Deca i digitalni svet
Pristup male dece internetu i digitalnoj tehnologiji je u zadnjim godinama jasna i sve češća pojava. Ne samo empirička percepcija, već i zvanični podatci potvrdjuju ovu stvar, saznali smo iz nedavne studije UNICEF-a: na svetskom nivou, mladi uzrasta od 15 do 24 godine predstavljaju najkonektiranija grupa na internetu, s obzirom da jedan od troje korisnika interneta je dete ili tinejdžer mladji od 18 godina. Njima internet donosi mnogo koristi, ali i opasnosti. Prema UNICEF-u, otprilike 29% mladih u celom svetu, odnosno oko 346 miliona osoba, nema pristup internetu. Primera radi, otprilike 60% mladih sa Afrike nije konektirano na internet u odnosu na 4% mladih Evropljana koji ima ograničen pristup internetu. Prema tome, pristup internetu postao je i orijentir ekonomskih i kulturnih razlika, primetio je Piter Bult, predstavnik UNICEF-a u Rumuniji: «Ova situacija pogadja posebno decu koja žive u izolovanim zonama ili nemaju internet zbog siromaštva, socijalnog isključenja ili teških situacija. U Rumuniji, jednoj od zemalja sa najbržom internet konekcijom, kada je reč o pristupu internetu ili broju osoba koje su ikada koristile internet primećujemo velike razlike izmedju zona sa raznim nivoima razvoja: ovaj procenat je 87,3% u zoni Bukurešta ili ispod 70% na severo-istoku zemlje, gde je siromaštvo naglašenije.»
Christine Leșcu, 27.12.2017, 11:46
Pristup male dece internetu i digitalnoj tehnologiji je u zadnjim godinama jasna i sve češća pojava. Ne samo empirička percepcija, već i zvanični podatci potvrdjuju ovu stvar, saznali smo iz nedavne studije UNICEF-a: na svetskom nivou, mladi uzrasta od 15 do 24 godine predstavljaju najkonektiranija grupa na internetu, s obzirom da jedan od troje korisnika interneta je dete ili tinejdžer mladji od 18 godina. Njima internet donosi mnogo koristi, ali i opasnosti. Prema UNICEF-u, otprilike 29% mladih u celom svetu, odnosno oko 346 miliona osoba, nema pristup internetu. Primera radi, otprilike 60% mladih sa Afrike nije konektirano na internet u odnosu na 4% mladih Evropljana koji ima ograničen pristup internetu. Prema tome, pristup internetu postao je i orijentir ekonomskih i kulturnih razlika, primetio je Piter Bult, predstavnik UNICEF-a u Rumuniji: «Ova situacija pogadja posebno decu koja žive u izolovanim zonama ili nemaju internet zbog siromaštva, socijalnog isključenja ili teških situacija. U Rumuniji, jednoj od zemalja sa najbržom internet konekcijom, kada je reč o pristupu internetu ili broju osoba koje su ikada koristile internet primećujemo velike razlike izmedju zona sa raznim nivoima razvoja: ovaj procenat je 87,3% u zoni Bukurešta ili ispod 70% na severo-istoku zemlje, gde je siromaštvo naglašenije.»
Digitalne razlike predstavljaju, dakle, razlog za zabrinutost zbog pristupa internetu sem onih već poznatih, kao što su onlajn nasilje i kriminal, na koje se odnosi Piter Bult: «Izmedju ostalog, možemo govoriti o onlajn zastraživanju i novim oblicima zloupotrebe, nasilja ili ekspolatacije dece, kao što su, na primer, materijali sa zlostavljenom decom. Posredstvom anonimnih i lažnih profila na društvenim mrežama i na nebezbednim forumima igara, napadači mogu lakše stupiti u kontakt sa decom, koja nisu svesna opasnosti koje joj prete. I u ovim slučajevima, vulnerabilna deca, kao što su ona sa niskim nivoom vaspitanja, izložena su većim rizicima.»
Prema studiji fondacije Spasite decu”, u Rumuniji 78% dece ulazi dnevno ili skoro svakog dana na internet, a 90% njih upotrebljava najmanje jednu društvenu mrežu. Istina je da samo 17% dece je izjavilo da je zbog onlajn sveta manje vremena posvetilo porodici, drugarima i školskim zadatcima. Medjutim, 45% njih izjavljuje da je bilo seksualno uznemireno u onlajn sredini. Prema tome, zaštita dece na internetu je potrebna upravo da bi internet postao pretežno obrazovni izvor informisanja i prilika za uskladjen razvoj dece. Važna je, medjutim, i činjenica da i deca su svesna opsanosti na internetu: «Internet je za mene izvor informisanja i mislim da je koristan, ali ponekad može biti i opasan. Moramo pažljivo videti na koje sajtove ulazimo, jer mnogi su opasni za nas. A roditelji i nastavnici ne treba da nam zabrane internet, već da nas podržavaju i uče kako da izbegnemo opasne sajtove.»
Upravo za roditelje i nastavnike koji žele da nadziru aktivnost dece na internetu, rumunske vlasti su objavile vodić Prvi bezbedni koraci u digitalnom svetu”. Ovaj vodić sadrži osnovne informacije i savete za korišćenje interneta, precizirao je Katalin Arama, generalni direktor Nacionalnog centra za upravljanje sigurnosnim incidentima na internetu CERT.RO: «Mi smo strukturisali informacije i kategorije aktivnosti po tri grupe: onlajn komuniciranje, pružanje ličnih informacija i pristupanje podatcima. Vodić predstavlja za svaku od ovih kategorija niz identifikovanih opasnosti, preporučuje neke mere i nudi zaključke. Naravno, pružena su tehnička rešenja, linkove ili korisne internet adrese za roditelje da bi učili da nadziru aktivnosti dece.»
Inače, radi optimalnog korišćenja interneta i smanjenja opasnosti, UNICEF preporučuje da glavni cilj digitalnih politika bude zaštita dece na internetu.
