Spasimo decu – Digitalno blagostanje dece u Rumuniji (21.10.2026)

Program organizacija „Spasimo decu“ i Fondacije „Vodafon“ omogućio je digitalno obrazovanje za više od 21.000 učenika u Rumuniji.

Dragana Diamandi и Ion Puican, 21.10.2026, 13:00

Program organizacija „Spasimo decu“ i Fondacije „Vodafon“ omogućio je digitalno obrazovanje za više od 21.000 učenika u Rumuniji. Mnoga deca u Rumuniji osećaju nedostatak vremena provedenog sa porodicom, odmora i aktivnosti na otvorenom. Koliko vremena detetu preostaje za sebe kada se završi školski dan? To je pitanje u osnovi ankete koju je organizacija „Spasimo decu“ sprovela na uzorku od gotovo 1.500 dece uzrasta od 9 do 16 godina.
Anketa oslikava jednu generaciju rastrzanu između školskih zahteva i privlačnosti ekrana. Zaključak je jednostavan: svako treće dete želi više vremena sa porodicom i više sati provedenih na otvorenom. Gotovo polovina dece kaže da im je potrebno više sna.
Jedno dete provodi oko osam sati dnevno za obaveze vezena za školu i domaće zadatke, dok se ta brojka za četvoro od desetoro dece penje na deset sati dnevno. Tome treba dodati i privatne časove: gotovo polovina dece pohađa dodatne časove, a taj procenat približava se 60 odsto u Bukureštu i velikim gradovima.
U takvim okolnostima, slobodno vreme drastično se smanjuje. O tome kako izgleda jedan dan u životu deteta školskog uzrasta i šta pokazuje sprovedena anketa govori izvršna predsednica organizacije „Spasimo decu“, Gabrijela Aleksandresku.
„Naša anketa pokazuje da jedan dan tokom školske godine najčešće izgleda ovako: deca provode pet do šest sati u školi, a manje od sat vremena putuju do škole ili se vraćaju iz nje. Jedan do dva sata izdvajaju za domaće zadatke i učenje. Tri do četiri sata provode surfujući internetom, komunicirajući sa prijateljima ili igrajući igrice na internetu, dok jedan sat, najviše dva, provode u neposrednom kontaktu i druženju sa porodicom. Drugim rečima, u najčešćem slučaju dete provodi oko osam sati dnevno u školi i u pripremi školskih zadataka, medjutim, kod četvoro od desetoro dece vreme posvećeno školi i domaćim zadacima iznosi deset sati dnevno.
Ako posmatramo isključivo vreme koje deca posvećuju kontaktu sa porodicom, primećujemo da gotovo polovina njih za to izdvaja najviše dva sata. Zato ne čudi što svako treće dete želi više vremena za druženje sa porodicom. Tako nam pomenuta anketa pokazuje da gotovo troje od petoro dece kaže da samo odlučuje kako će provoditi slobodno vreme, dok još 30 odsto navodi da tu odluku donosi u dogovoru sa roditeljima. Kao što se moglo očekivati, uključenost roditelja u odlučivanje o tome kako dete provodi slobodno vreme opada sa uzrastom – sa 82 odsto kod dece u nižim razredima osnovne škole na 22 odsto kod srednjoškolaca.“
Koje su glavne posledice preopterećenosti školskim obavezama, domaćim zadacima i privatnim časovima po emocionalno i psihičko stanje dece? Govori Gabrijela Aleksandresku.
„Deca nam govore da se osećaju umorno. Uostalom, kada ih pitamo kojim bi aktivnostima želeli da posvete više vremena, gotovo svako drugo dete kaže da bi želelo da ima više vremena za spavanje. Ova preopterećenost odražava se i na emocionalno stanje dece. Četvrtina dece često se oseća tužno, a trećina kaže da se retko ili veoma retko oseća entuzijastično. Anksioznost je najrasprostranjeniji poremećaj mentalnog zdravlja među decom. Slede emocionalni poremećaji i teškoće u porodičnim odnosima. Mnoga deca, na primer, prolaze kroz razvod roditelja. Tu su i poremećaji u učenju, zavisnost od ekrana, pa čak i zloupotreba psihoaktivnih supstanci i pokušaji samoubistva.“
