Ljudi i psi u službi društva 22.03.2023

Razorni zemljotresi koji su pogodili Tursku, u februaru, privukli su u prvi plan domaćeg i međunarodnog javnog mnjenja posebnu kategoriju spasilaca – mešovite timove sačinjene od ljudi i pasa, pozvane da spasu one na ivici između života i smrti..

Roxana Vasile, 20.03.2023, 00:15

Liviu Jonesku vodi Nacionalni centar za obuku i dresuru pasa sa sedištem u Krajovi (Jug). I sam volonter, jedan je od rumunskih stručnjaka koji najbolje može da nam objasni zašto je važno pripremiti pse za misije traganja i spasavanja:

U Nacionalnom kinološkom centru za obuku skoro 30 godina pokušavamo da napravimo bazu podataka pasa tragača-spasilaca za sve specijalnosti u ovoj delatnosti, a to su psi tragači za spasavanje, psi koji traže nestala lica, psi koji tragaju za ljudima pod ruševinama ili spasavaju ljude iz vode ili se koriste za urbano traganje.To su specijalnosti koje pokušavamo da razvijemo u Rumuniji! Zašto? Jer, pored sportskog kinološkog aspekta, dresura štenaca i uzgoj njihove inteligencije, ne samo lepota, to je i društveni aspekt, neophodnost da u svim oblastima, regionima, gradovima postoje psi tragači-spasioci za bilo koju vrstu vanredne situacije, za svaku katastrofu, bez obzira da li je prirodna ili tehnološka. Pokusavamo da podignemo svest o tome ljubiteljima životinja, uzgajivačnicama, bilo da su članovi Rumunskog kinološkog saveza ili radnog kluba, da testiraju svakog psa.

Izbor pasa za spasavanje je veoma težak i realan. Bilo da ih dovode vlasnici koji žele da procene njihove kvalitete ili ih otkriju stručnjaci Centra za obuku pasa, oni moraju da ispune veoma stroge uslove da bi potvrdili kvalitete. To je razlog zasto je samo 5-10% pasa testirano u nekoliko faza – mrak, vatr, visin itd. – da bi mogli započeti kurseve obuke kako bi postali profesionalni spasioci. Liviu Jonesku objašnjava:

Uključuje se u edukativni program i u zavisnosti od svog temperamenta, karaktera, koeficijenta prilagodljivosti, uzrasta, područja iz kojeg je pas i gde živi, njegovog dnevnog boravka i zavisno od specijalnosti na koju ga usmeravamo, vrsi se obuka koja može da traje 6 meseci, ali može i 2 godine. Postoje neki edukativni moduli koji se sastavljaju za štence i posle 2 godine, možda čak i 3 intenzivne obuke, oni prelaze na neke zvanične međunarodne ispite, činjenica je da se njihove prave vrednost vide kada ih stavimo na ispite, testove pasa, takmičenja pasa. Moraju da prođu kroz neke nivoe obuke i ispita, a nakon što prodju obuku i polože sve ove nivoe ispita mogu da učestvuju ili cak mogu da budu primljeni u nacionalnu ekipu i odatle ih deli samo jedan korak do Svetskog šampionata u spasavanju. Onda ulaze u međunarodnu bazu podataka da bi bili pozvani u svakoj realnoj situaciji.

Testovi koje koriste stručnjaci za obuku pasa odnose se na bilo koju rasu pasa, drugim rečima, ne postoji posebna rasa predodređena za aktivnosti traganja i spasavanja. Nasuprot tome, što se pas ranije testira, čak i starosti 3-4 meseca, to brže može da uđe u obrazovni proces. Jednom pripremljen, sposoban je da deluje. Prema rečima predsednika Nacionalnog centra za obuku pasa, pas je u stanju da, na primer, prodre u izuzetno osetljiva mesta, do 2-3 metra dubine, uključujući i mesta gde je nemoguće koristiti čak i elektronske audio-video sisteme visokih performansi.

