Mladi, zaposlenost i mobilitet na tržištu rada

U Rumuniji živi više od 4,8 miliona mladih starosti od 15 do 34 godine, pokazuju rezultati studije koju je Nacionalni Institut za statistiku realizovao u drugom tromesečju 2016. Medju ovim osobama, nešto više od 50 odsto bilo je zaposleno, što u stručnim terminima ne znači obavezno da nisu imali stabilno radno mesto, već da su radili najmanje jedan čas sedmično da bi dobili neki dobit. Skoro tri četvrtine aktivnih mladih (74,6%) bile su zaposlene, većina njih sa režimom trajnog rada: oko 50% radilo je oblasti usluga, 28% u industriji i gradjevinarstvu i 21% u poljoprivredi. Oni koji rade u poljoprivrednoj oblasti imaju posebnu, ne baš srećnu situaciju, rekao nam je Vladimir Aleksandresku, port parol Nacionalnog Instituta za statistiku: «Raditi u poljoprivrednoj oblasti, nažalost, u glavnom znači raditi u domaćinstvu za opstanak porodice. Postoji, naravno, i modernizovani deo poljoprivrede ili seoskog života, ali, uglavnom ovo je organizovano, takodje, po modelu porodične strukture, to jest proizvodi su namenjeni u prvom redu potrebama male, porodične grupe. Medjutim, u statistikama, ovi ljudi su smatrani aktivnim ili osobama koje rade. Ali, sa gledišta dublije stvarnosti, njihov posao donosi manji socijalni i ekonomski doprinos u poredjenju sa radom u okviru nekih razvijenijih poljoprivrednih preduzeća, kao što su, na primer, farme u Zapadnoj Evropi ili u Sjedinjenim Američkim Državama.»

Christine Leșcu, 13.12.2017, 10:40

U Rumuniji živi više od 4,8 miliona mladih starosti od 15 do 34 godine, pokazuju rezultati studije koju je Nacionalni Institut za statistiku realizovao u drugom tromesečju 2016. Medju ovim osobama, nešto više od 50 odsto bilo je zaposleno, što u stručnim terminima ne znači obavezno da nisu imali stabilno radno mesto, već da su radili najmanje jedan čas sedmično da bi dobili neki dobit. Skoro tri četvrtine aktivnih mladih (74,6%) bile su zaposlene, većina njih sa režimom trajnog rada: oko 50% radilo je oblasti usluga, 28% u industriji i gradjevinarstvu i 21% u poljoprivredi. Oni koji rade u poljoprivrednoj oblasti imaju posebnu, ne baš srećnu situaciju, rekao nam je Vladimir Aleksandresku, port parol Nacionalnog Instituta za statistiku: «Raditi u poljoprivrednoj oblasti, nažalost, u glavnom znači raditi u domaćinstvu za opstanak porodice. Postoji, naravno, i modernizovani deo poljoprivrede ili seoskog života, ali, uglavnom ovo je organizovano, takodje, po modelu porodične strukture, to jest proizvodi su namenjeni u prvom redu potrebama male, porodične grupe. Medjutim, u statistikama, ovi ljudi su smatrani aktivnim ili osobama koje rade. Ali, sa gledišta dublije stvarnosti, njihov posao donosi manji socijalni i ekonomski doprinos u poredjenju sa radom u okviru nekih razvijenijih poljoprivrednih preduzeća, kao što su, na primer, farme u Zapadnoj Evropi ili u Sjedinjenim Američkim Državama.»

Istovremeno, više od 2,3 miliona mladih ljudi nije bilo aktivno, a od ovih otprilike 270.000 je bilo nezaposleno, u smislu da su pokušali da se integrišu na tržište rada ili su u datom trenutku bili uključeni u radnu snagu Rumunije. Ostali su bili u raznim etapama školovanja. Sem ovih, otprilike milion mladih, što predstavlja 19,9% ciljnog stanovništva studije i 28% ukupnog broja mladih koji su završili školovanje, nisu radili i nisu registrovani ni u jednom obliku formalnog obrazovanja. Ovi procenti predstavljaju tragediju, smatra Mihaj Dragoš, predsednik Saveta Omladine u Rumuniji: «Druga ispitivanja su pokazala da posle 4 meseca neaktivnosti ove vrste, pojavljuju se efekti po ceo život jedne mlade osobe, u smislu da će imati manje konstantna radna mesta, periode u kojima ne radi, teško će napredovati u karijeri i prihvatiti niže plate.»

Ako, najčešće, razlog zbog kojeg mladi rano odustanu od školovanja je siromaštvo, oko 53 odsto mladih imaju samo višu školsku spremu. Samo dva od pet Rumuna smatraju da je dovoljno završiti gimnaziju i nemaju nameru da upišu neki fakultet, iako apsolventi visokoobrazovnih institucija lakše nadju radna mesta. Najuspešniji načini pronalaženja radnog mesta su direktno kontaktiranje poslodavca slanjem CV-a (49,3%) ili posredstvom rodbine i prijatelja (28,8%). Preporuke od strane poznanika je sasvim normalna stvar, smatra Mihaj Dragoš, predsednik Saveta Omladine u Rumuniji: «Kada je reč o načinu na koji mladi nalaze posao, zanimljivo je da se oko 30% njih zapošljava pomoću prijatelja, poznanika ili rodbine. I u inostranstvu postoji ovaj sistem- networking na engleskom jeziku. Imati mrežu poznanika, poznavati razne ljude, profesionalce u raznim oblastima, kao i poslodavce, može biti od velike koristi.»

Oni koji uspevaju da se zaposle ili da rade u zamenu za pare nisu, medjutim, veoma raspoloženi da promene mesto boravka za bolju platu. Od zaposlenih mladi samo 3,8% je promenilo mesto boravka za novo radno mesto, a većina njih je uzrasta od 25 do 29 godina. Istovremeno, samo 20% mladih bez radnog mesta bilo bi raspoloženo da se premesti za posao. Vladimir Aleksandresku, port parol Nacionalnog Instituta za statistiku: «Mobilitet ima dvostruki smer, reč je o mobilitetu onih koji su već zaposleni i koji bi mogli imati posao u drugom mestu sem aktuelnog mesta boravka. Sa druge strane, mnogo mladih Rumuna odlazi u inostranstvo. Za aktivnije i dobro pripremljene mlade nije važno u kom mestu rade i, kad nalaze posao na velikoj razdaljini od kuće, odlaze.»

Mihaj Dragoš, predsednik Saveta Omladine u Rumuniji, ima objašnjenja za gore opisanu situaciju: «Mladi su uzdržani kada treba da se premeste i da nadju posao van mesta boravka. Ali to je i efekat državne politike stanovanja, jer jedna zaposlena osoba sa minimalnom platom u privredi u visini od oko 350 evra treba da plati 150-200 evra mesečno za kiriju u velikom gradu. Jednostavno ne vredi se premestiti.»

Predstavnici organizacija za omladinu smatraju da bi trebalo da situacija mladih ljudi bude poboljšana javnim politikama, počev od bolje saradnje izmedju obrazovnog sistema i tržišta rada do raznih finansijskih dodataka, kako bi se podsticali mobilitet i stažiranje mladih u raznim javnim i privatnim ustanovama.