Svetlost u centru grada (07.11.2025)

Katedrala Svetog Petra i Pavla u Sant Petersburgu, ktitorstvo Petra Velikog, bila je skoro tri veka najvea hrišćanska katedrala na svetu,sve do 26. novembra 2025. godine kada je posle 15 godina radova, Nacionalona katedrala u Bukureštu širom otvorila vrata posle nešto više od jednog veka od kada je potekla prva inicijativa o izgradnji.

Corina Cristea, 07.11.2025, 00:00

Katedrala Svetog Petra i Pavla u Sant Petersburgu, ktitorstvo Petra Velikog, bila je skoro tri veka najveća hrišćanska katedrala na svetu, sve do 26. novembra 2025. godine, kada je posle 15 godina radova, Nacionalna katedrala u Bukureštu širom otvorila vrata posle nešto više od jednog veka od prva inicijativa o izgradnji. Hiljade hodočasnika, sveštenika i političara učestvovalo je u Bukureštu na ceremoniji zvaničnog otvaranja Katedrale uz prisustvo vaseljenskog poglavara pravoslavne Crkve Ekumenskog patrijatrha Vartolomeja I i Patrijarha Rumunije Danijela. Ideja o izgradnji Nacionalne katedrale nastala je nakon sticanja državne nezavisnosti Rumunije 1877-1888. godine. Kralj Karol I  je potpisao prvi zakon o izgradnji katedrale. Plan je medjutim u više navrata odložen zbog svetskih ratova, višedecenijske komunističke vladavine i tranzicije pre pristupanja Rumunije Evropskoj uniji. Nakon 2007. godine, projekat je potvrdjen zajedničkim zakonom države i Patrijaršije Rumunije, tako da je Nacionalna katedrala postala realnost. Podignuta u političkom centru rumunske prestonice, pored Palate Parlamenta, Katedrala predstavlja pored spomenika od kamena i mramora, kontinuitet jednog naroda, mesto nade i sećanja. Nacionalna katedrala je istovremeno i izazov kako ovaj simbol vaspitnim, kulturnim i društvenim projektima može pomoći ljudima u nevolji. Arhitektura Katedrale je kombinacija rumunskih tradicionalnih elemenata sa vizantijskim i zapadnjačkim uticajima, a najveća od pozlaćenih kupola ima 127 metara. Komplikovani mozaici, realizovani kamenčićima u 2500 boja, pokrivaju 25 000 kvadratnih metara. Korišćeni su materijali iz Venecije i Karare. Ekumenski patrijarh Vartolomej I u svom obraćanju stavio je naglasak na duhovnu i umetničku vrednost ikonografije mozaika: ,,Na poseban način slike od Pantokratora i kupole pa do Bozije majke Platitere, iz apside Svetog Oltara zajedno sa svim svecima na zidovima i svodovima spuštaju tajno i istinito nebo na zemlji. Vizantijska umetnost ikona i mozaika dala je jedinstvena i neizbrisiva remek dela sačuvana u Carigradu, glavnom centru.’’

U glavnoj kupoli Pantokrator nalazi se impozantna 12. metarska ikona Isusa Hrisa, a samo lik Hrista ima 4,5 metara. Istovremeno, ikona Bogorodice Platitera je najveće predstavljanje Bogorodice u mozaiku i jedna od najvećih u parvoslavnom svetu. Mozaik sa dinamičnim karakterom menja senzorijalnu percepciju posmatrača u zavisnosti od doba dana ili svetla i privlači pogled sa jednog na drugog sveca. Više od 200 stručnjaka za vizantijski mozaik radilo je sedam godina na realizaciji mozaika i svaki mozaik ima oko 10 000 kamenčića na svaki kvadratni metar. Slikar Danijel Kodresku, koordinator tima, o koloristici na zidovima ove impersivne zgrade kaže: ,,Svetlo se može prikazati na mnoge načine. I ova kombinacija bele boje sa zlatnom i ova igra svetla imaju teološki naboj i značaj. To što smo stavili zlato samo u klučnim zonama na ikonografskom planu-kao što je Bogorodica Platitera, Pantokrator, Bogorodica Oranta, svodovi apsida, obogačje i druge zone’’.

Pet hiljada osoba može da primi Katedrala, u kojioj se nalazi najveći ikonostas na svetu sa 45 ikona. Ovde imamo i najveće crkveno zvono, a ispod isplanade je ,,Pećina Sv. Andreja- podzemni prostor kapaciteta 6900 osoba, namanjen kulturnim, muzičkim i religioznim aktivnostima. Za mnoge Rumune Nacionalna katedrala je simbol identiteta, kontinuiteta i vere, dok se  drugi pitaju da li je Katedrala bila prioritet zemlje koja se suočava sa hitnim potrebama vaspitanja, zdravstva ili infrastrukture. U Katedralu je do sada uloženo oko 270 miliona evra iz donacija, javnih fondova i od Patrijaršije. Patrijarh je zahvalio svim donatorima i zvaničnicima koji su doprineli izgradnji katedrale: ,,Želim da se zahvalim na pruženoj pomoći i ispunjenju ovog ideala u godini obeležavanja stogodišnjice Rumunske patrijaršije svim spozorima, anonimnim donatorima i ljudima koji su želeli da im se ime spomene u Svetom Oltaru.

Pravoslavna crkva je želela da osvešta ikone Nacionalne katedrale kada se obeležava 100 godina od proglašena Crkve Patrijaršijom. Ove godine navršava i 140 godina od kada je Rumunska pravoslavna crkva stekla autokefalnost.