„Kolo reciklaže“ u Rumuniji – 29.05.2024

Rumunija zaostaje za Evropom u reciklaži. Kako je Evropska unija tražila od svih država članica da do 2025. godine dostignu stopu od 55 odsto, u nadi da će se situacija bar delimično popraviti

Dragana Diamandi и Roxana Vasile, 29.05.2024, 11:15

Rumunija zaostaje za Evropom u reciklaži. Kako je Evropska unija tražila od svih država članica da do 2025. godine dostignu stopu od 55 odsto, u nadi da će se situacija bar delimično popraviti, u Rumuniji je krajem prošle godine pokrenut Sistem garancija-povrata – eSGe,eR. najveći nacionalni projekat cirkularne ekonomije u ovom trenutku.

„Zupčanici“ mehanizma su 19 miliona Rumuna: svaki građanin plaća garanciju od 50 bani (oko 10 evrocenti) pri kupovini pića u staklenoj, plastičnoj ili metalnoj ambalaži do 3 litra. Nakon pražnjenja ambalaže označene logom SGR, može se odneti na bilo koje povratno mesto koje obezbede trgovci. U zamenu za praznu ambalažu, potrošač dobija nazad vrednost prvobitno plaćene garancije u gotovini ili u vidu vaučera, odnosno10 evrocenti po ambalazi. Ambicija nadležnih je da svake godine sa tržišta povuku oko 7 milijardi ovakvih pakovanja koja će nakon prebrojavanja, sortiranja i presovanja biti prodata reciklerima.

Pod upravom RetuRo-a, sistem garancije-povrat se stoga smatra jednom od važnih poluga za postizanje ciljeva prikupljanja i recikliranja koje nameće Evropska unija. Njena primena bi takođe imala značajnu korisnu ulogu na reciklažno ponašanje Rumuna, koji u tom pogledu nisu baš disciplinovani. Mihaela Frasineanu, državni savetnik u Kancelariji premijera, govori o drugim prednostima SGR-a:
„Hora je tradicionalno moldavsko kolo, ali je i simbol kruga, simbol koji se nalazi i na logotipu RetuRo, a idemo malo dalje! To je simbol najvećeg projekta cirkularne ekonomije u Rumuniji! To je simbol projekta koji uključuje više od 19 miliona ljudi i simbol je pre svega ekološke odgovornosti.
Ako razmišljamo samo o tome da Rumuniju činimo čistijom, to je ipak izuzetno važan korak napred! Ali pored toga, postoje stvari koje ne vidimo prvi put. Ne vidimo da govorimo o efikasnosti resursa, ne vidimo da govorimo o smanjenju našeg ugljičnog otiska. Ne vidimo da govorimo i o efikasnosti ljudskih resursa. Ne vidimo da govorimo io finansijskim sredstvima koja su uključena i finansijskoj odgovornosti. Govorimo o društvenoj odgovornosti i takođe govorimo o ekonomskoj odgovornosti.“
RetuRO je 13. maja otvorio blizu Bukurešta, u Otopeniju, četvrti regionalni centar za brojanje i sortiranje vraćene ambalaže, nakon onih u okruzima Kluž, Brašov i Timiš. Sa površinom od 10.000 kvadratnih metara i opremljenom najsavremenijom opremom, novi centar ima godišnji kapacitet da prebroji oko 900 miliona ambalaže i kapacitet sortiranja i prerade po vrsti materijala (PET, metal, staklo) duplo veći – 1,8 milijardi pakovanja.

„Sistem garancije i povrata je u stalnoj dinamici, Rumuni vraćaju sve više ambalaže, a evolucija koju registrujemo iz trenutka u trenutak odražava sve veću uključenost potrošača. U naredna tri meseca planiramo da otvorimo i druge centre za prebrojavanje i sortiranje u okrugu Dolž, Bakau i Prahova“. – kaže Gemma Vebb, izvršni direktor i predsednik odbora RetuRO.
Alice Nikita, iz Udruženja proizvođača bezalkoholnih pića za održivost, dodala je:

,,Postoji veoma mali broj sistema garancije i povrata koji su vec otvorili 4. centar, a mi smo ga otvorili za manje od šest meseci od početka sistema. Mislim da ne postoji nijedan drugi sistem koji ima 10 centara za sakupljanje i sortiranje, kao što RetuRo predlaže u prvoj godini rada. To je tako ambiciozan projekat koji ima sve šanse da se pokaže uspešnim.
Bilo je mnogo koraka, zaista, jer takvi projekti nisu sprintovi ili testovi, to su stvari koje morate efikasno da gradite od prvog dana i da ne odustajete od svojih principa, a te principe želimo da vidimo da se sprovode i da vidimo da su urodili plodom. I sa ponosom vam priznajem da kada dobijemo zahteve kolega iz drugih zemalja, posebno iz zapadne Evrope, da uče od nas, da dođu ovde u radnu posetu, da vide koji su koraci, i lekcije koje smo naučili tokom ovaj projekat, to nas čini veoma ponosnim.“