Slušajte ovde RRI!

Slušajte Radio Romania International uživo

Kako razgovaramo sa decom o ratu

Rat. Ni odrasli ga dovoljno ne razumeju, a deca mnogo manje .Veoma složena i kompleksna ratna situacija u Ukrajini iznela je na površinu veoma delikatnu problematiku i nadamo se da uspevamo da sačuvamo decu od stresne situacije u našoj porodici, ali svakako ne možemo da im pokrijemo oči rukama kada gledaju strašne slike rata. Kako objasniti deci dramu nastalu usled rata ? Kako da ih osposobimo da se suoče sa komplikovanim situacijama koje se mogu pojaviti kasnije u njihovim sopstvenim životima? Da li da filtriramo realnost ili ne? Evo šta kaže na ovu temu psiholog Kristina Nastase:

Kako razgovaramo sa decom o ratu
Kako razgovaramo sa decom o ratu

, 08.06.2022, 18:30


U kriznoj situaciji, dete prvenstveno ima potrebu za sigurnošću. Laži, skrivanje pojedinih informacija i lažna uverenja ne mogu stvoriti sigurnost detetu . Naprotiv. Produbljivanjem nesigurnosti, uvlači dete u jednu potpuno nejasnu situaciju, a samim tim dete nema više poverenja u reči svog roditelja. Izbegavanje razgovora sa decom može dovesti do somatskih posledica: deca mogu odbiti da izlaze iz kuće, mogu postati bezvoljna ili, naprotiv, mogu postati besna. Ograničite razgovor na najbitnije činjenice, podelite sa njima informacije ali ne preterujte. Pružajte detetu postepeno osnovne informacije. Detetu treba dati vremena da obradi informacije. Ako dete postavi pitanje o nekoj određenoj situaciji koja se odnosi isključivo na jedan događaj, važno je da mu odgovorite isključivo na to i da izbegavate nepotrebno gomilanje informacija, ali pokazite pristupačnost, otvoren i iskren pristup prema detetu, tako da ma koliko puta dete želi da postavi pitanje, da ima sigurnost da će roditelj uvek dati odgovor. Ako deca postavljaju pitanja a roditelji izbegavaju da im odgovore, deca će biti konfuzna, misliće da odrasla osoba laže, a roditelji gube priliku da ih uvere da su sigurni i da su na bezbednom. Drugim rečima, roditelji predstavljaju sigurnost za decu. Roditelji, posebno za decu do 11-12 godina, mogu da selektuju i prevedu informacije kako bi iste bile dostupne deci. Mogu umiriti dete, mogu ga ohrabriti da se emocionalno rastereti i mogu im pružiti podršku. Ne razgovarati sa decom znači da ih ostavljate da sami popune narativne praznine a dete će razmišljati na ovaj način: ako kriju od mene, mora da je nešto ozbiljno- što dovodi do porasta anksioznosti. Ako mi ne kažu znači da nemaju poverenja u mene- što dovodi do smanjenja samopouzdanja. Tako da budite iskreni i direktni, ali bez ekstremnih detalja. Kako roditelji treba da razgovaraju o temi smrti sa decom različitog uzrasta, odgovorio nam je psiholog Kristina Nastase:


