Vežbe za telo i um (09.05.2025)

Vežbe, fizički napor uopšte pomažu telu da oslobodi dopamin – supstancu koju mozak koristi da prenese osećaj zadovoljstva i sreće. Pored trenutnog efekta, vežbanje donosi i dugoročne benefite, sa korelacijama između fizičke vežbe i mentalnog blagostanja

Dragana Diamandi и Corina Cristea, 09.05.2025, 11:15

Vežbe, fizički napor uopšte pomažu telu da oslobodi dopamin – supstancu koju mozak koristi da prenese osećaj zadovoljstva i sreće. Pored trenutnog efekta, vežbanje donosi i dugoročne benefite, sa korelacijama između fizičke vežbe i mentalnog blagostanja. Istraživanja su pokazala da svaka vrsta vežbanja direktno utiče na različite delove mozga, dovodeći do promena u specifičnim mentalnim funkcijama.
Tako, vežbe sa tegovima pomažu u stimulaciji sposobnosti izgradnje složenog rezonovanja, neophodnog za rešavanje problema ili istovremeno obavljanje više zadataka. Za oslobađanje od stresa, straha, anksioznosti i briga preporučuje se joga, dok, prema mišljenju stručnjaka, treninzi visokog intenziteta u intervalima smanjuju nivo hormona koji u mozgu izaziva osećaj gladi.
Kardio vežbe su povezane s hipokampusom, delom mozga koji, između ostalog, kontroliše pamćenje, dok timski sportovi utiču na više regija mozga, podstičući sposobnost koncentracije, svest o prostori i veštinu multitaskinga. Zaključak, naravno, nije nov – potvrđuje ga i latinska izreka „mens sana in corpore sano“, koju koriste kao moto brojne međunarodne zdravstvene institucije.
Svaka osoba ima svoj genetski profil i, u zavisnosti od toga, potrebna joj je prilagođena fizička aktivnost, ishrana i stil života. Ovo je premisa sa koje je Mihaj Dragomir, lekar prevencije i održavanja zdravlja, majstor sporta i specijalista za ishranu, postavio temelje specijalizovanog centra.

„Mi se bavimo upravo time – u okviru našeg centra za izvrsnost razvili smo odgovarajuću tipologiju kako bismo svakoj osobi mogli da ponudimo personalizovan oblik kretanja, u skladu s njenim genetskim profilom. Svakom živom biću je potreban neki oblik kretanja. Međutim, on mora da bude kompatabilan sa ‘tipologijom izrade’, kako sam već naveo. Postoji stvarna razlika koju, nažalost, većina ljudi ne poznaje – ne prave razliku između sporta i fizičke aktivnosti. Sport podrazumeva takmičenje od samog početka. Svi smo različiti. Stoga, ne mogu svi da budu jednako dobro u određenom sportu. Kada je reč o kretanju, ono predstavlja personalizovanu tipologiju koja mora biti strogo prilagođena karakteristikama svake osobe. Na primer, za neke ljude izuzetno korisna može biti i obična šetnja.“

Važno je vežbati – jedan je od sastojaka u receptu za dug i kvalitetan život, pored zdrave ishrane, smanjenja nivoa stresa i adekvatnog odmora. Nekontrolisana ishrana dovodi do metaboličkog disbalans koji dovodi do gojaznosti i svih povezanih bolesti. A pomeranje starosne granice u kojoj se ovo stanje javlja, kao i pritisak na zdravstveni sistem su dva aspekta koja ne smemo zanemariti. Mihaj Dragomir, lekar za prevenciju i održavanje zdravlja:

„Gojaznost je, u stvari, rezultat, efekat postojećeg stanja u telu. Naučili smo, a i društvo nas uči, da gojaznost znači da mnogo jedemo i zato smo debeli ili gojazni. Ne. Nepravilna ishrana, zaista, utiče na određene organe, uglavnom na jetru i pankreas. Nakon toga, stvara štetne efekte na žučnu kesu, koja više ne može da vari masti. I tu se javlja problematični fenomen. Jer sve što progutamo ostaje na nivou creva, na nivou ileuma, gde se hrana više ne metaboliše pravilno. Što duže ostaju u crevima, to se više pretvaraju u ostatke, u trulež. Nakon toga, javljaju se problemi sa evakuacijom, na koje većina ljudi ne obraća pažnju. Gde odlaze ovi ostaci? Pretvaraju se u toksine, koji potom počinju da oštećuju organe. Tu se pojavljuje fenomen nadimanja, nelagodnosti, gasova, hiperaciditeta i gojaznosti.“

Da bi izbegli ovu situaciju, prevencija je važna, kaže specijalista za ishranu Mihaj Dragomir, skrećući pažnju na značaj hidratacije, jer, kako on ističe, voda je neophodna za sve hemijske i fiziološke procese u organizmu. Najmanje 1,5 litar dnevno. A nakon što se hidriramo, Mihaj Dragomir kaže:

„Moramo malo obratiti pažnju na ishranu. Navikli smo da, kad jedemo, stavljamo mnogo različitih stvari na sto. Dakle, već u startu pravimo grešku. Moramo se naviknuti da jedemo samo jednu vrstu jela po obroku. Zašto? Zato što treba dati oragnizmu vremena da započne proces metabolizma. Od trenutka kada unesemo hranu, tek nakon otprilike 20 minuta počinje njena razgradnja. Bitan je i tip namirnice. Jer, na primer, ako je reč o vrsti ugljenih hidrata sa sporom apsorpcijom i ako već postoji neko oboljenje u organizmu, proces metabolizacije može da traje i do 48–72 sata.”

San je takođe veoma važan, jer je to period oporavka, tokom kojeg se jetra mora regenerisati na ćelijskom nivou, eliminišući sve ostatke i toksine iz tela. Nažalost, kaže Mihaj Dragomir, više od 70% stanovništva se suočava sa nedostatkom sna. I, na kraju, ali ne i najmanje važno, važno je da nam je um stalno zauzet, da pronađemo nešto čime ćemo se baviti, na taj način možemo doprineti prevenciji Alchajmerove bolesti i drugih sličnih oboljenja.