Ko održava kulturu živom? (24.06.2026)

Rumunija je 2026. godine za kulturu, kroz budžet Ministarstva kulture, izdvojila oko 1,44 milijarde leja, odnosno približno 277 miliona evra, što predstavlja manje od 0,1 odsto bruto domaćeg proizvoda.

Dragana Diamandi и Iulia Hau, 24.06.2026, 10:45

Rumunija je 2026. godine za kulturu, kroz budžet Ministarstva kulture, izdvojila oko 1,44 milijarde leja, odnosno približno 277 miliona evra, što predstavlja manje od 0,1 odsto bruto domaćeg proizvoda. Uprkos ograničenim sredstvima, rumunski umetnici i kulturni radnici nastavljaju da ostvaruju zapažene rezultate na evropskoj sceni.
Tako je ove godine zamak Banfi u mestu Reskruči osvojio nagradu Europa Nostra, najprestižnije evropsko priznanje u oblasti kulturnog nasleđa.
Miruna Gaman, doktorandkinja kulturnih studija i menadžerka projekata programa Horizont Evropa, smatra da kultura obuhvata sve ono što ljudi stvaraju i izražavaju, a ne samo aktivnosti vezane za određene stručne oblasti.
Miruna Gaman:
„Samo ako želite da naučno, što objektivnije analizirate fenomene na nivou društva. Međutim, na individualnom ili nivou zajednice, svako može biti stvaralac kulture, ali i njen konzument. Problem nastaje onda kada se određeni oblici ljudskog izražavanja, pojedini kreativni činovi ili kulturni proizvodi ne smatraju delom kulture samo zato što prenose poruke sa kojima se neke društvene grupe ne slažu. A ipak, svi oni govore nešto o interesovanjima i brigama određenih ljudi u datom trenutku. Oni nam pokazuju kako izgleda jedno društvo ili njegov deo, na određenom mestu i u određenim okolnostima.“
Miruna Gaman nudi primer manela – muzički pravac koji često izaziva polemike i deli javnost, ali koji je, bez obzira na različita mišljenja, rezultat složenog stvaralačkog procesa, sa dugom istorijom, koji govori o brigama i temama od interesa određenih društvenih grupa. Na pitanje zašto je kultura važna, Miruna Gaman odgovara Miruna Gaman:„Pre svega, ako pogledamo šta funkcionalno društvo, pored ove čvrste infrastrukture, recimo, funkcionalnog transporta, zdravstvene infrastrukture, bolnica iz kojih ne izlazite bolesniji nego što ste ušli, i drugih koje pokrivaju vaše osnovne potrebe, funkcionalno društvo se zasniva na obrazovanju i kulturi. Ako pogledamo plate kustosa muzeja, govorimo o ciframa negde oko 3.000 leja (oko 577 evra). To pokazuje koliko su budžetska izdvajanja mala i kako se stvara začarani krug. Kada ne možete da ponudite pristojne plate, ne možete ni da privučete mlade i obrazovane ljude sa novim idejama. Često se setim svojih kolega sa master studija iz oblasti kulturnog nasleđa i vidim koliko ih je uspelo da ostane u sistemu, a koliko je bilo prinuđeno da ode u druge profesije kako bi obezbedili egzistenciju.“
Situacija u muzejima smatra se ilustracijom problema sa kojima se suočava čitav kulturni sektor – niske zarade, mali broj radnih mesta i odlazak mladih stručnjaka u druge bolje plaćene oblasti.
Prema njenim rečima, mnogi kulturni radnici primorani su da, pored redovnog posla, rade na dodatnim projektima, sarađuju sa nevladinim organizacijama ili predaju na univerzitetima kako bi obezbedili dovoljno prihoda.
Nedavno istraživanje pokazalo je da samo 19 odsto kulturnih radnika u Rumuniji ostvaruje prihode dovoljne za pokrivanje osnovnih životnih potreba, dok čak 43 odsto radi i van sektora kulture kako bi dopunilo kućni budžet.
Isto istraživanje ukazuje i na zabrinjavajuće stanje mentalnog zdravlja zaposlenih u kulturi. Njihov prosečan indeks psihološkog blagostanja iznosi 49,5 poena na WHO-5 skali, što je znatno ispod evropskog proseka od 64 poena. Rezultat ispod 50 poena smatra se granicom ispod koje kvalitet života postaje ozbiljno ugrožen.
Drugim rečima, veliki broj ljudi koji stvaraju kulturu živi na granici između profesionalne posvećenosti i iscrpljenosti.
Miruna Gaman osvrnula se i na razvoj kulturnog preduzetništva. Iako podržava takve inicijative, smatra da problem nastaje kada one promovišu elitistički pristup, koji se pozicionira ,, nije za svakoga i kada je njihov glavni cilj ostvarivanje profita.
Miruna Gaman:
„Pitanje je šta se dalje radi sa tim profitom. Da li se deo vraća zajednici? Na primer, ako ste otvorili restoran ili bistro u nekoj zgradi, zašto ne biste obezbedili prostor koji bi mladi umetnici mogli besplatno da koriste za svoje prve projekte i nastupe?“
Još jedan problem koji Miruna Gaman ističe vezan je za različite linije javnog finansiranja. Ona govori o neravnopravnoj konkurenciji za bespovratna sredstva, u kojoj se male organizacije bore sa velikim državnim institucijama za isti novac. Miruna Gaman:
„Imate nevladine organizacije koje se bore sa javnim institucijama na istim linijama. To je kao borba Davida i Golijata za isti novac. Ne možete izjednačiti jednu organizaciju koja funkcioniše zahvaljujući troje volontera i jednom honorarcu sa nacionalnim muzejem koji ima zaposlene čiji je posao da pronalaze nove izvore finansiranja i razvijaju projekte. Njihove mogućnosti jednostavno nisu iste. Zato smatram da bi konkursi za nevladin sektor i javne institucije trebalo da budu odvojeni.“
Na kraju, Miruna Gaman ocenjuje da se kultura i dalje često doživljava kao nešto udaljeno i rezervisano za uski krug ljudi, a ne kao sastavni deo svakodnevnog života.
Prema njenom mišljenju, kultura može da pomogne ljudima da očuvaju mentalnu ravnotežu, bolje razumeju jedni druge i izgrade snažnije zajednice. Međutim, sve dok se bude posmatrala kao luksuz, a ne kao osnovna društvena potreba, biće teško očekivati veća budžetska izdvajanja i adekvatno vrednovanje rada onih koji je stvaraju.