Preporučuje se da se započne od onoga što je već deci poznato, a potom da budu ohrabrivani da postavljaju pitanja. Takođe, treba im pomoći da iskažu svoja osećanja- zabrinutost, strah, bes, tugu i saosećajnost. Koju ulogu imaju roditelji? Da objasne, u odnosu na uzrast deteta, šta je rat. Postoje istorijske knjige za decu iz kojih se roditelji mogu inspirisati kako bi pružili najmladjima potrebna objašnjenja. Možete im čitati o borbama u kojima dobro pobeđuje. Možete zajedno sa njima gledati animirane filmove ili ekranizacije koje su rađene na bazi istorijskih knjiga . Veoma je dobro da se igrate rata sa svojom decom ako je ova igra na inicijativu deteta. Igra ima moć da oslobodi od straha i da projektuje sve brige vezane za rat u kojima puštate decu da vode tok igre. Najverovatnije će igra biti na zahtev dece uzrasta do 9- 10 godina. Sa starijom decom možete koristiti igre strategije ili video igrice. Humor je veoma bitan metod zato što smanjuje tenziju, relativizuje i stvara sreću, dok smejanje ima sposobnost da smanji strah i bes. Za određenu decu ovaj metod može biti sasvim dovoljan. Pojedina deca bi postavilia pitanje da li umiru ljudi koji se bore? I treba da im kažete istinu i da odgovorite na druga pitanja u vezi sa temom smrti iz razloga što se tema rata na kraju svodi na temu smrti. Možete ih uveriti da neće umreti i da niste u opsasnosti i da odrasli širom sveta rade na rešavanju ovog problema, uverite ih da to nije njihova odgovornost i da ne treba da osećaju krivicu, da se mogu igrati sa drugovima i mogu da rade sve što ih čini srećnim. Možete podeliti sa njima da i oni kao I mi, odrasli imaju ista osećanja, brige, tugu, bes, ali da razumeju da se rat neće proširiti i da u našoj državi neće biti rata. Bitno je da se usredsredimo na stvari koje svakodnevno obavljamo, da možemo da pomognemo ljudima iz Ukrajine, da i deca mogu da pomognu ako žele i veoma je bitno da budemo solidarni, I da zajedno možemo sve da prebrodimo. Dete će osetiti sigurnost iz činjenica koje su im odrasli objašnjavali šta se to zapravo zbiva. Osetiće da nisu beznadežni, neće plakati, i neće biti prestrašeni.Psiholog Kristina Nastase objasnila nam je kako da pričamo sa adolescentima o ratu:


Starija deca, adolescenti, imaju već neku percepciju o tome šta je ustvari rat. Kakve posledice iz toga proizilaze? Oni poznaju ovu tematiku iz knjiga, filmova, od drugara, sa časova istorije, televizije. Rat nikada nije bio tako blizu. Sa njima treba da proverite izvor informacija. Da dajete jasne i logične argumente koji će im pomoći da se umire. Treba da uvažite njihova osećanja, da prihvatite kada vam kažu da se ne boje, iako njihovo ponašanje ukazuje na nešto sasvim drugo, da im pomognete da budu svesni konekcije između njihovih misli i osećanja, da se bavite njihovim mislima, da pronađete što racionalnija objašnjenja. Kao roditelji, možete sa njima da podelite vaša mišljenja o ratu, možete da ih podstaknete da iskažu svoje misli. Možete razgovarati sa njima na temu kako da pomognete izbeglicama. Odaberite određeno vreme u danu kada možete da razgovarate o promenama koje su nastale u toku rata, ako su uznemireniji nego predhodnog dana. Budite otvoreni za razgovor ali ga nemojte previše produžavati. Ne pokušavajte da negirate dečija osećanja već pričajte sa decom o njihovim osećanjima. Na ovaj način će dete osećati sigurnost i spoznaće sebe, kaže Kristina Nastase.

Iako su razgovori naporni i teški za odrasle, dobro je da se ovi razgovori vode. Ovakav vid dijaloga treba posmatrati kao otvorena vrata za druge razgovore u budućnosti na komplikovane teme. Odrasli treba da prihvate osećanja dece, da ih ne potiskuju i da pronađu, u meri u kojoj je to moguće, adekvatne odgovore na njihova pitanja, tako da slika koju će mentalno procesirati bude što adekvatnija za njihovu sposobnost razumevanja. Ne zaboravite: deca mogu da manifestuju stanja burnih emocija, ali se ne zadržavaju dugo u njima. Koliko god uspete da držite ova stanja pod kontrolom toliko će ona brzo da prođu. Verbalizujući strah, pomažete detetu da zamisli strah u vidu situacije i na taj način mu pomažete da se smiri. Nemojte nametati sebi obavezu da imate savršene odgovore na sve probleme i na sva pitanja. Analizirati određenu temu zajedno sa detetom je ujedno način da naučite decu da istražuju svoja nejasna osećanja, da misle o teškim i komplikovanim temama, i na taj način će im se smanjiti psihički otpor ka većim problemima. Nemojte se bojati da kažete ,, ne znam i ne mogu. Iskazivanje sopstvene krhkosti proizilaze iz smirenosti i obuzdavanje sebe a korisna je zato što ohrabruje iskazivanje osećanja.

Ambasada Sustenabilității în România
Društvo среда, 30 октобар 2024

Na „Sustenlandiji“, o budućnosti koja je postala sadašnjost (30.10.2024)

Na Sustenlandiji, konferenciji koju je u Bukureštu organizovalo udruženje Ambasada održivosti u Rumuniji, razgovaralo se o tome kako je...

