Ljudi sa anđeoskim krilima

Za neke oni su blago! Za druge – teret! Porodica i društvo napuštaju mnoge starije osobe u Rumuniji. Njihovoj tuzi i usamljenosti se dodaju fizičke tegobe koje najčešće obeležavaju period starosti. Nekima je potrebna zdravstvena nega kod kuće, ali više nego skromni prihodi ne dozvoljavaju im da dobiju specijalizovanu pomoć.

Roxana Vasile, 04.10.2021, 14:41

Za neke oni su blago! Za druge – teret! Porodica i društvo napuštaju mnoge starije osobe u Rumuniji. Njihovoj tuzi i usamljenosti se dodaju fizičke tegobe koje najčešće obeležavaju period starosti. Nekima je potrebna zdravstvena nega kod kuće, ali više nego skromni prihodi ne dozvoljavaju im da dobiju specijalizovanu pomoć.

Fondacija Belo-Žuti Krst u Rumuniji upravo je sebi postavila ovaj cilj: da povrati dostojanstvo onih starijih ljudi koji su, čini se, postali nevidljivi. Tako da, periodično, lekari, medicinske sestre, fizioterapeuti, psiholozi ili staratelji iz Fondacije kucaju na vrata koja inače niko ne bi otvorio. Mariuca Ivan, predsednica Belo-Žutog Krsta u Rumuniji, otvorila nam je vrata Fondacije, koju je stvorila prema belgijskom modelu: Belgijski partneri došli su pre 25 godina u našu zemlju, tada sam bila u Ministarstvu za Zdravstvo, i vrlo lepo su govorili o konceptu nege kod kuće. Pokušali smo da sastavimo celu fizionomiju tog sistema. U prvim godinama nakon Revolucije više se govorilo o bolničkoj nezi, zatim o ambulantnoj nezi, zatim o porodičnoj medicini… ali je nedostajao ovaj delić iz velike torte zdravlja – kućna nega. Primila sam belgijske partnere i pokušala sam veoma mnogo da budem uz njih tokom razvoja ovog sistema u Rumuniji. Otišla sam iz Ministarstva za Zdravstvo da bih dokazala da je moguće, jer tamo nisam uspela! Krst je pružalac usluga kućne nege akreditovan i ovlašćen od strane rumunske države, pa smo mi, Belo-Žuti Krst uspeli da u nacionalno zakonodavstvo uvedemo koncept kućne nege koje finansira Zdravstveno osiguranje“.

Belo-Žuti Krst nudi mnoštvo usluga: davanje lekova, injekcija, infuzija, nanošenje obloga, merenje fizioloških parametara, prikupljanje uzoraka za analizu… jednom rečju, sve što je pogodno za kućnu negu, kao alternativa bolnici. Mariuca Ivan: Tako je započela rad naša Fondacija, odgovarajući na potrebe i očekivanja ljudi koji nemaju finansijsku ili socijalnu mogućnost da se brinu o sebi! Većina njih su stari bez porodice, bez dece. Posebno u poslednje vreme se situacija pogoršala, zbog migracije: postoje roditelji koji su ostali sami i o kojima niko ne brine. Zbog toga smo tražili društvene projekte, pokušavali smo od lokalne i centralne vlasti tražiti novac za pacijente sa socijalnim problemima, kasnije i evropska sredstva, ali više ni toga nema, postepeno nam lokalne vlasti nisu pomagale i povukle su svoja sredstva i stari su sad ostali gotovo ničiji! U tom trenutku smo odlučili da nastavimo da razvijamo usluge koje se naplaćuju za one koje imaju mogućnost da to čine i koji očigledno nisu socijalni slučajevi i načinili smo neku vrstu hajduštva… uzeli smo od onih koji su mogli da plate usluge koje pružamo i pomagali smo one za koje nismo imali sredstva“.

Drugim rečima, Belo-Žuti Krst, uprkos poteškoćama, nikoga nije napustio, nastavljajući svoju misiju za koju je stvoren. Već 25 godina pruža kućnu negu za više od 24.000 ljudi. Čak i tokom pandemije, uz dodatne napore – kako nam je rekla predsednica Fondacije Mariuca Ivan – 40 predstavnika Krsta pruža medicinsku pomoć, gotovo mesečno za 700-800 pacijenata. Neki su s nama dugo – pet, šest, deset godina. Žive zahvaljujući našoj pomoći i činjenici da smo im mi prešli prag. Zapravo, mi smo maltene jedini koji to činimo i iza zatvorenih vrata nalazimo tužne priče koje nas impresioniraju- Upravo sam videla video snimak sa nekim mojim pomoćnicima koji su nam pričali o našim bakama koje su nas napustile, mislili smo da nemaju nikog, ali čim su preminule, istog dana, pojavilo se troje unuka, niko ne zna odakle. Veoma je tužno što se ova priča ponavlja, oni zapravo nemaju nikoga, ali nakon što preminu, mnogi se sete da ih trebaju ispratiti na poslednjem putu“.

Kao podrška ugroženim starijim osobama, Belo-Žuti Krst je takođe razvio takozvano Crveno dugme, projekat koji kruniše sav dosadašnji rad Fondacije. to je sistem za brigu putem telekomunikacije, komplementaran sistemu za hitne slučajeve, koji pruža mogućnost starijim osobama da po potrebi brzo zatraže pomoć. Putem narukvice nalik satu, opremljene crvenim dugmetom za paniku i bežično povezanim sa telefonom sa velikim tipkama, pacijenti mogu signalizirati hitan slučaj pritiskom na dugme. Signal se automatski šalje u dispečersku kancelariju otvorenu 24 časa dnevno, 7 dana u nedelji i 365 dana u godini, a u zavisnosti od ozbiljnosti situacije, dispečer će inicirati medicinski protokol koji će ukazati na radnje koje treba preduzeti, uključujući i poziv hitnoj pomoći.

Tim Fondacije Belo-Žuti Krst iz Rumunije, predvođen Marijucom Ivan potpuno se posvećuje onome što radi: Bez emotivnog ulaganja, bez duše, bez ljubavi, bez odlučnosti ne možete ponuditi kvalitetnu uslugu. U poslednje vreme sam zaista razočarana što smo se pokvarili kao ljudi, osećam da više ne postoji empatije za čoveka koji pati. Ovo je izuzetno tužno za mene, kao bivšeg pedagoga u ovoj oblasti obučavanja ljudi u belim mantilima. Ne možete više govoriti o požrtvovanju, o umešnosti, skoro ste prevaziđeni… to je jako tužno! Zato je moj tim tako poseban. Nemamo novca, ali smo tako bogati! Dok osećamo kako idemo ka dnu ponora, odmah se javlja dobri anđeo koji nas spašava, pomaže nam, odvodi nas odatle i daje nam poruku, poziv i misiju. Što bi se reklo, ne dolazimo na posao, već imamo misiju koju svakodnevno ispunjavamo… Duševna nagrada, radost i zahvalnost koju nam ljudi daju motor su koji nas održava. Mi smo, kako je neko rekao, dobar anđeo za one kojima smo veoma, veoma potrebni i koji nemaju gde da se obrate za pomoć“.

Završavamo današnju emisiju ovom molbom, uz rumunsku poslovicu ko nema starce neka ih kupi“ ili pozivom pape Franciska da se prema starijima odnosimo sa naklonošću, zahvalnošću i poštovanjem, jer su oni suštinski deo društva, koren i sećanje jednog naroda, neprocenjivo blago kojim se može gledati u budućnost s nadom i odgovornošću.