Vesti – 19.09.2025
Događaji koji su obeležili današnji dan
Marija Nenadić-Zurka, Newsroom и Dragana Diamandi, 19.09.2025, 13:40
Premijer Ilije Boložan razgovarao je u petak sa trgovcima na malo o ograničavanju komercijalne marže na osnovne namirnice, meri koja ističe 1. oktobra. Sastanak je održan usred neslaganja unutar vladajuće koalicije: Socijaldemokratska stranka (PSD) i Demokratski savez Mađara u Rumuniji (UDMR) insistiraju na zadržavanju ove mere, dok Unija spasimo Rumuniju (USR), veći deo Nacionalne liberalne partije (PNL) i premijer naginju ka ukidanju ovog ograničenja. Pre neki dan, ministar poljoprivrede, socijaldemokrata Florin Barbu, izjavio je da bi ukidanje ograničenja izazvalo povećanje inflacije i precizirao da senatori Socijaldemokratske stranke (PSD) mogu da podnesu amandman za produženje ograničenja cena na osnovne namirnice. Amandman će biti podnet ako se ne odustane od namere da se ograničenje ukine, objasnio je ministar Florin Barbu. Još jedna tema o kojoj je premijer razgovarao sa trgovcima na malo odnosila se na promovisanje rumunskih proizvoda. Rekli su da se slažu sa tim, pod uslovima konkurentnosti i naglasili potrebu za povećanjem domaće proizvodnje hrane.
Šefica diplomatije u Bukureštu, Oana Coju, boravi u poseti Sjedinjenim Američkim Državama od 18. do 29. septembra, sa ciljem da predstavlja Rumuniju na 80. zasedanju Generalne skupštine Ujedinjenih nacija i učestvuje u bilateralnim i multilateralnim događajima na visokom nivou. Tokom posete, Oana Coju će predvoditi rumunsku delegaciju na segmentu Generalne skupštine na visokom nivou i podržati nacionalni nastup na plenarnom zasedanju Ujedinjenih nacija 29. septembra, što će biti prilika da predstavi ciljeve i prioritete Rumunije za celo zasedanje. Tokom zvanične posete Sjedinjenim Američkim Državama, Oana Coju će imati sastanke sa članovima američkog Kongresa, kao i sa rumunskim stručnjacima iz agencija, kompanija i univerziteta iz Vašingtona. Takođe će učestvovati na okruglom stolu koji organizuje Univerzitet Džordžtaun i razgovaraće sa rumunskim studentima i profesorima.
Rumunija će od 12. oktobra 2025. godine uvesti novi evropski sistem granične kontrole, nazvan Sistem ulaska-izlaska. On se ne primenjuje na rumunske državljane niti na one iz Evropske unije, već je isključivo usmeren na državljane trećih zemalja, odnosno na one koji nemaju državljanstvo države članice Evropske unije. Među njima su i građani Republike Moldavije, kada ulaze u Rumuniju radi kratkotrajnog boravka. Sistem ulaska-izlaska će automatski beležiti vreme i mesto ulaska i izlaska iz Šengenskog prostora, čuvati identifikacione podatke, sliku lica i četiri otiska prsta i izračunavati trajanje boravka u Šengenskom prostoru. Pri prvom ulasku nakon pokretanja sistema ulaska-izlaska, prikupljaće se biometrijski podaci radi kreiranja individualnog elektronskog fajla. Prilikom narednih putovanja, provera će se odvijati brže, na osnovu već zabeleženih podataka, što će značajno skratiti vreme granične kontrole. Implementacija će se vršiti postepeno i biće proširena na celu spoljnu granicu Rumunije.
Rumunski premijer Ilije Boložan će u ponedeljak boraviti u kratkoj poseti Briselu, gde će se sastati sa komesarom za ekonomiju i produktivnost Valdisom Dombrovskisom, imati sastanak i radni ručak sa evropskim komesarom za odbranu i svemir Andrijusom Kubilijusom i radni sastanak sa Roksanom Minzatu, izvršnom potpredsednicom Evropske komisije, zaduženom za socijalna prava i veštine, kvalitetna radna mesta i obuku. Prethodno, premijer će sa evropskim zvaničnicima razgovarati o pitanju obavezanih kredita Rumunije i budžetskom deficitu. Rumunija je među 19 zemalja članica Evropske unije koje su Komisiji poslale spisak vojnih projekata kroz instrument SAFE (Bezbednosna akcija za Evropu). Prema privremenim alokacijama, Rumunija će imati koristi od preko 16 milijardi evra iz SAFE-a, druge najveće alokacije za vojne nabavke i povećanje odbrambenih kapaciteta u Evropskoj uniji.
