Kako se crta mapa
Delimitacija regiona je medjutim usporila ovaj proces. Madjarska zajednica, koncentrisana u centralnom delu zemlje, u županijama Hargita Kovasna i Moriš inistira na formiranju jednog regiona, ali politički faktori u Bukureštu odlučno odbacuju regionalizaciju na etničkim osnovama. Podpredsednik Liviju Dragnea je nedavno saopštio da startuje proces izrade zakonskog okvira za decentralizaciju i administrativnu regionalizaciju Prema rečima Dragne, koji će rukovoditi medjuministarskim komitetom nadležan za analize , studije i izveštaje Konsultativnog saveta eksperata, političara, članova lokalne administracije i predstavnika gradjanskog društva- projekat bi mogao da se završi 1. jula. Generalni director jednog od 8 predvidjenih regiona Simion Krecu smatra da će ovaj proces trajati duži period:” Ovaj proces regionalizacije, po mojoj oceni, se neće završiti u naredne 2 godine. U ovom periodu treba da se radi na osnivanju administrativnih regiona kako bi ovi efikasno funkcionisali. Problema ima svuda, počev od utvrdjivanja administrativnih prestonica i načina na koji će se praktično upravljati regionima u ovom prelaznom roku od 2014. do 2016. godine do narednih izbora, kada će se najverovatnije održati i regionalni izbori.”
România Internațional, 01.03.2013, 12:30
Simion Krecu zalaže se istovremeno i za široku konsultaciju koja bi osigurala uspešnost procesa. Ovo misljenje deli i Dijana Janku , doctor administrativnih nauka, koja je u intervju za Radio Rumunija inistirala na tome da faktori koji učestvuju u izradi zakonskog i organizatorskog okvira ne zaborave na gradanina -glavnog korisnika reforme:” Na regionalizaciju se sada više gleda kao na tehničko rešenje. Čini mi se da bi trebalo da razgovaramo o dodatoj vrednosti ovakve vrste upravljanja koja je mnogo bliža čoveku. Pored pitanja nadležnosti za odredjenu oblast i odgovornosti za proces privlačenja evropskih fondova, mislim da je veoma važno ko je odgovoran ako stvari krenu loše.”
Principi administrativne regionalizacije, usvojeni na sednici vlade ,predvidjaju da će budući regioni imati po jednog Saveta I predsednika izabranih na izborima. Ovi će upravljati lokalnim budžetima, evropskim fondovima i fondovima izdvojenim iz drzavnog budžeta i raspolagaće širim nadležnostima u odnosu na sadasnje županijske vlasti. Broj konfiguracija i nacin funkcionisanja novih teritorijalnih entiteta definisaće na javnoj konsultaciji. Ako se županije neće ukinuti, nameće se pitanje dali će se administrativna struktura komplikovati umesto da se pojednostavi? Dijana Janku odgovara:” Uvek postoji ova zabrinutost. U Evropskoj uniji postoji veći broj inicijativa za ponovnu centralizaciju nego za decentralizaciju. Sve češće se čuju glasovi o medjugradskim aranžmanima, teritorijalnim grupacijama koje se često prosiruju i van drzavne granice ali u istoj meri postoje i drugi slučajevi. Imamo slučaj Slovačke, gde je došlo do neverovatne teritorijalne fragmentacije, ali sudeci po ekonomskim rezultatima izgleda da je u Slovackoj ovo rešenje najadekvatnije.”
Dijana Janku je spomenula i druge evropske modele iz kojih bi se Rumunija inspirisati:” Kada govorimo o uspešnim modelima postoje opšte norme, osnovni princip i po mojoj oceni vladavina treba da bude što bliža pojedincu. Gledam šta se sa teritorijalnim reformama dešava u Danskoj ili u Švedskoj kao i na nacin na koji funkcionise, u nešto centralizovanijem maniru, Holandija. Česka ima interesantan model višestepene vladavine.”
Danas smo predstavili smo nekoliko modela iz kojih bi se Bukurest mogao inspirisati i primeniti u praksi vodeći računa o specifičnostima rumunskih zajednica i očekivanjima od reforme.