Tri četvrtine dece provodi manje od pet sati nedeljno na otvorenom, odnosno manje od jednog sata dnevno, dok 13 odsto uopšte ne izlazi napolje.
Ekrani zauzimaju sve više prostora: 62 odsto dece provodi na internetu najmanje tri sata dnevno, a četvrtina njih više od šest sati. Što su deca starija, to više vremena provode na internetu.
Šta roditelji preduzimaju po tom pitanju? Govori Gabrijela Aleksandresku, izvršna predsednica organizacije „Spasimo decu“.
Gabrijela Aleksandresku: „Samo jedan od deset roditelja ograničava vreme koje deca provode na internetu pomoću aplikacije. 25 odsto roditelja odgovorilo nam je da to čini verbalno. Kod gotovo osmoro od desetoro dece starije od 12 godina roditelji ni na koji način ne ograničavaju pristup internet-stranicama koje deca posećuju. Gotovo četvrtina dece rekla nam je i da koristi aplikacije kako bi sakrila svoje aktivnosti na internetu, tako da roditelji ne shvate da su, umesto da čitaju ili uče, za računarom.“
Trećina dece ne čita ništa izvan školskog programa, a trećina se tokom uobičajene nedelje uopšte ne bavi sportom. Kako se ovaj trend može promeniti?
Gabrijela Aleksandresku: „Kada je reč o čitanju, cilj naše ankete bio je da proceni slobodno čitanje iz zadovoljstva. Otkrili smo da 30 odsto dece uopšte ne odvaja vreme za takvo čitanje, dok oni koji čitaju uglavnom tome posvećuju manje od dva sata nedeljno. Kada je reč o aktivnostima na otvorenom, naše istraživanje pokazalo je da 75 odsto dece provodi manje od pet sati nedeljno u aktivnostima na otvorenom. U proseku, to je manje od jednog sata dnevno.“
Postoje li značajne razlike između dece iz velikih gradova i dece iz ruralnih sredina kada je reč o školskom pritisku i slobodnom vremenu? Odgovara Gabrijela Aleksandresku: „Istraživanje organizacije „Spasimo decu“ istaklo je nekoliko razlika između dece u ruralnim područjima i one u velikim gradovima. Stoga se vreme posvećeno domaćim zadacima razlikuje. Ako 4 od 10 učenika u Bukureštu ili velikim gradovima dnevno posvećuju više od tri sata domaćim zadacima, samo trećina učenika u ruralnim područjima je u ovoj situaciji.“
Koje mere predlaže organizacija „Spasimo decu“? Objašnjava Gabrijela Aleksandresku, izvršna predsednica ove organizacije.
Gabrijela Aleksandresku: „Mislim da je veoma važno da pažljivo razmotrimo mere koje predlažu sama deca. Prvo, vreme za odmor, hobije i lični razvoj. Žele uravnoteženiji školski raspored. Drugo, da im se pomogne da manje vremena provode pred ekranima, a više u stvarnim aktivnostima, odnosno da imaju mogućnost izbora. Treće, pristup psihološkom savetovanju. Kada je reč o pravu na zaštitu i bezbednosti na internetu, deca su nam rekla da su im potrebni savremeni programi digitalnog obrazovanja i da bezbednost na internetu treba da postane nacionalni prioritet. Potrebne su im i jasne informacije o posledicama prekomerne upotrebe telefona, kako za decu tako i za roditelje.“
Anketa organizacije „Spasimo decu“ ne ukazuje na krivce, već postavlja pitanje koje bi svi trebalo da sebi postavimo – i roditelji, i nastavnici, i čitava zajednica: kako deci i adolescentima ponovo omogućiti prostor da uživaju u detinjstvu, da se igraju i da budu zajedno?