra bespovratnih evropskih sredstava zbog višestrukih odlaganja Ustavnog suda u donošenju odluke o upućivanju u vezi sa reformom penzija sudija, izjavio je ministar za investicije i evropske projekte, Dragoš Pislaru, nakon što su sudije Ustavnog suda danas, po peti put, odložile donošenje presude. Ustavni sud je odložio presudu do 18. februara kako bi analizirao zahtev Vrhovnog suda da se Sudu pravde Evropske unije uputi preliminarno pitanje u vezi sa vladinim projektom za izmenu specijalnih penzija sudija. Vrhovni sud smatra da mere u vladinom projektu „mogu dovesti do diskriminatornog tretmana sudija u odnosu na druge kategorije korisnika službenih penzija“. Reforma u vezi sa penzionisanjem sudija predstavlja prekretnicu za pristup novoj tranši novca predviđenoj za Rumuniju u Nacionalnom planu za oporavak i otpornost. Dragoš Pislaru je u tom kontekstu precizirao da se iznos ne može smatrati izgubljenim dok Evropska komisija ne pošalje pismo u tom smislu.
Evropska komisija je u sredu predstavila akcioni plan za bezbednost vazdušnog prostora, s obzirom na sve veće rizike povezane sa upotrebom dronova. Centralni element strategije je razvoj i implementacija naprednih tehnologija za detekciju i praćenje koje mogu da identifikuju čak i neregistrovane dronove ili one koji nisu povezani sa standardnim mrežama. Evropska izvršna vlast računa na integraciju pametnih senzora, modernih radarskih sistema i korišćenje 5G infrastrukture za praćenje leta u realnom vremenu. Plan predviđa testiranje novih sistema protiv dronova širom Evrope, zajedničke vežbe i pilot projekte koji se sprovode oko aerodroma i kritične infrastrukture. Cilj je stvaranje brzog i koordinisanog odgovora na incidente. Istovremeno, Komisija je objavila nameru da ojača mehanizme za praćenje i razmenu podataka između država članica, uključujući i putem evropske platforme posvećene prijavljivanju incidenata sa dronovima.
NATO je u sredu objavio pokretanje misije „Arktički stražar“, čiji je cilj jačanje prisustva alijanse u ovom severnom regionu. Operacija će se fokusirati na pomorsko prisustvo i nadzor, ali nije isključeno ni proširenje ili jačanje baza NATO-a u budućnosti. Misija se odvija u napetom kontekstu određenom željom američkog predsednika Donalda Trampa da stekne Grenland, teritoriju koja pripada Danskoj. Sjedinjene Države su zabrinute zbog rastućeg prisustva Rusije i Kine na severnim trgovinskim putevima. Štaviše, obe zemlje imaju razne istraživačke operacije, a NATO želi da bude spreman kako ga ne bi iznenadili različiti budući razvoji događaja. U četvrtak će se o operaciji razgovarati i sa ministrima odbrane savezničkih država na sastanku ministara odbrane zemalja članica NATO-a u Briselu, kojem će prisustvovati i rumunski ministar odbrane Radu Miruca. Ministra Mirucu će u Brisel pratiti načelnik Generalštaba odbrane, general Georgica Vlad, i državni sekretar za odbrambenu politiku, planiranje i međunarodne odnose, Sorin Moldovan. Na sastanku će države članice predstaviti status sprovođenja obaveza preuzetih na prošlogodišnjem samitu u Hagu, kao i ovogodišnje odbrambene budžete, s obzirom na to da je cilj postavljen na 5% BDP-a.
Kolumbija ostaje jedan od ključnih partnera Rumunije u Latinskoj Americi, izjavila je danas rumunska ministarka spoljnih poslova Oana Coiu, povodom ponovnog otvaranja ambasade te zemlje u Bukureštu. „Prisustvo stalne diplomatske misije ovde biće motor koji će mnogo zbližiti naše građane i poslovne zajednice“, rekla je i šefica rumunske diplomatije. S druge strane, ministarka spoljnih poslova u Bogoti, Rosa Jolanda Viljavisensio Mapi, izjavila je da njena zemlja i Rumunija dele iste vrednosti zasnovane na poštovanju principa međunarodnog prava. „Kolumbija ima poseban interes da nastavi da sarađuje sa Rumunijom kako bi podstakla trgovinu i investicije, a takođe i da ojača bilateralnu saradnju u strateškim oblastima, kao što su odbrana i sajber bezbednost, upravljanje vanrednim situacijama, kultura, sport, klimatske akcije i druge“, dodala je južnoamerička diplomatkinja. Poslednje političke konsultacije između ministara spoljnih poslova Rumunije i Kolumbije održane su pre više od tri decenije.
Evropski parlament je u sredu odobrio paket kredita za Ukrajinu vredan 90 milijardi evra za 2026. i 2027. godinu. Takozvani „kredit podrške Ukrajini“ pomoći će u pokrivanju hitnih finansijskih potreba Kijeva u kontekstu ruskog agresionog rata, koji ulazi u petu godinu. Prema Evropskom parlamentu Ukrajina će biti odgovorna za otplatu kredita kada dobije ratnu odštetu od Rusije.
Više evropskih lidera, među kojima nemački kancelar Fridrih Merc i francuski predsednik Emanuel Makron, sastaju se danas u Antverpenu, u Belgiji, kako bi predstavili svoje ideje o povećanju industrijske konkurentnosti u Evropskoj uniji, prenosi dpa. Na Samitu evropske industrije očekuje se oko 400 predstavnika iz različitih oblasti. Svoje učešće najavili su i predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen, kao i holandski premijer Dik Shof. Oštra konkurencija, posebno iz Kine i Sjedinjenih Država, obimna birokratija i visoki troškovi energije opterećuju evropsku ekonomiju, ali su pristupi rešavanju tih problema različiti, primećuje dpa. Merc i fon der Lajen zalažu se za smanjenje birokratije i predlažu izmene zakonodavstva EU u tom pravcu, kako bi se smanjio teret izveštavanja kojem su firme izložene. Makron, s druge strane, podržava davanje prednosti evropskim kompanijama u određenim slučajevima, kao i zajedničko zaduživanje radi podsticanja investicija.
Skup u belgijskom lučkom gradu biće u četvrtak nastavljen samitom EU posvećenim ekonomskim pitanjima. Evropska komisija pokrenula je akcioni plan protiv onlajn uznemiravanja ili sajberbulinga, kako je poznat u međunarodnim krugovima. Ovaj pojam odnosi se na ponovljene uvrede ili pretnje putem onlajn platformi, društvenih mreža, aplikacija za razmenu poruka, igara ili video-platformi. Ovaj fenomen ima stvarne posledice po mentalno zdravlje, samopouzdanje i društvene odnose dece i adolescenata i predstavlja sve veću zabrinutost na evropskom nivou. Zbog toga Komisija, između ostalog, predlaže razvoj aplikacije na nivou Evropske unije, putem koje će žrtve onlajn uznemiravanja moći brzo da prijave zloupotrebe i dobiju stručnu podršku. Aplikacija će omogućiti bezbedno čuvanje dokaza i biće povezana sa nacionalnim linijama za pomoć prilagođenim svakoj državi članici.
