Opasnosti virtuelnog sveta za najmlađe (03.03.2021)
Christine Leșcu, 03.03.2021, 13:17
Izolacija i ograničenja koja je nametnula pandemija, a koja su dovela do prelaska školskih časova u online sredinu, primorala su decu da provode više vremena nego obično na Internetu. Ova činjenica imala je posledice, neke izuzetno neprijatne, koje je otkrilo nedavno istraživanje nevladine organizacije Spasimo decu (Save the Children) u Rumuniji. U poređenju sa situacijom pre vanrednog stanja, 59% rumunske dece ima utisak da provodi previše vremena na internetu ili koristeći digitalne uređaje. Takođe, za 22% njih period pandemije značio je povećanje broja situacija na Internetu koje su ih mučile. Strah roditelja se takođe povećao za 55%, zbog zabrinutosti da deca mogu doći u kontakt na internetu sa odraslima koji pokušavaju da ih eksploatišu ili seksualno zlostavljaju, dok je 48% roditelja zabrinuto zbog činjenice da su njihova deca možda žrtve neprimerenih poruka. Neki od ovih zaključaka izvedeni su iz žalbi koje je nevladina organizacija Spasimo decu dobila putem alata posvećenog prijavljivanju štetnih sadržaja na Internetu. Dostupan na veb lokaciji oradenet.ro, obrazac Esc_ABUZ doveo je do alarmantnih zaključaka, rekla je Andreja Hurezeanu, koordinatorka online programa za bezbednost maloletnika, kojim upravlja organizacija Spasimo decu: Tokom 2020. godine primljeno je više od 1.500 žalbi. I 72% njih odnosilo se na materijale koji predstavljaju seksualno zlostavljanje dece, golotinju dece ili decu koja se poziraju u seksualnim pozama. Kao i prethodnih godina, oko 85% žrtava bile su ženskog pola, a u pogledu starosti, na kategoriju od 11 do 14 godina odnosilo se 14% žalbi i za tinejdžere između 15 i 18 godina 2% žalbi.
Nisu praćene samo društvene mreže, već i sve veb stranice kojima su deca pristupala i koja su potom prijavljena kao previše lako dostupna maloletnicima koji surfuju Internetom. Kako pod ovim uslovima roditelji mogu zaštititi svoju decu? Evo nekoliko preporuka organizacije Spasimo decu koju nam predstavlja Andreja Hurezeanu: U većini slučajeva roditelji ne znaju da postoje programi roditeljske kontrole koji pomažu deci da pristupe sadržaju pogodnom za maloletnike. Zbog toga su im slučajno dostupne sve vrste slika i video snimaka koji su neprimereni deci. Zato je veoma važno za odrasle korisnike da prijave takav sadržaj kada ga pronađu, posebno u kontekstu u kojem nas je pandemija primorala da provodimo više vremena surfujući Internetom. Deca provode više vremena na internetu i mogu se suočiti sa situacijama kao što je sajber uznemiravanje ili agresija na Internetu, zavisnost od interneta, pristup lažnim vestima itd. Sve su to opasnosti kojima deca mogu biti izložena na Internetu, a Rumunija je na jednom od vodećih mesta u Evropskoj uniji po stepenu uznemirivanja preko Interneta“.
Pored programa roditeljske kontrole i žalbi, komunikacija roditelja i deteta i negovanje poverenja dece u odrasle osobe predstavljaju drugi način za smanjenje rizika od surfovanja Internetom. Andreja Hurezeanu navodi: Savetovali smo roditelje da otvoreno komuniciraju sa svojom decom. Ovo je glavno bogatstvo koje roditelji imaju u upravljanju odnosom sa maloletnicima. Ako postoji odnos između deteta i roditelja i trajna komunikacija, dete će imati hrabrosti da majci, ocu ili drugim ljudima kojima veruje govori o neprijatnim dogdadjajima kojima je izloženo na Internetu. Prijateljskom vezom sa decom, roditelji mogu da im pomognu da prevaziđu teške i neprijatne trenutke izazvane određenim problemima koji se javljaju u online sredini.
Upravo da bi smanjila broj ovih problema, organizacija Spasimo decu pokrenula je informativnu kampanju Priče koje se ne mogu rastaviti“. Kampanja sadrži seriju od šest audio-video klipova koji prikazuju razgovore između nasilnika i žrtava, inspirisanih stvarnim slučajevima. Emituju se u online sredini, na raznim društvenim mrežama, u obliku kratkih poruka, koje se ne mogu deaktivirati ili ignorisati, kao što se ne mogu prevideti ni priče dece, žrtava zloupotrebe na internetu.
