Percepcije o zajedničkoj poljoprivrednoj politici
Jedna od najstarijih inicijativa u istoriji Evropske unije, koja datira od početka 60. godina, je Zajednička poljoprivredna politika. Namenjena podržavanju poljoprivrednika ne samo da bi proizveli prehrambene proizvode, već i da bi štitili čovekovu okolinu, poboljšali sredinu u kojoj žive životinje i podržali seoske zajednice, Zajednička poljoprivredna politika je tokom vremena promenjena da bi se prilagodila novim vremenima. Najnovija reforma odnosi se na period 2014– 2020 i njoj je prethodila javna debata širokih razmera. Sada, posle lansiranja, Evropska komisija je ponovo zatražila mišljenje evropskim državljanima da bi saznala njihov stav prema sadašnjem obliku Zajedničke poljoprivredne politike. Evrobarometar izradjen u tom smislu ima ohrabrujuće rezultate: 77 odsto Evropljana smatra da Zajednička poljoprivredna politika donosi koristi svim gradjanima Evropske unije. Više od 90 odsto ispitanika smatra povoljnim glavne smerove nove poljoprivredne politike, kao što su ravnopravnije i bolje usmerene pomoći, kao i ustanovljenje veze izmedju finansijske podrške farmerima i upotrebljavanja poljoprivrednih praksi koje ne štete životnoj sredini.
Christine Leșcu, 07.05.2014, 18:40
Jedna od najstarijih inicijativa u istoriji Evropske unije, koja datira od početka 60. godina, je Zajednička poljoprivredna politika. Namenjena podržavanju poljoprivrednika ne samo da bi proizveli prehrambene proizvode, već i da bi štitili čovekovu okolinu, poboljšali sredinu u kojoj žive životinje i podržali seoske zajednice, Zajednička poljoprivredna politika je tokom vremena promenjena da bi se prilagodila novim vremenima. Najnovija reforma odnosi se na period 2014– 2020 i njoj je prethodila javna debata širokih razmera. Sada, posle lansiranja, Evropska komisija je ponovo zatražila mišljenje evropskim državljanima da bi saznala njihov stav prema sadašnjem obliku Zajedničke poljoprivredne politike. Evrobarometar izradjen u tom smislu ima ohrabrujuće rezultate: 77 odsto Evropljana smatra da Zajednička poljoprivredna politika donosi koristi svim gradjanima Evropske unije. Više od 90 odsto ispitanika smatra povoljnim glavne smerove nove poljoprivredne politike, kao što su ravnopravnije i bolje usmerene pomoći, kao i ustanovljenje veze izmedju finansijske podrške farmerima i upotrebljavanja poljoprivrednih praksi koje ne štete životnoj sredini.
Za Rumune, poljoprivreda je vitalna. 92 odsto Rumuna smatra da poljoprivreda i seoske zone su značajne za našu budućnost, a za 78 odsto Rumuna Zajednička poljoprivredna politika donosi koristi svim Evropljanima, ne samo poljoprivrednicima. U stvari, ovi veoma povoljni podatci za zajedničku poljoprivrednu politiku su slični povoljnom mišljenju o svim institucijama Evropske unije, kako nam je rekla Diana Filip, koordinatorka Centra Europe Direct Bukurešt: «Rumuni ostaju i dalje optimisti kada je reč o pravcu u koji ide Evropska unija, o politikama koje ova uspeva da implementira i rezultatima. Oko 50 odsto Rumuna koji su učestvovali u evrobarometru smatra da Evropska unija ide u pravac koji je korektan za izlazak iz krize. 63 odsto Rumuna optimističko gleda na dalji put Evropske unije, a 11 odsto njih je čak veoma optimista i pozitivno gleda na evropske politike uopšte i na evropsko zakonodavstvo koje se primenjuje u našoj zemlji.»
Povodom sprovodjenja istog evrobarometra, postavljeno je pitanje o podršci Evropske unije poljoprovrednicima posredstvom Zajedničke poljoprivredne politike. 45 odsto ispitanika čulo je o ovoj pomoći, ali ne zna detalje, dok 36 odsto nije nikada čulo o tome. Szocs Attila, član Ecoruralis, asocijacije seljaka koji se bave ekološkom i tradicionalnom poljoprivredom, rekao nam je da statistike odražavaju stvarnost: «Prema brojkama, Evropljani, bez obzira da li se bave poljoprivredom ili ne, su uglavnom zadovoljni načinom na koji je izradjena poljoprivredna reforma. Članovi naše asocijacije idu u sela i govore sa malim proizvadjačima, sa seljacima i konstatuju da, iako su poznati mnogi aspekti Zajedničke poljoprivredne politike, mladi farmeri iz Rumunije ne znaju još kakve mogućnosti im pruža Evropska unija.»
Medjutim, 62 odsto Rumuna smatra pozitivnim dodeljivanje finansijske pomoći mladim poljoprivrednicima, dok 52 odsto Rumuna je veoma zadovoljno da su finansijski podržani poljoprivrednici koji primenjuju mere povoljne za životnu sredinu. Szocs Attila, medjutim, ocenjuje da postoje velike razlike izmedju percepcija gradjana i dela lokalnih vlasti: «Na žalost, iako postoji evropska politička volja za razvoj seoskih zona, na nivou vlade primećujemo da se implementirane politike nekako kose sa ovom voljom, jer nacionalna birokratija sprečava razvoj seoskih sredina. Postoje seoske sredine koje su mladi ljudi masovno napuštali, da bi otišli na rad u inostranstvo, iako kod kuće imaju roditelje i zemljište»
Do smanjenja nacionalne birokratije do izrade bolje kampanije informisanja, Rumunija može razvijati potencijal ekološke poljoprivrede, precizira Szocs Attila: «Jedan od ciljeva nove Zajedničke poljoprivredne politike je «zelenije». No, u Rumuniji, oni koji rade zelenije, to jest ekološki, su mali poljoprivrednici koji nemaju ni mogućnost niti ne žele da koriste sinteza proizvode. Oni se sve više približavaju agro-ekologiji, ovom novom pravcu koji se radja u Evropi i koji je inovacija. Rumunija ima mnogo zona od ekološkog interesa gde bismo mogli razvijati ekološku poljoprivredu. Ljudi koji se već bave tradicionalnom i ekološkom poljoprivredom već proizvedu kvalitetne proizvode. Prema poljoprivredi bi trebalo da se drugačije postupi, u smislu da poljoprivreda bi trebalo da vodi računa o zaštiti životne sredine i socio-ekonomskoj klimi. A trebalo bi da mi investiramo u razvoj ovih zona, u seoski razvoj uopšte.»
Prva varijanta Nacionalnog plana za seoski razvoj za 2014-2020 je već dostavljena Evropskoj komisiji krajem marta meseca radi pregovora. Medju predvidjenim merama, one koje se tiču podsticanja mladih farmera i ekologizacije su prisutnije nego prošlih godina, upravo da bi bile u skladu sa novom Zajedničkom poljoprivrednom politikom. Činjenica da je 2014 proglašena medjunarodnom godinom porodične poljoprivrede može biti veoma povoljna za 4,5 miliona poljoprovrednika i malih farmera koji se još uvek bave poljoprivredom u Rumuniji.
