Decenijski popis stanovništva

Čovek s čovekom, kuća sa kućom“ — u Rumuniji je 1. februara počeo popis stanovništva i domaćinstava. Veliki događaj koji se održava svakih deset godina, popis stanovništva nije jedinstven u Evropskoj Uniji. Naprotiv! Od 2021. godine slični popisi su sprovedeni u svim državama članicama, tako da dobijene informacije daju veoma tačnu sliku ne samo na nivou jedne države, već i na nivou Unije.

Roxana Vasile, 16.02.2022, 14:56

U Rumuniji, prva etapa, koja se odvija od 1. februara do 13. marta je logistička. Podaci se uzimaju iz administrativnih izvora i kreira se i popunjava baza podataka neophodna za dobro sprovođenje samog popisa. Od 14. marta do 15. maja održaće se druga faza — auto-popis, da bi od 16. maja do 17. jula bila organizovana treća faza, odnosno prikupljanje podataka od strane oko 25 hiljada popisivača širom zemlje, putem intervjua.

Po prvi put za statistiku iz Rumunije prikupljanje i obrada podataka biće u potpunosti kompjuterizovani. Detalje će nam dati Katalin Raju, direktor komunikacija u Nacionalnom Institutu za Statistiku: Prvi put u Rumuniji, kao i u slučaju drugih zemalja Evropske Unije, suočavamo se sa ambicijom, ako je tako možemo nazvati, da budem digitalizovani, odnosno, po prvi put u Rumuniji upotreba papira je kompletno odstranjena i imamo dva digitalna procesa koja zamenjuju čuveni papirni formular koji su ljudi ili popisivač morali da popune. Dakle, imamo fazu auto-popisa kroz koji će ljudi dobiti link do upitnika gde mogu sami da popune tražene podatke. Druga faza, intervju, takođe se zasniva na digitalnom alatu, ovog puta tabletu. Drugim rečima, popisivač posećuje domove ljudi i beleži njihove odgovore direktno na tabletu. Podaci koji su već uneseni auto-popisom ili zapisnikom popisivača direktno se unose u bazu podataka i odatle se dalje obrađuju“.

Rumuni koji se odluče za auto-popis moći će da popune formular na bilo kom smart telefonu, tabletu, laptopu ili računaru. Upitnik će biti dostupan na rumunskom i na jezicima nacionalnih manjina, kao i na engleskom. Onima koji nemaju dovoljno znanja da se bave savremenom tehnologijom moći će da pomognu ljudi koji su za to imenovani na nivou gradskih veća. Takođe treba napomenuti da će zaposleni koji pribegnu auto-popisu imati pravo na slobodan dan od strane poslodavca. Oni koji odbiju da učestvuju u popisu mogu biti novčano kažnjeni. Vlasti se, međutim, ne oslanjaju na prinudu, već, naprotiv, na pozitivnu klimu građanskog delovanja. Očekuje se da će procenat onih koji će se odlučiti za auto-popis biti oko 35%

Ali šta se navodi na ovom popisu? Direktor komunikacije Nacionalnog Instituta za Statistiku, Katalin Raju objašnjava: Popis, po definiciji, ne samo u našoj zemlji, evidentira rezidentno stanovništvo, odnosno stanovništvo koje se nalazi na teritoriji jedne države i ima za cilj da ostane u okviru granice te teritorije u trajanju od 12 meseci. Ovo je metodologija Evrostata Evropske Unije i ne može biti izmenjena. Dakle, nakon ovog popisa, saznaćemo koje je stalno stanovništvo koje ima Rumunija na svojoj teritoriji, bez obzira na državljanstvo, bez obzira na etničku pripadnost. Trenutno, Nacionalni Institut za Statistiku procenjuje da u inostranstvu živi 3,3 do 3,4 miliona Rumuna. Ovim popisom koji se, kao što sam rekao, sprovodi gotovo istovremeno i na osnovu identične metodologije na nivou Evropske Unije, Rumunija će saznati koliko Rumuna žive u zemljama članicama Unije, putem popisa koji se organizuju u svakoj zemlji. Drugim rečima, mi znamo koliko je Rumuna van granica zemlje u meri u kojoj sarađujemo i dobijamo informacije od nacionalnih statističkih instituta dotičnih zemalja“.

Treba napomenuti da Rumuni koji borave manje od 12 meseci u stranoj zemlji mogu da popune rumunski formular, dok oni koji borave u inostranstvu duže od 12 meseci mogu da popune obrazac države u kojoj se nalaze.

Na evropskom nivou, popis će pomoći u rangiranju država prema broju stanovnika. Rumunija trenutno zauzima 6. mesto u Uniji. Nažalost, demografska situacija u poslednjoj deceniji mogla bi da dovede do pada na 7. mesto. Na nacionalnom nivou, nakon pitanja na koje će rezidentno stanovništvo Rumunije odgovoriti, a koja se tiču obrazovanja, zanimanja, prihoda, vere, etničke pripadnosti ili stanovanja, biće detaljno načinjen profil države. Cilj je da se obezbede informacije koje su od suštinskog značaja za javnu, socijalnu ili ekonomsku politiku, za održiv razvoj zajednica, za akademsku zajednicu ili za poslovne ljude.

Direktor komunikacija Nacionalnog Instituta za Statistiku, Katalin Raju: Popis obuhvata socio-demografski profil stanovništva. Ovo je namera — da se zna kako izgleda populacija na teritoriji jedne države sa indikatorima koji se kreću od profesionalne spreme do životnog standarda, dobrostanja svake profesionalne kategorije i tako dalje. Postoje i indikatori koji su osetljiviji ili veoma interesantni u perspektivi određenih javnih politika koje finansira Evropska Unija, na primer, po pitanju o etničkoj pripadnosti ljudi ili veoma relevantni indikatori na nacionalnom planu, kao što je verska pripadnost. I ovde moram da priznam da je jedna od naših strategija upravo snažno partnerstvo sa predstavnicama etničkih manjina i verskih zajednica, jer su oni po definiciji direktno zainteresovani da maksimalno uvećaju broj svojih članova u popisu“.

Kako su popisi koji se organizuju svakih 10 godina jedini način putem kog država može da dobije važne informacije, inače izuzetno lične, o etničkoj ili verskoj pripadnosti Rumuna, da bi se oni mobilisali, predstavnici nacionalnih manjina i 18 verskih kultova biće pozvani mesečno, do kraja perioda popisa, u Nacionalni Institut za Statistiku, na razgovor. Prvi sastanak, u obliku webinara, već je održan.

Prvi, delimični rezultati popisa stanovništva biće predstavljeni krajem 2022. godine, a konačni rezultati, kako u Rumuniji, tako i u svim državama članicama Evropske Unije, biće poznati krajem 2023. godine.