Polemike oko predavanja religije u školama
U Rumuniji religija je predmet koji se u obaveznom obrazovnom sistemu predaje od prvog do dvanaestog razreda. Predmet je uvodjen posle pada komunističkog režima i predaje se neprestano od 90. godina do dan danas. No, pre nekoliko godina, pojedine organizacije gradjanskog društva i neki roditelji počeli su da osporavaju legitimnost časova religije u javnim školama, koje se zvanično smatraju laičkim ustanovama. Posle debata u medijima i na društvenim mrežama i usled zvaničnog obraćanja Ustavnom sudu Rumunije, pomenuta institucija je odlučila da učenici koji žele da prisustvuju časovima religije treba da podnesu zahtev u tom smislu, dok oni koji neće mogu prisustvovati časovima bez popunjavanja bilo kog formulara. Sekularno-humanističko udruženje u Rumuniji (ASUR) pokrenulo je već davno kampaniju informisanja publike o opcionalnom karakteru ovog predmeta. O odluci Ustavnog suda govori član osnivač Sekularno- humanističkog udruženja Toma Patrašku: Nedavna odluka Ustavnog suda o prisustvu učenika časovima religije je prvi korak ka normalitetu. Ali moramo shvatiti i kontekst donošenja ove odluke, koja, praktično, nije izmenila zakon. Ni zakon o obrazovanju niti zakon o veroispovestima ne predvidja arbitrarno prisustvo učenika časovima religije, jer je reč o elementarnom pravu da se studira religija kojoj učenik pripada. Ali odakle da znaju direktor škole ili ministarstvo kojoj veroispovesti pripadaju učenici i da li oni žele ili ne da prisustvuju časovima religije! No, prema ustaljenoj praksi, zadnjih 25 godina, učenici su arbitrarno prisustvovali časovima religije, koji su u većini slučajeva posvećeni pravoslanoj veroispovesti.”
Christine Leșcu, 01.04.2015, 14:03
U Rumuniji religija je predmet koji se u obaveznom obrazovnom sistemu predaje od prvog do dvanaestog razreda. Predmet je uvodjen posle pada komunističkog režima i predaje se neprestano od 90. godina do dan danas. No, pre nekoliko godina, pojedine organizacije gradjanskog društva i neki roditelji počeli su da osporavaju legitimnost časova religije u javnim školama, koje se zvanično smatraju laičkim ustanovama. Posle debata u medijima i na društvenim mrežama i usled zvaničnog obraćanja Ustavnom sudu Rumunije, pomenuta institucija je odlučila da učenici koji žele da prisustvuju časovima religije treba da podnesu zahtev u tom smislu, dok oni koji neće mogu prisustvovati časovima bez popunjavanja bilo kog formulara. Sekularno-humanističko udruženje u Rumuniji (ASUR) pokrenulo je već davno kampaniju informisanja publike o opcionalnom karakteru ovog predmeta. O odluci Ustavnog suda govori član osnivač Sekularno- humanističkog udruženja Toma Patrašku: Nedavna odluka Ustavnog suda o prisustvu učenika časovima religije je prvi korak ka normalitetu. Ali moramo shvatiti i kontekst donošenja ove odluke, koja, praktično, nije izmenila zakon. Ni zakon o obrazovanju niti zakon o veroispovestima ne predvidja arbitrarno prisustvo učenika časovima religije, jer je reč o elementarnom pravu da se studira religija kojoj učenik pripada. Ali odakle da znaju direktor škole ili ministarstvo kojoj veroispovesti pripadaju učenici i da li oni žele ili ne da prisustvuju časovima religije! No, prema ustaljenoj praksi, zadnjih 25 godina, učenici su arbitrarno prisustvovali časovima religije, koji su u većini slučajeva posvećeni pravoslanoj veroispovesti.”
Profesorka religije Kristina Benga odnosila se na opcionalni karakter predmeta koji predaje: Ja mislim da je reč o konfuziji, jer predmet religije, koji pripada opštim školskim disciplinama, ne može biti opcionalan. Religija treba da bude obavezan predmet, vodeći računa o veroispovesti kojoj pripada svaki učenik. Odluka Ustavnog suda nije neka novina, jer su i pre toga roditelji imali mogućnost izbora. Razlika je da sada zahtev da prisustvuju časovima religije moraju podneti oni koji žele da studiraju religiju.»
Član osnivač Sekularno-humanističkog udruženja, Toma Patrašku, odnosio se i na način predavanja religije u školama: Razgovori o religiji se moraju voditi objektivno, neutralno, laički. U školama se religiji treba pristupiti vodeći računa o istorijskom, društvenom, filosofskom i laičkom kontekstu, kako bi učenici shvatili kulturni značaj religije ”
Posle odluke Ustavnog suda, zahteve za studiranje veroispovesti u školi podnelo je više od 90 odsto učenika Rumunije, koji pripadaju 18 veroispovesti koje zvanično priznaje rumunska država. Pred mikrofonom je ponovo Toma Patrašku: Visoki procenat učenika koji žele da prisustvuju časovima religije je sasvim opravdan. Roditelji malih učenika, na primer, saglasni su da deca prisustvuju ovim časovima, s obzirom da oni rade i nema ko da brine o deci dok nisu u školi. Jer škole nemaju alternativu za decu koja ne prisustvuju časovima religije. ”
Na žalost, ni nedavna odluka Ustavnog suda ne razjašnjava neke aspekte prisustva učenika časovima religije. Prema odluci Ustavnog suda, država je obavezna da svojim gradjanima obezbedi pravo na religiozno vaspitanje, u skladu sa veroispovešću kojoj svaka osoba pripada. Drugim rečima, prisustvo časovima religije nije obavezno, ali država ima obavezu da učenicima koji žele da studiraju ovaj predmet obezbedi uslove za to.
