Vesti 28.01.2017.
Nacrt državnog budžeta Rumunije za 2017. godinu biće razmotren u utorak 31. januara.
Ştefan Stoica, 28.01.2017, 18:24
Nakon sednice Vrhovnog saveta za odbranu zemlje (CSAT), zakazane za utorak, biće odobren nacrt ovogodišnjeg državnog budžeta. Sednicu je sazvao šef države Klaus Johanis radi odobrenja vladinog nacrta budžeta za ustanove iz oblasti nacionalne bezbednosti. Premijer Sorin Grindeanu dao je osiguranja da se pri izradi budžeta vodilo računa o svim merama uključenim u programu većine na vlasti, koju čine Socijaldemokratska partija (PSD) i Alijansa liberala i demokrata (ALDE). U nacrtu budžeta vlada je predvidela privredni rast od 5,2 odsto i deficit od 2,96 odsto bruto društvenog proizvoda.
Nemačka kancelarka Angela Merkel zvala je u petak predsednika Rumunije Klausa Johanisa da bi izrazila potpunu podršku za nastavljanje borbe protiv korupcije u Rumuniji i preokupaciju zbog dotičnih demarša Bukurešta koji bi mogli ugroziti dosadašnje napore u suzbijanju ove pojave. Za vreme telefonskog razgovora, šef rumunske države je nemačkoj kancelarki dao uveravanja da će nastaviti borbu protiv korupcije, u cilju izgradnje zrele i solidne demokratije. Klaus Johanis je još rekao da na regionalnom nivou Bukurešt ostaje poverljiv partner i jedan od najvažnijih stubova stabilnosti. U kontekstu složenih kriza na medjunarodnom planu, Johanis je naglasio značaj dinamizacije rumunsko-nemačke saradnje, kako u okviru Evropske unije, tako i u NATO-u, ističući da se trend mora nastaviti. Dvojica lidera su ocenili izuzetno dobar stadjum strateških odnosa izmedju dveju zemalja i razgovarali o produbljavanju bilateralnog političkog dijaloga i jačanju koordinacije kada je reč o evropskim pitanjima.
Predsednik Demokratskog saveza Madjara u Rumuniji (UDMR), Kelemen Hunor, izjavio je danas da bilo koja izmena Krivičnom zakonu i Zakoniku o krivičnom postupku treba da se izvrši u Parlamentu, u skladu sa odlukama Ustavnog suda, a ne preuzimanjem odgovornosti vlade ili hitnim vladinim uredbama. U vezi sa kolektivnim pomilovanjem, lider glavne organizacije madjarske manjine u Rumuniji je ocenio, takodje, da Parlament treba da odluči kada se donosi onakva mera. Rumunsko ministarstvo pravosudja organizovaće u ponedeljak javnu raspravu o nacrtima hitnih uredbi o pomilovanju i izmeni Krivičnog zakona i Zakonika o krivičnom postupku. Desničarska opozicija, gradjansko društvo, glavne pravosudne institucije i organizacije pravobranilaca su nacrte okvalifikovali kao neadekvatne. Sa druge strane, resorno ministarstvo smatra da se kolektivno pomilovanje i dotične izmene krivičnih zakona nameće zbog preopterečenih zatvorskih kapaciteta i pojedinih odluka Ustavnog suda. Vlada je optužena da ovim merama želi da oslobodi od kazne uticajne osobe sa političke scene ili iz administracije.
U skladu sa jučerašnjom odlukom vlade u Bukureštu, rumunski poslodavci mogu zaposliti ove godine 5.500 stranaca kojima je dozvoljen pristup tržištu radne snage. Reč je o državljanima drugih zemalja sem članica Evropske unije, Evropskog ekonomskog prostora ili Švajcarske, sa kojima Rumunija je sklopila ugovore o slobodnom pristupu radnom tržištu. Broj inostranih radnika novoprihvaćenih na rumunskom tržištu radne snage utvrdjen je svake godine vladinom odlukom, koja, istovremeno, predvidja kontrolu broja stranaca koji ulaze na teritoriju Rumunije i ograničava broj stranaca za koje se doprinos za socijalno osiguranje plaća u državi porekla. Prihodi državnom budžetu Rumunije usled izdavanja dozvola za rad inostranim radnicima iznose otprilike 1,1 miliona evra.
Američki predsednik Donald Tramp saopštio je juče da će zakonski okvir za imigracije i prijem izbeglica postati stroži kako bi se obustavio ulazak nekih «islamskih radikalnih terorista» na teritoriju SAD. Lider Bele Kuće izdao je naredjenje da se zabrani ulazak sirijskih izbeglica na američku teritoriju do novih odluka. Istovremeno, Vašington je zabranio izdavanje viza državljanima sedam muslimanskih zemalja, odnosno Iraka, Irana, Libije, Somalije, Sudana, Sirije i Jemena, u naredna tri meseca. SAD su za naredna četiri meseca obustavile i federalni program za izbeglice iz svih zemalja u ratnom stanju. Mere Donalda Trampa su odmah naišle na kritike organizacija koje štite ljudska prava. Ujedinjene Nacije su od američkog predsednika tražile da nastavi dugogodišnju tradiciju SAD da prime izbeglice i ne prave razlike medju rasama, religijama ili narodnostima. Organizacija «American Civil Liberties Union» (ACLU) je ocenila da mera «ekstremnog filtriranja» je eufemizam za diskriminaciju Muslimana i podnela žalbu Sudu na Trampovu odluku.
