Maloletne majke i zdravstveno vaspitanje

Postati roditelj, jedan od najznačajnijih dogadjaja u životu jedne osobe, trebalo bi da bude i jeste, najčešće, povod za radost. Predstavlja, istovremeno, i odluku koja donosi promene za koje roditelji treba da budu spremni. Nije, medjutim, slučaj maloletnih majki u Rumuniji, zemlji koja se nalazi na jednom od čelnih mesta medju članicama Evropske unije, kada je reč o ovom pitanju. Prema Eurostatu, 2016. 14% od ukupnog broja novorodjenčadi imalo je majke mladje od 20 godina, koje su se po prvi put porodile. A 2015., takodje, prema statističkim podacima Eurostata, više od 350 žena koje su se porodile bile su starosti od 10 do 14 ani godina, a otprilike 12.800 majki od 15 do 19 godina. Iza ovih podataka nalaze se životi koji su skrenuti u drugom pravcu, najčešće uz neodobravanje od bliskih ili manje bliskih ljudi. Slučajevi dece, koja sa svoje strane imaju decu, impresionirali su rediteljku Ozanu Nikolau koja je napisala i režirala pozorišnu predstavu Foreplay, polazeći od sopstvenih iskustava: Predstava ima veoma ličnu srž. Reč je o mom detinjstvu, koje am 90. godina provela u jednoj četvrti na periferiji Bukurešta, gde sam videla mnogo slučajeva maloletnih majki. Imala sam čak školske koleginice i komšinjice u ovoj situaciji. Uvek su situacije bile skoro iste: cure su ostale u drugom stanju, nisu smele da to kažu roditeljima, znali su samo kolege i drugari…A ovde se odnosim na cure koje su negde 1996.- 998. Godine bile u VI., VII. i VIII. razredu. U jednom trenutku, kada se njihov stomak već vidio, cure su nestale iz škole i sa igrališta. Mogu pretpostaviti da su roditelji odlučili da ih pošalju negde na selo ili u manji grad, jer je bila velika sramota kada 13 ili 14 godisnja cura bila je trudna i nisu više mogle da pohadjaju školu. Bilo je sasvim neprihvatljivo.”

Christine Leșcu, 26.09.2018, 11:16

Postati roditelj, jedan od najznačajnijih dogadjaja u životu jedne osobe, trebalo bi da bude i jeste, najčešće, povod za radost. Predstavlja, istovremeno, i odluku koja donosi promene za koje roditelji treba da budu spremni. Nije, medjutim, slučaj maloletnih majki u Rumuniji, zemlji koja se nalazi na jednom od čelnih mesta medju članicama Evropske unije, kada je reč o ovom pitanju. Prema Eurostatu, 2016. 14% od ukupnog broja novorodjenčadi imalo je majke mladje od 20 godina, koje su se po prvi put porodile. A 2015., takodje, prema statističkim podacima Eurostata, više od 350 žena koje su se porodile bile su starosti od 10 do 14 ani godina, a otprilike 12.800 majki od 15 do 19 godina. Iza ovih podataka nalaze se životi koji su skrenuti u drugom pravcu, najčešće uz neodobravanje od bliskih ili manje bliskih ljudi. Slučajevi dece, koja sa svoje strane imaju decu, impresionirali su rediteljku Ozanu Nikolau koja je napisala i režirala pozorišnu predstavu Foreplay, polazeći od sopstvenih iskustava: Predstava ima veoma ličnu srž. Reč je o mom detinjstvu, koje am 90. godina provela u jednoj četvrti na periferiji Bukurešta, gde sam videla mnogo slučajeva maloletnih majki. Imala sam čak školske koleginice i komšinjice u ovoj situaciji. Uvek su situacije bile skoro iste: cure su ostale u drugom stanju, nisu smele da to kažu roditeljima, znali su samo kolege i drugari…A ovde se odnosim na cure koje su negde 1996.- 998. Godine bile u VI., VII. i VIII. razredu. U jednom trenutku, kada se njihov stomak već vidio, cure su nestale iz škole i sa igrališta. Mogu pretpostaviti da su roditelji odlučili da ih pošalju negde na selo ili u manji grad, jer je bila velika sramota kada 13 ili 14 godisnja cura bila je trudna i nisu više mogle da pohadjaju školu. Bilo je sasvim neprihvatljivo.”