Na „Sustenlandiji“, o budućnosti koja je postala sadašnjost (30.10.2024)
Foto: pixabay.com
Društvo среда, 23 октобар 2024

Nova rešenja starih problema: Pozorište protiv maltretiranja i diskriminacije u školama (23.10.2024)

Istraživanje koje je sprovela nevladina organizacija Save the Children početkom godine pokazalo je da je svaki drugi učenik u Rumuniji bio žrtva...

Nova rešenja starih problema: Pozorište protiv maltretiranja i diskriminacije u školama (23.10.2024)
Foto: pixabay.com
Društvo среда, 16 октобар 2024

Rumunija se mora ekonomski redefinisati (16.10.2024)

U 2022. godini, u Rumuniji je bilo zaposleno 7,6 miliona ljudi. Od toga, 5,5 miliona bili su zaposleni sa individualnim ugovorom o radu. Najviše...

Rumunija se mora ekonomski redefinisati (16.10.2024)
Urbana pčelinja patrola (02.10.2024)
Društvo среда, 02 октобар 2024

Urbana pčelinja patrola (02.10.2024)

Betonski zidovi i negovano drveće svake sezone, ponekad su dom pčelama u Bukureštu. Desetine hiljada pčela nalaze sklonište u ventilacionim...

Urbana pčelinja patrola (02.10.2024)
Društvo среда, 25 септембар 2024

Nova lica Rumunije (25.09.2024)

U uslovima negativnog prirodnog priraštaja, sa sve izraženijim starenjem stanovništva i masovnim prilivom emigracije, tržište rada u Rumuniji se...

Nova lica Rumunije (25.09.2024)
Društvo среда, 18 септембар 2024

Drugi pol (18.09.2024)

Među svim evropskim državama, Rumunija ima najnižu stopu zaposlenosti žena na tržištu rada. U Rumuniji ta stopa iznosi 45,4%, u poređenju sa...

Drugi pol (18.09.2024)
Društvo среда, 11 септембар 2024

Tinejdžeri i filozofija (11.09.2024)

Ponekad ili većinu vremena predstavljaju zagonetke i za njihove roditelje i vaspitače koji ne mogu da nađu vreme ili efikasan metod da...

Tinejdžeri i filozofija (11.09.2024)
Društvo среда, 19 јун 2024

Hrabrost je nagrađena (19.06.2024)

Agent Green, nevladina organizacijakoja se bavi pitanjima zastite životne sredine, proslavila je ovog proleća 15. godina postojanja. Za sve ovo...

Hrabrost je nagrađena (19.06.2024)

партнер

Muzeul Național al Țăranului Român Muzeul Național al Țăranului Român
Liga Studentilor Romani din Strainatate - LSRS Liga Studentilor Romani din Strainatate - LSRS
Modernism | The Leading Romanian Art Magazine Online Modernism | The Leading Romanian Art Magazine Online
Institului European din România Institului European din România
Institutul Francez din România – Bucureşti Institutul Francez din România – Bucureşti
Muzeul Național de Artă al României Muzeul Național de Artă al României
Le petit Journal Le petit Journal
Radio Prague International Radio Prague International
Muzeul Național de Istorie a României Muzeul Național de Istorie a României
ARCUB ARCUB
Radio Canada International Radio Canada International
Muzeul Național al Satului „Dimitrie Gusti” Muzeul Național al Satului „Dimitrie Gusti”
SWI swissinfo.ch SWI swissinfo.ch
UBB Radio ONLINE UBB Radio ONLINE
Strona główna - English Section - polskieradio.pl Strona główna - English Section - polskieradio.pl
creart - Centrul de Creație Artă și Tradiție al Municipiului Bucuresti creart - Centrul de Creație Artă și Tradiție al Municipiului Bucuresti
italradio italradio
Institutul Confucius Institutul Confucius
BUCPRESS - știri din Cernăuți BUCPRESS - știri din Cernăuți

Članstvo

Euranet Plus Euranet Plus
AIB | the trade association for international broadcasters AIB | the trade association for international broadcasters
Digital Radio Mondiale Digital Radio Mondiale
News and current affairs from Germany and around the world News and current affairs from Germany and around the world
Comunità radiotelevisiva italofona Comunità radiotelevisiva italofona

Provajderi

RADIOCOM RADIOCOM
Zeno Media - The Everything Audio Company Zeno Media - The Everything Audio Company