Penjanje – od terapije do sportskog nastupa

Climb Again iz Bukurešta, koju je osnovao i koju vodi Klaudiju Miju, balkanski šampion u planinarenju, sportska je asocijacija koja od 2014. godine organizuje besplatne sesije planinarenja kao terapiju za decu i mlade sa različitim invaliditetima: osobe sa oštećenjem vida, sluha, autizmom ili neuromotornim smetnjama. U Climb Again, građanske akcije su podržane od strane običnih ljudi. Konkretno, plaćanje kurseva i članarina za osobe bez invaliditeta predstavlja, u stvari, besplatan pristup za decu i mlade sa različitim ograničenjima.

Roxana Vasile, 31.05.2023, 21:12

Razvan Nedu, instruktor u Climb Again, nam je rekao o terapeutskim efektima planinarenja:

Ovo je sport koji vas navodi da živite u trenutku, da budete prisutni, da razumete tačno šta se dešava sa vašim telom, nagoni vas da postanete svesni ograničavajućih strahova koje imate ili ograničenja koja postavljate samom sebi, te ne shvatate da to možete lako uraditi ako vas nije strah. Podstiče vas da imate poverenje u ljude i naučite da komunicirate s njima, jer je planinarenje sport u kome se jedan penje, a drugi drži kraj kabla, održava ga u sigurnosti i zato je to timski sport. I za osobe sa invaliditetom i za obične ljude, planinarenje je sport u kome je ruta standardna, dok su sposobnosti svake osobe različite. Bilo da ste visoki, snažni, gibljivi, vidite, ne vidite, imate parezu, nemate ruku, nemate nogu… učite da se snalazite na svoj način, učite da se prilagodite sopstvenom telu i nivou na kojem ono funkcioniše da biste odradili tu rutu. Takav je život! Morate naučiti da se snalazite za sebe.”

Suprotno utisku, penjanje nije ekstremni sport. Uključuje penjanje po steni ili veštačkoj steni koristeći vlastite snage, s ciljem da se stigne do vrha ili završi predefinisana ruta bez padova. Sve dok se penjač i partner koji ga osigurava pridržavaju svih sigurnosnih mera, rizik je minimalan. Ali to nije sve! Za osobe s invaliditetom, fizičke i mentalne prednosti penjanja mogu biti vrlo velike. Razvan Nedu objašnjava:

Fokus nije na onome što ne možete uraditi. Ako nemate vid, neko će vam reći gde su izbočine! Ako ne možete podići nogu tako visoko, radićemo na pokretljivosti ili ćemo pronaći drugi način da postavimo ruke kako bi nam bilo lakše! Radi se, u velikoj meri, o pronalaženju rešenja. Osobe s invaliditetom su svesne tih problema i ne traže rešenja. Misle da postoji previše prepreka, previše nedostataka. U penjanju imaš puno problema, imaš mnogo ruta koje moraš proći, rešiti, ali one te navode da pronađeš rešenja. I to se prenosi i na svakodnevni život. Ako počneš pronalaziti rešenja na penjačkoj ruti, to ne može ostati samo sat-dva nedeljno koliko provodiš u sali za penjanje. Ne možeš pronaći rešenja samo tamo a u ostatku života ne pronaći rešenja za sebe!„

U penjanju, deca ili mladi s invaliditetom postaju svesnija vlastite snage i izlaze iz staklenog zvona u kome su često zarobljeni, zbog straha da se neće moći prilagoditi ponekad neprijateljskim socijalnim okruženjima. Istovremeno, penjući se zajedno s zdravom decom, shvataju da nisu ništa manje sposobni od njih. Razvan je živi primer toga!

Pre gotovo 7 godina, članovi Climb Againa obišli su škole za decu sa problemima vida i došli su i u moju srednju školu. U to vreme sam želeo da počnem da vežbam i već sam se nekoliko meseci bavio sportom, svidelo mi se penjanje, privukla me više od ideje fitnessa ili odlaska u teretanu. Na neki način, imao sam želju da počnem da se bavim sportom, i učinilo mi se da je penjanje mnogo bolje i držao sam se toga. A kad sam se prvi put popeo na stenu, potpuno me je osvojilo. Nisam imao izvanredne veštine i zbog toga i nisam bio primećen. Klaudiju, osnivač Climb Again-a i trener reprezentacije, rekao je: “Hajde, idemo na takmičenja, da vidiš kako je”. I otišao sam! Nisam imao neke izvanredne rezultate na početku, ali rekao sam da želim napredovati.“

I napredovao je!

Razvan Nedu ima, kao što ste već shvatili — oštećen sluh. Lekari kažu da vidi oko 1%. Tokom dana sve se svodi na apstraktnu umetnost, kako on kaže, što znači da vidi svetlosti i senke i samo zahvaljujući logici shvata šta ga okružuje. Noću, sve postaje crno s belim tačkicama. Vrlo voli da ide u škole za slabovide kako bi naučio ljude poput sebe kako da koriste beli štap. Ali od kada je otkrio penjanje, ne može zamisliti život bez njega. Penjanje je postalo način njegovog života. Instruktor je penjanja u Climb Again-u, kako za osobe s invaliditetom, tako i za obične osobe. Član je Nacionalnog Paraklajmbing tima. Osvojio je više medalja na Svetskim šampionatima i prvenstvima u penjanju za osobe s invaliditetom. Uspeo se popeti i na Monblan, Elbrus, Akonkagva i Materhorn.

Ograničenja su više u našoj glavi nego fizička. Verujemo da ne možemo uraditi određene stvari i onda ih zaista ne radimo. Kada počnemo ne razmišljati o tome i samo tražiti rešenja, tada počinjemo činiti stvari.“ – kaže Razvan Nedu, koji ima poruku za sve one koje bi njegov primer mogao inspirirati:

Priroda je predivna, kao i svet u celini. Bilo bi dobro da je istražujemo, da je pokušamo otkriti, da se ne bojimo, da to radimo pametno, ali da se ne bacamo glavom bez obzira.. Ne znam da plivam, ali skačem u reku… hajdemo plivati, učiti, polako, otkrivati i uživati u svakom osećaju, jer je poseban, jedinstven. I kada krenem polako i shvatim da će to potrajati, tada mogu posvetiti vreme da to uradim malim koracima i stići dalje nego što sam mogao zamisliti. Potrebna je samo doslednost.“