Uvoz radne snage (02.05.2025)
Prema statističkim podacima u poslednjim godinama uvoz radne snage u Rumuniji bio je u uzlaznom trendu, kao inače i u mnogim drugim evropskim državama.
Corina Cristea и Mircea Mihai, 02.05.2025, 00:00
Prema statističkim podacima u poslednjim godinama uvoz radne snage u Rumuniji bio je u uzlaznom trendu, kao inače i u mnogim drugim evropskim državama. Ako je u Rumuniji pre 10 godina registrovano 20 000 vanevropskih radnika, ove godine broj je mnogo veći. U vreme kada je Rumunija najveći izvoznik radne snage u Evropskoj uniji, svake godine Bukurešt odobrava veliki broj dozvola za rad radnicima van Evropske unije, posebno iz azijskih država. ,,Kriza radne snage je realnost’’-tvrde predstavnici Ministarstva rada u Bukureštu sa napomenom da je deficit radne snage posebno izražen u gradjevinarstvu, trgovini ili ugostiteljstvu. Kontingent novoprihvaćenih stranih radnika na domaćem tržištu radne snage utvrdjuje se krajem godine, posle konsultacija sa poslovnim krugovima i analize stepena ranije odobrenih dozvola za rad. O prisustvu stranih radnika na domaćem tržištu i o prednostima zapošljavanja stranaca, bivša ministarka rada Violeta Aleksandru je izjavila reporteru Radio Rumunija: ,,Ovo je naša potreba, jer njihov dolazak pokriva zone u kojima postoji deficit radne snage. Njihovim radom oni nam ponmažu u zonama kao što su na primer saobraćaj, gde rade mnogi strani radnici ili kurirska dostava. Najveći broj stranih radnika je zaposlen u gradjevinarstvu. Šta država dobija zapošljavanjem stranaca? U prvom redu ovi plaćaju doprinose za penszijski i zdravstveni sistem, porez na rad u zavisnosti od ugovora sa državom iz koje dolaze.’’
Prošle godine najveći broj radnika van Evropske unije došao je iz Nepala, Šri Lanke, Indije i Bangladeša. Za ovu godinu utvrdjen je kontingent od 100 000 radnika na rumunskom tržištu rata. Prema procenama Ministarstva rada broj zaposlenih ili detaširanih radnika u Rumuniji je ove godine od oko 1,25% ukupnog broja radne snege. Vanevropski radnici dolaze posredstvom ovlašćenih firmi, procedure su veoma jasne i ako vanevropski radnik želi i dalje da radi u Rumuniji ili ako je pronašao drugo radno mesto kod drugog poslodavca, sve neophodne dozvole treba da pribavi novi poslodavac, da bi Generalni inspektorat za migraciju imao jasnu sliku prelaska radnika od jednog do drugog poslodavca, precizira Violeta Aleksandru. Da li dolazak vanevropskih radnika na rumunsko tržište rada utiče na rumunsko društvo?. Sociolog Dan Petre objašnjava: ,,Bez sumnje, u prvom redu jer do sada nismo se suočili sa ovom pojavom i sada učimo kako da živimo sa širokim segmentom ljudi koji pripadaju raznim kulturama. Nije isključeno da se naše gostoprinstvo na neki način nadje pred iskušenjem. Situacija će biti pod snažnim uticajem ekonomskih tokova. Da li će društvo imati probleme sa apsorpcijom ili će odbijati druđtvenu integraciju. Teško je reći u ovom trenutku u kom će se pravcu odvijati stvari’’.
Rumunija nije izuzetak, kaže Kosmin Bojandjiu, izvršni director Evropske agencije za rad: ,,Na evropskom nivou ista situacija je primećena u svim evropskim državama-raste broj radnika iz trećih zemalja i deficit radne snage u mnogim oblastima:u drumskom saobraćaju, gradjevinarstvu, ugostiteljstvu, sektoru zbrinjavanja starih osoba. Ovaj problem je sve izraženiji. Pravila svake države, u zavisnosti od potreba, treba da budu korektno primenjena. U slučaju Rumunije važno je da radnici koji ovde dolaze ostanu ovde i da ne odlaze u druge države iz raznih povoda.’’
Ulaskom Rumunije u Šengensku zonu, deo radnika iz trećih država odlazi na zapad zbog većih primanja, upozoravaju predstavnici agencija koje regrutuju radnu snagu. Prema ovom izvoru u junu 2024. godine nakon manje od dva i po meseca od ulaska Rumunije u Šengen aerodromima, oko 35-40% stranih radnika je napustilo Rumuniju. Njihov broj je najverovatnije u porastu posle punog ulaska naše zemlje u Šengen.
