Vesti – 13.08.2025
Događaji koji su obeležili današnji dan
Marija Nenadić-Zurka, 13.08.2025, 18:59
Predsednik Nikušor Dan danas je učestvovao, putem video-konferencije, na sastanku Koalicije dobre volje, koja obuhvata države članice Evropske unije i NATO-a koje podržavaju Ukrajinu u ratu koji je pokrenula Ruska Federacija. U utorak je rumunski šef države razgovarao telefonom sa svojim ukrajinskim kolegom, Volodimirom Zelenskim, potvrđujući podršku Rumunije pravednom i trajnom miru, koji se ne može izgraditi bez Ukrajine, bez poštovanja njenog suvereniteta i teritorijalnog integriteta i bez slobodnog odlučivanja ukrajinskog naroda o svojoj budućnosti. Rumunski šef države uverio je lidera u Kijevu da će, zajedno sa evropskim i transatlantskim partnerima, nastaviti da podržava Ukrajinu za bezbednu, stabilnu i demokratsku budućnost u regionu. Istovremeno, Nikušor Dan je prihvatio poziv ukrajinskog predsednika da ove jeseni poseti Kijev. Njihov razgovor održan je tri dana pre sastanka na Aljasci između predsednika Sjedinjenih Američkih Država Donalda Trampa i predsednika Rusije Vladimira Putina, koji se smatra ključnim za sudbinu rata u Ukrajini.
Želja Sjedinjenih Američkih Država je da se „postigne prekid vatre“ u Ukrajini, rekao je u sredu francuski predsednik Emanuel Makron, nakon onlajn sastanka sa svojim američkim kolegom Donaldom Trampom, kojem je prisustvovao i ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski i drugi evropski lideri, javlja Frans pres. Sastanak je organizovan dva dana pre samita na Aljasci između lidera Bele kuće i njegovog ruskog kolege Vladimira Putina. Teritorijalna pitanja vezana za Ukrajinu ne mogu se pregovarati, o njima će pregovarati samo ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski, rekao je Makron, po njegovom mišljenju „danas na stolu nema ozbiljnih planova u vezi sa teritorijalnom razmenom“. Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski, koji nije pozvan na samit na Aljasci, isključio je bilo kakvu teritorijalnu cesiju kao deo mirovnog sporazuma. Ruske snage trenutno okupiraju približno 20% ukrajinske teritorije.
Rumunski premijer, Ilije Boložan, zatražio je, na radnom sastanku sa predstavnicima 36 institucija podređenih Vladi, da do 22. avgusta predstave predloge za reorganizaciju, povećanje efikasnosti i indikatora učinka. Izvršna vlast je najavila da će do kraja meseca pripremiti zakonski paket u vezi sa reorganizacijom ovih struktura. Prethodno su sindikalisti u administraciji zatražili od izvršne vlasti u Bukureštu da hitno povuče projekat koji se tiče smanjenja 40.000 radnih mesta u lokalnoj javnoj administraciji. „Ovo je drugi talas mera štednje koje je pripremila rumunska Vlada, nakon paketa koji je stupio na snagu 1. avgusta i koji je doneo povećanje poreza na dodatu vrednost, dodatno opterećivajući stanovništvo“, podsetili su sindikalisti u saopštenju. S druge strane, ministar finansija, Aleksandru Nazare, najavio je u sredu nove mere za smanjenje budžetskog deficita. Neke od njih imaju za cilj novi način oporezivanja multinacionalnih kompanija. Porez će biti uveden i za pakete naručene sa platformi za onlajn trgovinu van Evropske unije.
