Ilegalno napravljena naselja
Ilegalno izgradjene kuće ili ilegalno napravljena naselja na periferiji gradova je pojava koja postoji i u Rumuniji, ali zvanično niko ne odgovara za ovu situaciju. Ovo je zaključak stručnjaka za urbanizam, koji već više godina razmatraju situaciju ljudi koji žive u improvizovanim kućama, podignutim na ničijim terenima. Jedan od ovih stručnjaka za urbanizam je Bogdan Suditu, koji precizira: «Ova pojava je u porastu u Rumuniji. Nije vrlo dobro poznata na nacionalnom nivou, iako postoje dve studije koje je realizovalo Ministarstvo razvoja. Ali, sem ovih studija ništa nije napravljeno. Ljudi koji žive u ovim naseljima najčešće nemaju dokaze o vlasništvu ili lične isprave, zbog čega su samo delimično državljani naše zemlje i ovo nije normalno. Prema tome, oni nemaju legalan pristup komunalnim uslugama, ne mogu se vezivati za električnu mrežu, ne mogu upisati autoškolu i ne mogu učiniti još mnoge stvari, kako bi bilo pohadjanje škole, i sve to zbog nedostatka isprava. Onakva ilegalno napravljena naselja imaju i po 3.000 ljudi ili čak 6.000, koji žive van grada i van urbanističkih propisa. Najčešće ove zone ni ne postoje u urbanističkim dokumentima niti u dokumentima neke gradske skupštine, one su ničije teritorije, zone koje su na mapi označene kao pašnjaci ili mesta gde ljudi bacaju smeće.»
Christine Leșcu, 18.04.2018, 00:19
Ilegalno izgradjene kuće ili ilegalno napravljena naselja na periferiji gradova je pojava koja postoji i u Rumuniji, ali zvanično niko ne odgovara za ovu situaciju. Ovo je zaključak stručnjaka za urbanizam, koji već više godina razmatraju situaciju ljudi koji žive u improvizovanim kućama, podignutim na ničijim terenima. Jedan od ovih stručnjaka za urbanizam je Bogdan Suditu, koji precizira: «Ova pojava je u porastu u Rumuniji. Nije vrlo dobro poznata na nacionalnom nivou, iako postoje dve studije koje je realizovalo Ministarstvo razvoja. Ali, sem ovih studija ništa nije napravljeno. Ljudi koji žive u ovim naseljima najčešće nemaju dokaze o vlasništvu ili lične isprave, zbog čega su samo delimično državljani naše zemlje i ovo nije normalno. Prema tome, oni nemaju legalan pristup komunalnim uslugama, ne mogu se vezivati za električnu mrežu, ne mogu upisati autoškolu i ne mogu učiniti još mnoge stvari, kako bi bilo pohadjanje škole, i sve to zbog nedostatka isprava. Onakva ilegalno napravljena naselja imaju i po 3.000 ljudi ili čak 6.000, koji žive van grada i van urbanističkih propisa. Najčešće ove zone ni ne postoje u urbanističkim dokumentima niti u dokumentima neke gradske skupštine, one su ničije teritorije, zone koje su na mapi označene kao pašnjaci ili mesta gde ljudi bacaju smeće.»
Najpoznatiji u Rumuniji je slučaj ljudi koji žive u naselju Pata-Rât, na periferiji grada Kluž, u blizini deponije smeća, gde je u datom trenutku živelo otprilike 300 porodica. Ovo se naselje formiralo usled ponovljenih evakuacija siromašnih porodica, većina njih romskog porekla, iz centralnih zona grada i njihovog premeštanja na periferiju. Ovima su se pridužili stanovnici obližnjih sela koji su pokušali živeti od prodaje reciklirajućeg otpada. Gradska skupština Kluž-Napoke je nameravala da umesto deponije smeća izgradi eko deponiju, što bi značilo ponovno evakuisanje ljudi, koji su ionako suočeni sa velikim problemima u ničijem naselju. Detalje nam nudi stručnjak za urbanizam Bogdan Suditu: «Neke zajednice su osnovane jer država je na neki način primorala odredjene ljude da nastanjuju neko mesto, te je ih zaboravila. Reč je o zajednici u naselju Valea Corbului (Dolina Gavrana). 1950. godine rumunska država je 41 porodici rekla Nastanite ovde“, te je ove ljude zaboravila punih 60 godina. A danas, kada je otkrila da u tom mestu živi oko 1300 ljudi koji pokušavaju da valorizuju svoje obaveze i prava, konstatuje da se naselje razvijalo delimično u ilegalnim uslovima. Krivica je zajednička i za nju moramo svi preuzeti odgovornost.“
Valea Corbului je selo u županiji Ardješ, na jugu Rumunije, na čijoj se periferiji nalazi ilegalno napravljeno naselje sa otprilike 3.000 osoba, koje nemaju pristup komunalijama i u kojem živi i Marius Pakuraru: 2001.-2002. godine, selo Valea Corbului u kojem ja sada živim se proširilo. Moji roditelji koji nisu imali gde da stanuju išli su tamo, merili zemlju i podigli kuću. Tamo živim ja sada. Na žalost, visokonaponski kablovi prelaze iznad moje kuće što ima posledice po naše zdravlje. Primera radi, ako u dvorištu radim više od dva sata dobijem glavobolje, a ni deca se ne osećaju dobro. Ako bih znao da će se tako nešto desiti, ne bih se ovde nastanio. Zatim, deo stanovnika naselja Valea Corbului- oko 30%- 35%- nema pristup električnoj energiji i pijućoj vodi. 2014. godine, grupa stanovnika iz naselja Valea Corbului pokušala je da pokrene projekat sa evropskim fondovima, ali nije ništa mogla učiniti, jer nije imala dokaz o vlasništvu nad terenom.“
Slične situacije postoje i u Bukureštu, u kvartu Ferentari, jedan od najsiromašnijih u gradu. Iako ne postoje ilegalno napravljena naselja, mnogi stanovnici, većina njih romskog porekla, nema pristup električnoj energiji i komunalijama. Sem nedostatka ličnih isprava i dokaza o vlasništvu ili ugovora o zakupu, najveći problemi su beda i pacovi. Zbog nedostatka ličnih isprava, ljudi nemaju nikakvo obrazovanje, niti posao, jer ne možeš se zaposliti bez nijednog dokumenta. Stručnjak za urbanizam Bogdan Suditu kaže da ovaj fenomen nije specifičan samo Rumuniji, već je postojao u svim zemljama Evrope, poput Francuske, Španije i Portugala sve do istoka kontinenta i Balkana. U ostalim zemljama situacija je rešena, jer su vlasti preuzele odgovornost i priznale da se društvo suočava sa ovom pojavom. Po mišljenju našeg sagovornika, veoma važno je da zakonodavac priznaje da ova situacija postoji, da su ljudi tamo ilegalno podigli kuće, a sada vlasti moraju pronaći rešenja. Problem leži u tome da u Rumuniji vlasti ne priznavaju postojanje ove pojave, zaključio je stručnjak za urbanizam Bogdan Suditu.