Zatim, u teoriji, pas za traganje i spasavanje za nestale osobe, na primer, može da pokrije površinu od 50.000 m² za 20 minuta, najmanje tri puta bolje i brze od bilo kog profesionalnog ljudskog tima. Međutim, u tandemu čovek-pas, ovaj odnos se menja na štetu čoveka, pa otuda i potreba za kompatibilnošću, koja se granici sa savršenstvo, sa psom.

Spasioci sa četiri šape koji bukvalno nanjuše život, rumunski psi tragači-spasilaci višestruko su nagrađivani na međunarodnim takmičenjima pasa. O treningu, dresuri pasa i gde se nalazi Rumunija, na medjunarodnoj sceni detalje iznosi Liviju Jonesku:

Rumunija se smatra početnikom tragačko-spasilačke aktivnosti. Ako su druge zemlje započele ove selekcije ljudi i pasa pre svetskih ratova, Rumunija tek ʹ80-ʹ90 godina, a posle ʹ93-ʹ94. mozemo govoriti o ozbiljnom razvoju prema međunarodnim standardima. Nacionalni kinološki centar za obuku ima bazu podataka od oko 30 pasa tragača -spasioca. Problem je, nažalost, ovaj neverbalni prijatelj koji nesvesno postaje terapeut u bilo kojoj porodici u koju uđe, ima mnogo kraći period aktivnosti. Oni i mi se spremamo za svaku kataklizmičnu situaciju, u bilo koje vreme. Nažalost mogu nam pomoći do 7,8,9 godina. Mi smo u stalnoj trci sa vremenom ,da obezbedimo na vreme odredjeni broj pasa. Oni bi bili voljni da nam pomognu i sa 14. godina, pomogli bi nam bezuslovno. Ali moramo da mislimo na njihovo zdravlje i da ih koristimo između 3 i najkasnije 7,8,9 godina, jer u suprotnom mogu nastati problemi i oni moraju imati adekvatne godine da bi bili pasi tragaci.

Drugim rečima, kaže Liviju Jonesku, predsednik Nacionalnog kinološkog edukativnog centra, nikada se ne može reći da postoji dovoljan broj pasa tragača-spasilaca u nekoj zemlji, regionu ili kontinentu. Otkrivanje i obuka ovih spasioca na 4 sape, koji dokazuju izuzetne kvalitete moraju biti kontinuirani. Nakon zemljotresa u Turskoj, širom sveta postojala je potreba za reorganizacijom u cilju povećanja koordinacije između država – dodaje Liviu Jonesku, koji je takođe i predsednik Svetske komisije za spasavanje Međunarodne kinološke federacije:

U toku je program preorijentacije, promišljanja strategije intervencije, komunikacije i zajedničkih multinacionalnih obuka. Koordiniram ovaj program sirom sveta, posmatram primenljivost, brzinu, intenzitet, ljudsko razmisljanje u pojedinim delovima sveta i drago mi je da postajemo efikasniji u ovakvim realnim situacijama i prelazimo iznad sportskog nivoa, smatra se Svetsko prvenstvo, sve do zemljotresa u Turskoj, najvažnijim događajem. Kinologija se razvija kao IT , sve se odvija veoma brzo. Morate da razmisljate unapred, pitajući se šta će se dogoditi sa učinkom tima pasa spasilaca za 5, 10 godina, ne verujem da će zemljotresi ili situacije nestanka ljudi prestati. Moramo biti spremni za bilo koju vrstu aktivnosti gde psi tragači mogu postati pravi alat za spasavanje. Prateći naš nastup u Turskoj i rezultate koje smo postigli na poslednja tri izdanja Svetskog prvenstva Međunarodne kinološke federacije – reč je o Svetskom ekipnom prvenstvu, Rumunija je vicešampion i šampion sveta, na primer, u odeljku ʹtrackingʹ – imamo neke rezultate, imamo određeni, da kažem, mentalitet. Razvio sam ovaj projekat širom sveta, čak nosi i moje ime, i jasno je da je Rumunija, u Krajovi, važna tačka u kinologiji spasavanja širom sveta.

Jer, da, traganje i spasavanje je mnogo više od pseće sportske aktivnosti, to je bezuslovna, humanitarna, društvena pomoć!