Dezinformacije u onlaj sferi (17.05.2024)

Zasnovan na sedam ključnih principa, plan UNESCO-a o suzbijanju galopirajućeg širenja dezinformisanja u onlajn zoni i govora mržnje ima za cilj odbranu integriteta demokratskih procesa i globalnog informacionog pejzaža.

Corina Cristea и Mircea Mihai, 17.05.2024, 16:32

Dezinformacije u onlaj sferi (17.05.2024)

Zasnovan na sedam ključnih principa, plan UNESCO-a o suzbijanju galopirajućeg širenja dezinformisanja u onlajn zoni i govora mržnje ima za cilj odbranu integriteta demokratskih procesa i globalnog informacionog pejzaža. Plan je rezultat osamnaestomesečnih konsultacija bez presedana i više od 10 000 doprinosa iz 134 države. ,,Potrebni su hitni propisi, lažne informacije i govor mržnje u onlajnu, uzbrzani i naduvani na društvenim platformama, predstavljaju ,,veliku opasnost za socijalnu koheziju, mir i stabilnost“, izjavila je Odri Azule, generalna direktorka UNESCO-a. Sondažu koju je naručila Organizacija ujedinjenih nacija za obrazovanje, nauku i kulturu i uradila Institut za ispitivanje javnog mnjenja Ipsos u 16 država u kojima se ove godine održavaju izbori, uključujući SAD, pokazuje da se 56% korisnika interneta oslanja prvenstveno na društvene mreže odakle se informišu, pocenat daleko veći od informisanja sa tv ekrana i iz tradicionalnih medija. Ovaj prelazak na društvene medije kao dominantan izvor vesti izaziva zabrinutost zbog niskog stepena poverenja u ove informacije u odnosu na tradiocionalne medije. Više od 85% ispitanika izrazilo je duboku zabrinutost u vezi sa posledicama onlajn dezinformisanja, a od ovih 87% smatra da je ova situacija već izazvala štetu političkom pejzažu. Društvene platforme identifikovane su kao glavno pogodno tlo za reprodukciju lažnih informacija u svih 16 analiziranih država, a 68% ispitanika smatra da su ove platforme glavni krivci. U uslovima aktuelne geopolitičke i bezbednosne krize i ovogodišnjih izbora, lažne vesti šire se većom brzinom nego proverene vesti, tako da su ljudi više izloženi dezinformacijama nego kredibilnim izvorima, izjavio je za Radio Rumunija univerzitetski profesor Antonio Momok sa Fakulteta za novinarstvo i nauke komuniciranja. U analizi načina komuniciranja u onlajn sferi gost Radio Rumunija govorio je kako se mediji prilagodjavaju izazovima. Društveni mediji su najveće opasnosti kada je reč o širenju lažnih vesti: ,,Postoje mnoge studije raznih društvenih mreža-Tvitera, Fejsbuka, Istagrama, Tik Toka- studije koje pokazuju da se više šire lažne vesti od proverenih. Ovo je statistički provereno. Mnogo više ljudi ima sanšu da pročita lažne vesti od proverenih, mnogi nailaze na teorije zavere. Na Tik Toku nailazimo na teorije zavere svake sekunde, na priče koje objašnjavaju i izmišljanju istorijske dogadjaje, tradicije. Da ne govorimo o deepfake itd. Algoritmi pružaju informacije koje privlače pažnju, koje nas drže vezane za platforme i generišu na ovaj način prihode-algoritmi obavljaju njihov zadatak, u ovom trenutku motori pretraživanja, vestačka inteligencija praktično monetizuju za Google, za Facebook. Ono što se tamo tumači, naduvava i širi su pre svega naši osećaji frustracije, mržnje, gneva i naša osveta komentarima i reakcijama na društvene mreže.“

Sve ove informacije, ove teorije i ove lažne vesti ne samo da nas drže kao taoce, već nam jačaju uverenje i teraju da glasamo protiv jednog celog sistema.“ Jasno je da je tradicionalno novinarstvo pogodjeno digitalnim platformama, ali javna štampa, radio i televizija treba da se prilagodjavaju i to brzo novim trendovima i da budu prisutni u digitalnoj sferi sa korektnim i kvalitetnim informacijama, kaže Antonio Momok: ,, Napravio sam studiju o internet i televizijskoj potrošnji pre i posle pandemije. Tv potrošnja je pre, za vreme i posle pandemije povećana. Mi polazimo od preduslova da je internet potrošnja povećana, ali internet potrošnja nije imala kako da se poveća. Sigurno da su ljudi koristili mnogo internet u vreme pandemije jer su bili blokirani u stanovima, ali sa tačke potrošnje informacija, vesti su se proveravale na radiju i televiziji ili u štampi. Sa ove tačke gledišta televizija i radio su i dalje mediji od poverenja. Rumuni znaju da u ovim ustanovama rade profesionalni novinari i ako žele da imaju kvalitetne vesti otvaraju radio ili tv. Bez sumnje da i na alternativnim platformama u poslednje vreme radi sve veći broj profesionalnih novinara, ali radio i tv privlače publiku i komuniciraju i u onlajn zoni. Internet je samo druga oblast u koju se može ispoljavati kvalitetno novinarstvo.“

Medijsko vaspitanje koje te uči odakle treba uzeti informacije i izvore vesti, kritičko rasudjivanje kao i opšta kultura su vrednosti u borbi sa dezinformisanjem u onlajn zoni. U kontekstu sve veće izloženosti dezinformacijama u zoni onlajna, tradicionalna štampa može da bude faktor ravnoteže.