Rumunski deficit je bio 2,2 milijarde evra veći u prvih šest meseci ove godine u poređenju sa istim periodom 2024. godine, dostigavši skoro 13,9 milijardi evra, prema podacima Narodne banke Rumunije objavljenim u sredu. Ukupan spoljni dug je takođe povećan, u istom periodu, za oko 7,5 milijardi evra, na skoro 212,4 milijarde. Nasuprot tome, strane direktne investicije u Rumuniji su blago porasle, dostigavši skoro 2,8 milijardi evra, u poređenju sa 2,4 milijarde u prvoj polovini 2024. godine. U utorak je guverner Narodne banke, Mugur Iseresku, predstavio kvartalni izveštaj o inflaciji. Nacionalna banka je revidirala svoju prognozu za kraj ove godine naviše, na 8,8%, sa prethodnih 4,6%. Prema rečima Mugura Isereskua, vrhunac godišnje inflacije biće u septembru i iznosiće oko 9,6 – 9,7%, ali bi, prema kraju sledeće godine, trebalo da padne ispod 3,5%, dok je prognoza za kraj 2026. godine 3%.
U Rumuniji su nastavnici u sredu nastavili svoje proteste, zahtevajući ukidanje fiskalno-budžetskih mera usmerenih na obrazovni sistem. Sindikalci su posebno nezadovoljni povećanjem radnog vremena i broja učenika u odeljenjima. Ističu da će mera spajanja obrazovnih institucija stvoriti brojne probleme, ne samo za nastavnike i direktore, već i za roditelje i decu. Mere koje je preduzela Vlada zasnovane su na trenutnim mogućnostima rumunskog budžeta i na realnosti obrazovnog sistema, izjavio je nedavno premijer Ilije Boložan na sastanku sa predstavnicima sindikalnih federacija prosvete. Zatražio je od Ministarstva prosvete da sprovede analize o sprovođenju novih propisa i, tamo gde se pojave problemi, da predloži konkretna rešenja za njihovo rešavanje.
Sjedinjene Američke Države skreću pažnju na pogoršanje stanja ljudskih prava u mnogim zemljama Evrope, posebno slobode izražavanja – navodi se u godišnjem globalnom izveštaju o ovoj temi koji je u utorak objavio američki Stejt department. Vašington smatra da se u Nemačkoj, Velikoj Britaniji i Francuskoj situacija sa ljudskim pravima pogoršala u poslednjoj godini, a visoki američki zvaničnik je, pod uslovom anonimnosti, izjavio da američka vlada namerava da vodi „otvorene razgovore sa svojim partnerima i saveznicima o onome što smatra cenzurom ili nefavorizovanjem određenih glasova, bilo političkih ili verskih“. Demokrate i nevladine organizacije, međutim, izrazili su zabrinutost da je ovogodišnji izveštaj Stejt departmenta usklađen sa politikama predsednika Donalda Trampa i da ne predstavlja istinitu sliku kršenja ljudskih prava u svetu.
U Svetom Đorđu, živopisnom rumunskom selu u delti Dunava, do 17. avgusta održava se 22. izdanje Međunarodnog filmskog festivala Anonimul. Preko 4.000 gledalaca videlo je uvodni film „Jeunes mères“, najnoviji film braće Žan-Pjera i Lika Dardena, pod otvorenim nebom. Program festivala obuhvata dva takmičenja kratkih filmova, rumunsko i međunarodno, takmičenje igranih filmova, kao i projekcije van takmičenja. Sve se održavaju u prisustvu članova produkcijskih ekipa.
Ministarka spoljnih poslova, Oana Coju, dodelila je u utorak, uživo iz Bukurešta, putem video-konferencije, nagradu 500.000-om posetiocu Rumunskog paviljona na Ekspo 2025 u Osaki. Reč je o dvadesetsedmogodišnjoj ženi koja je dobila simboličnu nagradu koja se sastoji od tradicionalnih rukotvorina, koje su izradile rumunske zanatlije, a svaki komad sa sobom nosi deo kulturnog nasleđa i nacionalnog identiteta. Događaj je obeležio prekretnicu, potvrđujući tako uspeh učešća Rumunije na najvećem međunarodnom događaju javne diplomatije godine – navodi se u saopštenju Ministarstva spoljnih poslova. Rumunski paviljon je među najcenjenijim na Ekspo 2025 u Osaki.
