Slušajte ovde RRI!

Slušajte Radio Romania International uživo

Da li kultivisano meso može da bude rešenje? (10.05.2024)

Ideja o proizvodnji hrane u laboratotriji nije nova, pojavila se pre dve decenije kada je NASA finansirala studiju o obezbedjivanju hrane za astronaute.

Foto: pixabay.com
Foto: pixabay.com

и , 10.05.2024, 10:27

Ideja o proizvodnji hrane u laboratotriji nije nova, pojavila se pre dve decenije kada je NASA finansirala studiju o obezbedjivanju hrane za astronaute. 2001. i 2002. godine NASA je počela da eksperimentiše sa proizvodnjom mesa u laboratoriji i realizovala prvi jestovi uzorak mesa iz laboratorije:riblji filet dobijen od čelija zlatne ribice. Danas posle višegodišnjih istraživanja i testiranja, kultivisano meso postalo je vijabilan proizvod koji polako ulazi u komercijalonu potrošnju. Prvi veštački hamburger od govedjeg mesa pojavio se 2013. godine i bilo je delo istraživačkog tima Univerziteta iz Mastrihta. Pripremnljen i degustiran u Londonu, proizvodnja burgera težine 124 grama koštala je 250 000 evra. SAD i Singapur su prve zemlje koje su odobrile prodaju kultivisanog mesa u laboratoriji, a prvi restoran koji prodaje ovu vrstu hrane otvoren je 2020. godine u Tel Avivu. Evropske zemlje, Nemačka, Španija i Holandija ulažu u istraživanje i razvoj i pripremaju trenutak kada će ova vrsta mesa biti u prodaji. Na globalnom nivou u poslednjih 10 godina osnovano je više od 150 kompanija koje su investirale oko 2,8 miliardi dolara u istraživanje i testiranje. Evropska unija je investirala 25 miliona evra u istraživanje trajnih protejina, uključujući kultivisano meso. Petru Alekse profesor na Fakultetu nauke i inženjerije hrane Univerziteta ,,Dunarea de Žos“ (Donji Dunav) iz grada Galaci, gost Radia Rumunija, naglasio je da je pre deset godina ova futuristička ideja o proizvodnji ove vrste mesa za potrebe sve brojnijeg stanovništva polanete bila samo puka radoznalost. Da li je ova vrsta mesa rešenje ? I šta je zapravo ovo kultivisano ili veštacko meso, kako se profesor Petre Alekse izrazio: ,,Na početku se na tržištu pojavila ideja o veštačkom mesu, zatim je napravljena korekcija jer je ovo meso multiplikacija mišićnih čelija van životinjskog organizma. Drugim rečima od pojedinih životinja uzimaju se stem čelije koje se u bioreaktoru multipliciraju , umnožavaju i od kojih se dobija ovo kultivisano meso. Polazi se od životinskog resursa i nije nakorektnije da ovo meso zovemo vestačkim, jer nije čovek sam proizvodjač već se proizvodnja bazira na životinskim čelijama. Reč je samo o misićnom tkivu, napravljeni su i odredjeni pomaci sa masnim tkivom, ali ne i sa rekonstrukcijom životinje jer nauka još nije dostigla ovaj nivo. Ona samo umnožava mišićne čelije kako bi se dobila ova kultiuvisana masa mišićnog tkiva koja se može konzumirati bez problema.“

U bioreaktoru stem čelije se stavljaju u tečnost koja sadrži vitamine, protejin i faktore rasta. Sredina bogata kiseonikom, sa kontrolisanom temperaturom omogućava čelijama da se umnožvaju ubrznim ritmom. Stem čelije se odvajaju na mišićna tkiva koja se ujedinjuju, a meso se sprema za preradu u roku od nekoliko nedelja. Profesor Petru Alekse kaže: ,,Možemo imati svaku vrstu mesa, ribljeg, svinjskog iili govedjeg. Problem je samo u multiplikaciji. Bez sumnje ukus mesa je u direktnoj vezi sa ishranom. Ovde je reč o uticaju nutrijenata koji se stavljaju u bioreaktor. Jer na kraju krajeva i životinja je neka vrsta bioreaktora, samo što se sama snabdeva nutrijentima ili joj ponekad i mi pomažemo. Za sada još nemamo složenu konzistentnost, ni mnoge vrste ali stvari, kao i u svakom istraživanju, idu dalje.

Čovecanstvo je prošle godine konzumiralo 364 miliona tona mesa i prema najnovijim prognozama potražnja za mesom na svetskom nivou do 2050. godine povećaće se za 50%. U uslovima tradicionalne poljoprivrede ovo povećanje je ogroman pritisak, i kultivisano meso može da bude ekološka alternativa, kažu zagovornici ove hrane, jer može da ima manje negativne posledice na zaštitu sredine od konvencionalne proizvodnje jer se ova vrsta mesa proizvodi na 90% manjoj površini terena, za 94% manje zagadjuje vazduh i može za 92% da smanjeju efekte staklene bašte. Pored toga, za razliku od mesa proizvedenog u intenzivnom uzgoju životinja, za kultivisano meso nisu potrebni antibiotici za kontrolu bolesti od Salmonele i E Kolija. Na ovaj način smanjuje se alarmantan prelaz antibiotika u ljudski organizam i razvijanje otpornosti na antibiotike, koji po oceni Svetske zdravstvene organizacije predstavlja globalnu pretnju po javno zdravlje. Sa druge strane pod izgovorom očuvanja kulinarskih tradicija, Italija je jedina država na svetu koja je u novembru prošle godine zabranila proizvodnju i prodaju kultivisanog mesa. Naučna zajenica i organizacije za zaštitu životinja kritikovale su italijanski zakon smantrajući da je suprotan trendovima i globalnom otvaranju prema ovoj velikoj šansi. Ako će Evropska unija odobriti prodaju proizvoda od kultivisanog mesa, Italija (kao i Rumunija ako će zabrana kultivisanog mesa dobiti zeleno svetklo i u Poslaničkom domu Parlamenta) ne mogu da zabrane uvoz ove hrane iz drugih zemalja Evropske unije.

