Edukaciona 2015 godina
Četvrti Monitoring obrazovanja i osposobljavanja učenika u Evropskoj uniji zabeležio je 2015. godine ne samo obrazovni progres u zemljama članicama, već i način na koji obrazovni sistemi utiču na društveno-ekonomski kontekst. U glavnom, zaključak dokumenta jeste da su još potrebne investicije za inklusivno obrazovanje i stimulisanje socijalne mobilnosti. A jedna od najprirodnijih investicija je izdvajanje većeg procenta iz državnog budžeta za obrazovanje. Detalje nam nudi Andjela Filote, šefica predstavništva Evropske Komisije u Bukureštu: Primetili smo da postoji tesna veza izmedju budžeta za obrazovanje i performansi u ovoj oblasti. Sa ovog gledišta, Rumunija se nalazi na poslednjem mestu u Evropskoj uniji, a trend je da se sve više smanjuje budžet za obrazovanje. Želelela bih da budžet za obrazovanje bude korektno i efikasno upotrebljen, jer najčešće konstatujemo da je glavni problem nedostatak kvaliteta u korišćenju novca. Važno je, takodje, da od obrazovanja zavisi ne samo ekonomski nivo uopšte, već i nivo celog društva. Drugim rečima, kada ljudi raspolažu odgovarajućim nivoom obrazovanja manje su izloženi riziku marginalizacije i socijalne ekskluzije. U Rumuniji, na žalost, postoje deca bez knjiga, bez udžbenika, a ova pojava je učestala u seoskoj sredini, u defavorizovanim sredinama, u romskim sredinama.
Christine Leșcu, 06.01.2016, 13:38
Četvrti Monitoring obrazovanja i osposobljavanja učenika u Evropskoj uniji zabeležio je 2015. godine ne samo obrazovni progres u zemljama članicama, već i način na koji obrazovni sistemi utiču na društveno-ekonomski kontekst. U glavnom, zaključak dokumenta jeste da su još potrebne investicije za inklusivno obrazovanje i stimulisanje socijalne mobilnosti. A jedna od najprirodnijih investicija je izdvajanje većeg procenta iz državnog budžeta za obrazovanje. Detalje nam nudi Andjela Filote, šefica predstavništva Evropske Komisije u Bukureštu: Primetili smo da postoji tesna veza izmedju budžeta za obrazovanje i performansi u ovoj oblasti. Sa ovog gledišta, Rumunija se nalazi na poslednjem mestu u Evropskoj uniji, a trend je da se sve više smanjuje budžet za obrazovanje. Želelela bih da budžet za obrazovanje bude korektno i efikasno upotrebljen, jer najčešće konstatujemo da je glavni problem nedostatak kvaliteta u korišćenju novca. Važno je, takodje, da od obrazovanja zavisi ne samo ekonomski nivo uopšte, već i nivo celog društva. Drugim rečima, kada ljudi raspolažu odgovarajućim nivoom obrazovanja manje su izloženi riziku marginalizacije i socijalne ekskluzije. U Rumuniji, na žalost, postoje deca bez knjiga, bez udžbenika, a ova pojava je učestala u seoskoj sredini, u defavorizovanim sredinama, u romskim sredinama.
Situacija ljudi u seoskoj sredini jedan je od pokazatelja koji se nalazi i u monitoringu osoba koje napuštaju školu, a ova je česta pojava u selima. U ovom pogledu, Rumunija se nalazi iznad evropskog proseka, sa 18,1% u odnosu na 11,1 %, ali situacija je mnogo teška u seoskoj sredini. Inače, društveno- ekonomske i obrazovne razlike izmedju sela i grada predstavljaju konstantu Rumunije u pomenutom monitoringu. Prema istraživanju PISA, učenici uzrasta do 15 godina imaju inferiorni nivo čitanja od 37,3% u odnosu na decu istog uzrasta iz zemalja Evropske unije, gde prosek iznosi 17,8%. Za Majkla Tojča, šef rumunske jedinice Generalne direkcije Evropske komisije za obrazovanje i kulturu, poznavanje ovih podataka je važno, ali nedovoljno: Svi kantitativni pokazatelji su veoma važni, jer otkrivaju nam stvarnost, ali važno je da vidimo i šta možemo učiniti dalje. Ohrabrujuća je činjenica da u ovom trenutku u Rumuniji su vodjene rasprave o više strategija za obrazovanje. One su veoma dobre, ali postavlja se pitanje da li su samo dobro izradjeni tekstovi ili one mnogo znače za osobe kojima su namenjene. Ove strategije su veoma dobre, ali glavni izazov je njihova primena, kako bi otkriveni problemi bili korigovani odgovornim akcijama.
Sem preporuke za primenu već izradjenih strategija, Rumuniji je Evropska komisija uputila i druge poruke. Florin Popa, član Generalne direkcije za obrazovanje i kulturu u okviru Evropske komisije, ističe: Nejednakost na društveno- ekonomskom planu i nedostatci na obrazovnom nivou su tesno povezani. Nejednakost pojavljuje se veoma rano i ako nisu preduzete mere postoji rizik pogoršanja situacije. Ovo nije problem koji se rešava vremenom samo od sebe, već, na protiv, postaje kritični problem. A glavno vreme intervencije trebalo bi da bude predškolski period, godine u kojima deca idu u vrtiće, jer tada se može najefikasnije dejstvovati na nivou društvenih razlika. Drugo pitanje je preuzimanje političke odgovornosti, jer okvir postoji, ali ako nije primenjen može ostati bez sadržaja i poželjnih rezulta.»
Rumunski ministar obrazovanja, Adrijan Kuraž, bivši generalni direktor izvršne jedinice za finansiranje visokoobrazovnog sistema, istraživanje, razvoj i inovaciju, smatra da za smanjenje razlika potrebne su nove obrazovne politike, koje da kombinuju autonomiju obrazovnih institucija sa vladinim strategijama. Adrijan Kuraž: Ideja smanjenja razlika je odlična i želeo bih da nadjem inovaciju, koja da mi pomaže da napravim prvi korak napred. Ali sem kreativne sposobnosti, koju imamo na pretek, potrebna je i spremnost Rumuna da probaju nešto novo. Šanse Rumunije su kreativnost i obrazovanje, uz duh kompetitivnosti.»
Drugi zaključak Monitoringa obrazovanja i osposobljavanja učenika u Evropskoj uniji je da zemlje članice moraju saradjivati i razmeniti iskustvo, da bi odgovorile izazovima u njihovim obrazovnim sistemima.