Sem napuštanja škole koje blokira pristup žena dostojnim poslovima, maloletne majke su i meta društvene stigmatizacije. Za realizaciju pozorišne predstave Foreplay, rediteljka Ozana Nikolau razgovarala je sa više od 30 trudnih devojaka i od nekih je saznala da najbliže osobe smatraju da su one pogrešile i tako i one su počele da misle da je beba plod greške. Ozana Nikolau: Umesto da se raduju materinstvu, ovo postane teret. Svakako, postati roditelj je difisilno i izazovno iskustvo, posebno kada se ovo dogadja osobi starosti od 14 -15 godina, koja nije još zrela, koja mora odgovoriti za neku drugu osobu, iako još ne sme biti odgovorna za sebe. Pojavljuje se neki unutrašnji sukob, a sem toga i društvo upere prst u tebe zato što si pogrešila.”

Umetnici uključeni u projekt Foreplay saznali su da situacija maloletnih majki nije obavezno vezana za defavorizovane finansijske uslove, jer onakvi slučajevi postoje u svim društvenim sredinama. Ozana Nikolau: Ovo je povezano pretežno sa našom prošlošću. Rumunija još uvek nosi teret seksualnog tabua, još uvek nam je tesko da govorimo o tome. O seksualnom vaspitanju ne govori se ni u školi, niti kod kuće, u tome je problem.

Počev do 2004. godine u javnom obrazovnom sistem studira se opcionalni predmet Zdravstveno vaspitanje”, od I. do 12. razreda, a časove drže profesori bilogije ili nastavnici, posle kurseva usavršavanja. Medju onima koji su doprineli usavršavanju bila je i nevladina organizacija ”Mladi za mlade”. Sadržaj kursa zavisi od starosti učenika, saznali smo od Adine Manea, direktorke Fondacije Mladi za mlade”, koja nam je rekla da u 2014-2015. školskoj godini otprilike 6% učenika je pohadjalo ove kurseve: Prema podacima Ministarstva obrazovanja, u 2017– 2018. školskoj godini zdravstveno vaspitanje kao opcionalni predmet predalo se u više od 3500 škola na nacionalnom nivou. Ovo znači da ovaj kurs je pohadjalo 6%- 7% od ukupnog broja učenika u preduniverzitetskom sistemu. Mnogo je za opcionalan predmet, ali malo ako uzimamo u obzir potrebe rumunskih učenika bilo koje starosti.”

Gradjansko društvo izjašnjava se za širi pristup stanovnika ovoj vrsti vaspitanja, ali ne obavezno u školskim ustanovama, jer deo devojaka koje postaju majke nisu više uključene u nacionalni obrazovni sistem. Druge detalje saznali smo od Adine Manea: Reč je o oko 10 odsto ukupnog ženskog stanovništva, što je veoma mnogo, jer za trudne maloletnice postoji niz rizika po zdravlje buduće majke i bebe. U jednoj školskoj godini , u proseku samo dve maloletne učenice se poradjaju. Jasno je da im škola pomogne da završe studije, ukoliko i one to žele. Nema više društvene stigmatizacije trudnih maloletnica, ali, istovremeno, ne priča se o ovoj temi. Što se bliskih osoba tiče, situacije su razlicčte od jednog slučaja do drugog. Mi smo naišli na slučajeve u kojima bebe ostaju i rastu u porodici.”

Pomoć porodice je veoma važna za maloletne majke i njihov dalji život i razvoj, rekla nam je i rediteljka Ozana Nikolau. Pozorišna predstava Foreplay je izazvala emocije u publici, a roditelji koji su videli spektakl preporučili su ga i drugim roditeljima tinejdžera. Predstava Foreplay će biti prikazana i u bukureštanskim gimnazijama i školskim ustanovama u neposrednoj blizini velikih rumunskih gradova.