 

Photo: Endzeiter / pixabay.com
Budućnost počinje danas петак, 21 јун 2024

Novi saziv Evropskog parlamenta (21.06.2024)

Od oko 370 miliona evropskih državljana sa pravom glasa samo nešto nešto više od 50 % odazvalo se pozivu da od 6. do 9 juna biraju 720...

Novi saziv Evropskog parlamenta (21.06.2024)
Nova upozorenja u vezi sa klimatskom situacijom (14.06.2024)
Budućnost počinje danas петак, 14 јун 2024

Nova upozorenja u vezi sa klimatskom situacijom (14.06.2024)

Ljudi, odgovorni za zagrevanje klime, predstavljaju opasnost za planetu kao i onaj ,,meteorit koji je uništio dinosauruse“, izjavio je...

Nova upozorenja u vezi sa klimatskom situacijom (14.06.2024)
Foto: pixabay.com
Budućnost počinje danas петак, 07 јун 2024

Imunitet i prevencija (07.06.2024)

Imunitet, definisan kao sposobnst organizma da se odbrani od vrusa bakterija i parazita, veoma je važan za održavanje zdravlja. Postoje dve...

Imunitet i prevencija (07.06.2024)
Foto: Bru-nO / pixabay.com
Budućnost počinje danas петак, 24 мај 2024

Gojaznost kao gorka stvarnost ( 24.05.2024)

Gojaznost kao posledica stila života nije samo estetski već zdravstveni problem zbog čestih komplikacija kao što su dijabetes tipa 2,...

Gojaznost kao gorka stvarnost ( 24.05.2024)
Budućnost počinje danas петак, 03 мај 2024

Otisak veštačke inteligencije na bankarski sistem (03.05.2024)

Otisak veštačke inteligencije na bankarski sistem (03.05.2024) Tehnologija, sve prisutniija u našem zivotu, obogačuje i utiče na razne oblasti i...

Otisak veštačke inteligencije na bankarski sistem (03.05.2024)
Budućnost počinje danas петак, 19 април 2024

Da li je migracija evropski problem? (19.04.2024)

Rezultat komplikovanog kompromisa, evropski pakt o migraciji i azilu usvojen je nedavno u Evropskom parlamentu nakon sve većeg broja nelegalnih...

Da li je migracija evropski problem? (19.04.2024)
Budućnost počinje danas субота, 13 април 2024

Izazovi u godini obeležavanja 75 godina postojanja Severnoatlanske alijanse (12.04.2024)

Obeležavanje 75 godina od osnivanja Severnoatlanskog svaveza odvija se u kontekstvu velikih medjunarodnih previranja-rata u Ukrajini, sukoba na...

Izazovi u godini obeležavanja 75 godina postojanja Severnoatlanske alijanse (12.04.2024)
Budućnost počinje danas четвртак, 04 април 2024

Rumunija na putu pune integracije u Šengen zonu ( 05.04.20-24)

Sa svim ispunjenim uslovima za ulazak u Šengen, Rumunija i Bugarska ušle su 31. marta u evropsku zonu slobodnog kretanja, ali samo vazdušnim i...

Rumunija na putu pune integracije u Šengen zonu ( 05.04.20-24)

партнер

Muzeul Național al Țăranului Român Muzeul Național al Țăranului Român
Liga Studentilor Romani din Strainatate - LSRS Liga Studentilor Romani din Strainatate - LSRS
Modernism | The Leading Romanian Art Magazine Online Modernism | The Leading Romanian Art Magazine Online
Institului European din România Institului European din România
Institutul Francez din România – Bucureşti Institutul Francez din România – Bucureşti
Muzeul Național de Artă al României Muzeul Național de Artă al României
Le petit Journal Le petit Journal
Radio Prague International Radio Prague International
Muzeul Național de Istorie a României Muzeul Național de Istorie a României
ARCUB ARCUB
Radio Canada International Radio Canada International
Muzeul Național al Satului „Dimitrie Gusti” Muzeul Național al Satului „Dimitrie Gusti”
SWI swissinfo.ch SWI swissinfo.ch
UBB Radio ONLINE UBB Radio ONLINE
Strona główna - English Section - polskieradio.pl Strona główna - English Section - polskieradio.pl
creart - Centrul de Creație Artă și Tradiție al Municipiului Bucuresti creart - Centrul de Creație Artă și Tradiție al Municipiului Bucuresti
italradio italradio
Institutul Confucius Institutul Confucius
BUCPRESS - știri din Cernăuți BUCPRESS - știri din Cernăuți

Članstvo

Euranet Plus Euranet Plus
AIB | the trade association for international broadcasters AIB | the trade association for international broadcasters
Digital Radio Mondiale Digital Radio Mondiale
News and current affairs from Germany and around the world News and current affairs from Germany and around the world
Comunità radiotelevisiva italofona Comunità radiotelevisiva italofona

Provajderi

RADIOCOM RADIOCOM
Zeno Media - The Everything Audio Company Zeno Media - The Everything Audio Company