Ministar finansija Aleksandru Nazare kaže da je uveren da će Rumunija uspeti da obezbedi preko 21 milijarde evra u novoj alokaciji za Nacionalni plan oporavka i otpornosti. U Kopenhagenu, u Danskoj, na neformalnom sastanku ministara finansija EU, Aleksandru Nazare je dao uveravanja da će ovaj put novac biti efikasno iskorišćen. U poruci na društvenoj mreži, ministar navodi da je ovo treći put da se o ovom planu moraju ponovo pregovarati sa Briselom, jer do sada Bukurešt nije uspeo da sprovede sve projekte preduzete 2021. godine. Prošle nedelje, Ministarstvo za investicije i evropske projekte zvanično je poslalo revidirani PNRR Evropskoj komisiji. Rumunske vlasti čekaju formalno odobrenje Komisije, a zatim i odluku Saveta EKOFIN, koji uključuje evropske ministre finansija. Sastanak je zakazan za 10. oktobar.
Ambasador Republike Moldavije u Bukureštu, Viktor Kirila, skreće pažnju na činjenicu da je Rusija već uložila stotine miliona evra uoči parlamentarnih izbora u Kišinjevu, zakazanih za 28. septembra. U gostovanju na privatnoj televizijskoj, Viktor Kirila je objasnio zašto je ovog puta na meti i dijaspora i kako se narušava ugled EU. „To je najproevropskiji deo našeg društva i na poslednjim izborima su doneli odlučujući glas za Republiku Moldaviju, za održavanje R. Moldavije na evropskom putu i verujem da će se isto desiti i ovog puta“, rekao je Kirila. Što se tiče hibridne operacije Rusije i sredstava izdvojenih za ovu izbornu kampanju, ambasador Viktor Kirila je rekao da je ona deset puta obimnija – „ „Ako je prošle jeseni, tokom referenduma i predsedničkih izbora, Rusija ilegalno unela preko 40 miliona evra u Republiku Moldaviju, ovog puta govorimo o 300 miliona evra za kupovinu glasova, destabilizaciju političke situacije, stvaranje nasilja, promociju manipulacija, propagande, dezinformacija, organizovanje raznih protesta“, precizirao je i Viktor Kirila.
Stotine hiljada Francuza učestvovalo je u četvrtak u demonstracijama koje su sazvale glavne sindikalne konfederacije protiv mera štednje koje je vlada predvidela za uravnoteženje javnih finansija. Prema podacima Žandarmerije, pola miliona ljudi izašlo je na ulice, ali organizatori kažu da je broj demonstranata bio dvostruko veći. Vozovi, pariski metro, škole i apoteke su ozbiljno pogođeni. Uz neke izuzetke – kao što su Lion, Marsej, Nant ili Ren – marševi su bili mirni, a demonstranti su mogli da izraze svoje nezadovoljstvo. Vlasti su objavile da se preko 7.000 radikalnih i agresivnih pojedinaca infiltriralo među mirne demonstrante sa namerom da izazovu nerede i razaranje. Prema dopisniku Radija Rumunija iz Pariza, policija je privela oko 300 ljudi, od kojih je preko 130 stavljeno u pritvor. Ovo je bio drugi dan mobilizacije u roku od osam dana, nakon pokreta „Blokiraj sve“ 10. septembra.
Snažan zemljotres pogodio je region Kamčatke, na dalekom istoku Rusije, rekao je regionalni guverner u petak ujutru, što je izazvalo lokalno upozorenje na cunami, ali nema neposrednih izveštaja o šteti. Geološki zavod Sjedinjenih Američkih Država (USGS) saopštio je da je potres bio jačine 7,8 stepeni Rihterove skale i da je epicentar bio na dubini od 10 km. Usledila su četiri naknadna potresa, magnitude od 5,1 do 5,8. Upozorenje na cunami izdato je za istočnu obalu poluostrva.
