Da li je Rumuna sve manje i da li su stariji? (07.10.2026)

Na dan 1. januara 2026. godine, Rumunija je imala 19.041.322 stanovnika sa prebivalištem u zemlji, pokazuju preliminarni podaci koje je krajem avgusta objavio Nacionalni institut za statistiku.

Dragana Diamandi и Roxana Vasile, 07.10.2026, 15:00

Na dan 1. januara 2026. godine, Rumunija je imala 19.041.322 stanovnika sa prebivalištem u zemlji, pokazuju preliminarni podaci koje je krajem avgusta objavio Nacionalni institut za statistiku. Pod rezidentnim stanovništvom podrazumevaju se sve osobe sa rumunskim ili stranim državljanstvom, kao i osobe bez državljanstva, koje uobičajeno borave u Rumuniji najmanje 12 meseci.
Za samo godinu dana, statističari su evidentirali svega 1.829 stanovnika manje, što je veoma mala razlika u odnosu na ukupnu veličinu stanovništva. Međutim, dve komponente koje su dovele do ovog rezultata mere se stotinama hiljada ljudi.
Konkretno, Rumunija je izgubila oko 104.000 stanovnika zbog razlike između broja rođenih i umrlih. Taj deficit je, međutim, gotovo u potpunosti nadoknađen pozitivnim migracionim saldom, od oko 102 dve.000 ljudi.
Ova promena je utoliko značajnija za zemlju čiji je demografski razvoj tokom poslednjih decenija bio snažno povezan sa odlaskom Rumuna u inostranstvo.
Sada migracioni bilans pokazuje suprotan trend: broj onih koji su došli ili se vratili da žive u Rumuniji – imigranata – bio je veći od broja onih koji su otišli iz zemlje – emigranata.
I odlasci i dolasci uglavnom se odnose na radno aktivno stanovništvo, a najveći migracioni tokovi zabeleženi su među mlađim i sredovečnim odraslim osobama.
Muškarci su bili većina i među emigrantima, sa 57,9 odsto, i među imigrantima, gde su činili 58,6 odsto.
To znači da migracije utiču ne samo na ukupan broj stanovnika, već i na veličinu populacije u radnom dobu.
Istovremeno, od nešto više od 19 miliona stanovnika, udeo ljudi starijih od 65 godina porastao je na 20,5 odsto. Udeo dece mlađe od 15 godina smanjen je na 15,1 odsto.
Rezultat je, dakle, pogoršanje odnosa između ove dve generacije – na 100 dece dolazi gotovo 136 starijih osoba.
I, na kraju, Rumunija nastavlja da gubi demografski potencijal: broj novorođenih smanjen je za više od četiri odsto u odnosu na prethodnu godinu, dok je u poređenju sa stanjem od pre deset godina pad gotovo 33 odsto.
Profesor univerziteta, sociolog i stručnjak za demografiju i migracije Dumitru Sandu kaže za Radio Rumunija da situacija nije toliko ozbiljna koliko bi na prvi pogled moglo da izgleda:

„Stvari se menjaju iz mnogo razloga. Rumunija je zemlja koja se menja i nije jedina koja se suočava sa ovakvim problemima. Zato bih, da tako kažem, najpre pokušao da smirim situaciju, jer problemi nisu toliko ozbiljni.
Na primer, starenje stanovništva jeste problem, bez ikakve sumnje, ali Rumunija nije evropska zemlja sa najizraženijim starenjem stanovništva.
Natalitet opada, ali ne više nego, recimo, u Japanu, koji je daleko, daleko ispred nas po tom pitanju.
Sve što smo pomenuli – starenje stanovništva, natalitet, migracije – jesu problemi. Ali šta da radimo? Odmah moramo da razmišljamo o rešenjima, o sredstvima i o tome kako možemo da odgovorimo na ove izazove.“
Prema mišljenju profesora Dumitrua Sandua, između ostalog, potrebno je bolje funkcionisanje državnih institucija:
„Potrebna nam je zajednička tačka za sve ove probleme – za starenje stanovništva, za pad nataliteta i za odlazak ljudi iz zemlje, odnosno emigraciju.
Jedna od zajedničkih tačaka za sve ove probleme jesu institucije. Institucije treba urediti tako da funkcionišu bolje.
Pre više godina vodio sam istraživanje na području Madrida, upravo na temu: kako podstaći Rumune u Španiji da se vrate u zemlju.
I jedan od odgovora koji je tada bio važan, a važan je i danas, i kada govorimo o migracijama i kada govorimo o natalitetu – dok je starenje stanovništva sekundarni fenomen – jeste da institucije u Rumuniji treba da funkcionišu tako da budu uporedive sa onima u Velikoj Britaniji, Nemačkoj, Francuskoj, Španiji i drugim zemljama.
Iza sebe imam istraživanja i podatke koji porede različite zemlje. U jednom istraživanju Evrobarometra ljudima je postavljeno pitanje: „Pod kojim uslovima biste ostali u svojoj zemlji?“
Jer nije dovoljno samo vratiti se u zemlju, potrebno je i ostati.
A da biste ostali u zemlji, potrebno je manje korupcije. To ne kažem ja, to govore ljudi, zar ne?
To znači institucije koje funkcionišu bolje, efikasnije i transparentnije.“

Zatim, kaže stručnjak za demografiju i migracije, još jedno rešenje predstavljaju radna mesta – odnosno prihodi, ali i profesionalne mogućnosti – koje moraju da prate vreme u kojem živimo.
Dumitru Sandu:
„Rekao sam da je zaposlenje još jedna zajednička tačka, jedan od stubova povećanja nataliteta i jedan od stubova povratka ljudi u zemlju. Svi govore o prihodima.
Pogledajte, na primer, slučaj lekara. Pre nekoliko godina povećali smo plate lekarima, a lekari i dalje odlaze iz zemlje. Zašto? Jednostavno zato što su mogućnosti za profesionalno usavršavanje u inostranstvu drugačije.“
Nažalost, umesto traženja i primene rešenja koja bi dala jasne rezultate, u Rumuniji je u javnom prostoru veoma prisutno jalovo jadikovanje – zašto se broj stanovnika smanjuje, šta se dešava sa selima koja ostaju prazna, zašto je natalitet nizak, a migracija velika i tako dalje.
Ako se beskonačno žalimo, ništa nećemo rešiti, kaže sociolog, profesor univerziteta Dumitru Sandu:

„Rumunija će izgledati onako kako budemo umeli da delujemo. Ideja da postoji neka neizbežna sudbina jeste pogrešna. Ne postoji nikakva neizbežna sudbina. Jednostavno, Rumunija može izgledati mnogo gore, ali može izgledati i mnogo bolje. I opet bih naveo jedan primer – evropske fondove. Koristimo ih za sve i dobro je što ih koristimo, ali ne i za vraćanje ljudi u zemlju. Mi trenutno imamo oko 4,5 do 5 miliona rumunskih državljana u inostranstvu. Želim da vam kažem da rumunski državljani u inostranstvu praktično predstavljaju jedno od bogatstava naše zemlje. To su ljudi koji imaju kritičko mišljenje. Broj poslanika koji predstavljaju dijasporu u Parlamentu Rumunije približno je jednak broju poslanika koji predstavljaju okruge poput Kalarašija, Ilfova i Jalomice — dakle, manje okruge. To nije moguće!

Međutim, ako se bude samo žalilo, ako se ništa ne bude preduzimalo i bude čekalo, do 2080. godine Rumunija bi mogla da ima 3,4 miliona stanovnika manje. Istovremeno, četvrtina stanovništva bila bi starija od 65 godina.