Mladi „nevidljive generacije“
Koncept NEET– mladi koji nisu aktivni na tržištu radne snage, ne pohadjaju nijedan oblik školovanja i nemaju stručnu spremu, prisutan je i u rumunskom zakonodavstvu. Na žalost, ni koncept ni rešenja koja nudi država za ovu kategoriju mladih ljudi nisu dobro poznati. Čak više, ni statistički podatci nisu ubedljivi, te upravo zbog toga su predstavnici gradjanskog društva nazvali ove mlade ljude “nevidljivom generacijom”. Nacionalni institut za statistiku je 2013. godine, procenio da se otprilike 440.000 mladih do 25 godina starosti nalazi u situaciji nevidljive generacije“, to jest 17% mladih ove kategorije uzrasta, dok je prosek u Evropskoj uniji 12,5%. Sa druge strane, krajem 2015. godine, ministarstvo rada je saopštilo da je samo oko 80.000 mladih registrovano u Nacionalnoj agenciji za zapošljavanje radne snage. Treba reči da je 2014. stopa nezaposlenosti mladih uzrasta od 25 do 29 godina bila od 24,6%, veća uporedjenju sa 2007. godinom kada je bila 17,6%. Mladi na koje se odnose pomenute statistike su veoma raznovrsni, potiču iz raznih društvenih kategorija i imaju specifične probleme. Primera radi, 15-togodišnja Karolina napustila je školu krajem osmog razreda osnovne skole i od tada radi kućne poslove u domaćinstvu roditelja, u seoskoj zoni u županiji Galaci, na istoku Rumunije: Mama ne može više da radi te moram da joj u svemu pomažem. Imam sestre i braću koji su otišli da rade u inostranstvu, ali imaju i oni probleme, tako da ne tražimo njiihovu pomoć.“
Christine Leșcu, 27.01.2016, 13:20
Koncept NEET– mladi koji nisu aktivni na tržištu radne snage, ne pohadjaju nijedan oblik školovanja i nemaju stručnu spremu, prisutan je i u rumunskom zakonodavstvu. Na žalost, ni koncept ni rešenja koja nudi država za ovu kategoriju mladih ljudi nisu dobro poznati. Čak više, ni statistički podatci nisu ubedljivi, te upravo zbog toga su predstavnici gradjanskog društva nazvali ove mlade ljude “nevidljivom generacijom”. Nacionalni institut za statistiku je 2013. godine, procenio da se otprilike 440.000 mladih do 25 godina starosti nalazi u situaciji nevidljive generacije“, to jest 17% mladih ove kategorije uzrasta, dok je prosek u Evropskoj uniji 12,5%. Sa druge strane, krajem 2015. godine, ministarstvo rada je saopštilo da je samo oko 80.000 mladih registrovano u Nacionalnoj agenciji za zapošljavanje radne snage. Treba reči da je 2014. stopa nezaposlenosti mladih uzrasta od 25 do 29 godina bila od 24,6%, veća uporedjenju sa 2007. godinom kada je bila 17,6%. Mladi na koje se odnose pomenute statistike su veoma raznovrsni, potiču iz raznih društvenih kategorija i imaju specifične probleme. Primera radi, 15-togodišnja Karolina napustila je školu krajem osmog razreda osnovne skole i od tada radi kućne poslove u domaćinstvu roditelja, u seoskoj zoni u županiji Galaci, na istoku Rumunije: Mama ne može više da radi te moram da joj u svemu pomažem. Imam sestre i braću koji su otišli da rade u inostranstvu, ali imaju i oni probleme, tako da ne tražimo njiihovu pomoć.“
S obzirom da je završila samo osnovnu školu, Karolina nije sticala nijednu stručnu spremu i kao maloletnica ne može se zaposliti: Pokušala sam da nadjem neki posao u našem selu. Pomogla sam jednoj ženi koja nije više mogla da radi, ali posle dva meseca odustala sam, jer nisam mogla da majku ostavim samu u kući. Ja tražim radno mesto, ali nemam šanse, jer nisam jos napunila 18 godina. Imam jednu sestru u nekom obližnjem gradu, koja radi u malom restoranu i ako joj treba pomoć, moguće je da idem kod nje.“
U sličnoj situaciji nalazi se i Katalin, koji je napustio školu u 17 godina. Sada ima 19 godina i radi kućne poslove u domaćinstvu roditelja, takodje, u jednom selu u županiji Galaci, gde žive i njegove tri mladje sestre. Evo kako izgleda jedan dan iz života Katalina: Ustajem u 7- 7,30, hranim stoku i živinu, te radim sve što je potrebno. Nemam nijedan slobodan dan, jer uvek ima nešto da se radi. Registrovao sam se u Županijskoj agenciji za zapošljavanje radne snage, ali nemam nijednu stručnu spremu. U ovom trenutku nemam izvor prihoda, samo povremene ponude.“
Katalin je odustao od škole, jer njegova porodica nije imala pare za transport i udžbenike. Medjutim, on želi da nastavi školovanje, da stekne stručnu spremu i da se zaposli: Najviše želim da imam radno mesto. Učinio bih sve da radim i imam svoj novac.“
Nisu svi mladi nevidljive generacije“ u situaciji Karoline i Katalina, a ova činjenica je istaknuta u nedavnoj studiji Koalicije nevladinih organizacija za prava mladih. Veronika Štefan, predstavnica Koalicije, nudila nam je detalje: Neki mladi ljudi su rano napustili školu, drugi nisu polagali malu ili veliku maturu, drugi su diplomirali fakultet, ali nisu našli radno mesto. Kako se može zaključiti, mladi pripadaju raznim kategorijama i svaki ima svoj problem. Jasno je da 18% devojaka do 25 godina starosti je u ovoj vulnerabilnoj situaciji, a u slučaju mladih žena uzrasta od 25 do 29 godina procenat je čak od 30%.”
Sem mladih iz seoske sredine koje porodice ne ohrabruju da nastave školovanje, postoje i apsolventi fakulteta o kojima nam je predstavnica Koalicije nevladinih organizacija za prava mladih Veronika Štefan rekla sledeće: «Obično, oni koji diplomiraju fakultet preferišu da se ne zaposle da bi našli adekvatan i bolje plaćen posao. Ova je situacija mladih koje finansijski podržavaju roditelji. Ali postoje i studenti koji su prekinuli studije upravo iz potrebe da rade da bi zaradili, jer sami brinu o sebi. Zatim, mnoge mlade majke ostaju kući da bi brinule o deci, iako sistem podržavanja mladih majki ima brojne nedostatke, pretežno kada je reč o perspektivi reintegracije žena na tržište rada. Za sve ove kategorije mladih ljudi Evropska unija je 2013. godine usvojila program Garancija za omladinu”.
U Rumuniji, normativni dokument koji propisuje način odvijanja programa pomoću evropskih fondova stupio je na snagu pre dve godine. Na žalost, do sada nije primenjen. Sem implementacije zakonodavstva koje se odnosi na program Garancija za omladinu” i deblokiranja linije evropskih fondova, koji su namenjeni mladima “nevidljive generacije”, nevladine organizacije preporučuju i diferenciran pristup svakoj kategoriji ovih mladih ljudi, zavisno od specifičnosti.
